Od Beograda do Antalije ili Bodruma manja je udaljenost nego od ovih sredozemnih letovališta do Bagdada, ali gledano iz Zapadne Evrope, sve na Orijentu je “tu negde”

      Zaista lepo su turistički poslenici Turske prošlog vikenda dočekali svoje partnere i novinare iz Beograda. Ministar turizma Gilda Akšid održala je konferenciju za štampu u upravo završenom hotelu “Kremlin Palace”. “Cilj nam je da naše bratstvo i prijateljstvo širimo”, rekla je ona. Istini za volju, novo ime naše državne zajednice Srbija i Crna Gora ovde se i dalje izgovara kao “Jugoslavija”, a deo zemlje iz koje im JAT dovozi turiste Jugoslovene je - “Srbistan”. Ministarka je “izrazila žaljenje” što nije mogla da dođe na Sajam turizma koji se upravo okončavao u Beogradu, i opet insistirala na istorijskoj bliskosti naših naroda “kroz istoriju” i objasnila “da se naša braća (Srbi) ne osećaju kao stranci kad dođu u Tursku”. Ima u tome istine - od toliko reči koje se razumeju do prepoznavanja mnogih navika i mentaliteta.
       Ali ovo nije bila kulturna manifestacija zbratimljenih gradova nego susret biznismena koje su zanimale cene u dolarima i evrima i - pazar. Turističke agencije iz naše zemlje tražile su ovde što povoljnije destinacije za svoju klijentelu, JAT putnike, a Turci goste.
       Problem domaćina je, ipak, bio složeniji. Turska, turistička velesila, planirala je ove godine dolazak oko 15 miliona turista i priliv od 13 milijardi dolara (prošla godina: 13 250 000 turista i 11,9 milijardi dolara). Dakle, bar milijardu dolara više. “Male su šanse za to”, priznao je ovih dana “Ekonomistu” ministar inostranih poslova Abdulah Gul. Najveći turoperator “Oger”, koji uglavnom radi s Nemcima, objavljuje “da je 90 odsto rezervacija za ovu sezonu otkazano”.
       Osnovni razlog je rat u Iraku. Tačno je, na primer, da je od Beograda do Antalije ili Bodruma manja udaljenost nego od ovih sredozemnih letovališta do Bagdada (1 500 kilometara), ali izgleda da to Nemcima i ostalim zapadnim gostima nije činjenica od značaja. Gledano iz Zapadne Evrope, sve na Orijentu je “tu negde”. A takav osećaj ima za posledicu da oni ne bi rizikovali i išli na odmor na takav deo planete. Nema veze što ih je još prošle godine bilo 3,5 miliona i što Turci planiraju da je vreme da ih dođe četiri miliona. “Stara prijateljstva” tu ne igraju neku značajnu ulogu. A od kolikog je značaja brzo okončanje ratnih dejstava, tek će se videti.
       Šta se tu očekuje od Srbistana? Turisti iz naše zemlje ne mogu zameniti tolike i tako platežno sposobne Nemce, ali ako ih je 1991. dolazilo 287 hiljada, a prošle godine 367 hiljada, ako se malo poradi s njima - pola miliona je na dohvat ruke. A tendencija rasta turista - kojima i tradicionalno “naše more” u Crnoj Gori postaje inostranstvo - može se registrovati i u povećanoj tražnji za čarter letovima kod JAT-a.
       Turisti iz Srbije su dosad uglavnom išli u Kušadasi i Marmaris, gde se letuje jeftinije, a sad kad Evropljani nisu izvesni, bogatiji Srbi bi po povoljnim cenama mogli sa Slovencima i Rusima da upoznaju hotele (Turci kažu “otel”) sa pet zvezdica u Bodrumu i Antaliji. Jedan takav iz lanca Njorld of Njonders je upravo završeni “Kremlin Palace” što je gotovo nestvarna kopija pravog Kremlja. Vlasnici tu očekuju pre svega bogate Ruse. Kao i Srbi, oni se ne plaše rata 1 000 kilometara dalekog, a i bilo ih je dva miliona u Turskoj prošle godine. Zanimljivost je da se pored Kremlja planira i Bela kuća. Ako se turistički razvoj Turske nastavi po planu.
       Po tom planu, 20 miliona gostiju u Ataturkovoj zemlji je pitanje naredne petoletke. Ali ograničavajućih elemenata ima mnogo više. Rast nacionalnog proizvoda u SAD ove godine biće 2,2 odsto, što je skromno, ali više od evropskih jedan odsto. Posebno onespokojavajući je podatak da je rast u Nemačkoj, ključnoj privredi Unije, tek 0,4 odsto. To znači da će turista biti sve manje u svetu. Recesija na Zapadu je sve očiglednija. Sama Turska je zemlja u kojoj se množe nevolje: hitno vraćanje 80 milijardi dolara tri puta većeg duga, kao i drama sa Kurdima, koji će u Iraku, kao američki saveznici, dobiti neku vrstu državnog statusa, što Tursku sa 15 miliona Kurda (to je najveći deo tog naroda) uvodi u posebno stanje koje neće pogodovati ničemu, a najmanje osetljivom turizmu.
       Tako će izvesno za turiste iz Srbije, koji imaju realno razumevanje rata, biti više mesta u zemlji čiji su turistički potencijali zamašni: od izuzetnog starogrčkog nasleđa, do hotelsko-turističke infrastrukture koja zadovoljava zahteve najprobirljivijih evropskih gostiju.
      
       SLOBODAN RELJIĆ