Da li će u Madoninoj sobi visiti slika Marsela Dišana iz Bretonovog ateljea?

      Odavno jedna aukcija nije izazvala toliko pažnje i polemike u Francuskoj kao što je to slučaj sa aukcijom lične kolekcije glavnog teoretičara nadrealizma Anre Bretona, koja se odvija u pariskom hotelu Drouot - Richelieu (od 1. do 18. aprila). U ovdašnjoj štampi nazvali su je čak najvažnijim događajem u poslednjih nekoliko godina na pariskoj javnoj sceni.
       Trideset i šest godina posle Bretonove smrti 1966. godine, ova riznica knjiga, slika, fotografija, rukopisa koje je “papa nadrealizma” sakupljao i koje je dobijao na poklon od umetnika i prijatelja iz kruga nadrealista nalazila se netaknuta u njegovom stanu u ulici Fonten broj 42, u blizini Pigala. Danas tu žive neki drugi ljudi koji ne odgovaraju na pozive znatiželjnika koji bi da zavire u sada već potpuno izmenjeni prostor, dok starija gospođa sa drugog sprata nevoljno odmahuje rukom komentarišući ponovno zanimanje za Bretonovu zaostavštinu rečima: “Anri je bio vrlo šarmantan gospodin, ali ne znam zašto me već petnaest dana svi uznemiravaju zbog njega.”
       Šta će biti sa zbirkom posle njegove smrti izgleda da nije mnogo interesovalo Bretona, pošto nikakva uputstva porodici nije ostavio. Njegova udovica Eliza i ćerka iz prethodne veze Ob, pokušavale su da dobiju podršku države za osnivanje institucije ili fondacije koja bi pohranila kolekciju, ali bez uspeha. Dve godine posle smrti gospođe Breton, njegova ćerka je odlučila da najveću ličnu zbirku nadrealističke umetnosti i dokumenata rasproda na javnoj aukciji.
       Posao je krajem prošle godine poveren aukcijskoj kući “Kalmels Koen” kojoj je trebalo tri meseca da “napravi red” u Bretonovom stanu. U njemu je Breton proveo najvećI deo života, od 1922. do smrti, sa prekidima od nekoliko godina kada je bio na putovanjima i u egzilu za vreme Drugog svetskog rata.
       “Čitavu kolekciju nije moguće staviti u neki od postojećih muzeja, a za osnivanje posebne fondacije, posvećene isključivo nadrealistima, nije postojalo dovoljno interesovanja”, kaže za NIN Siril Koen, glavni partner u aukcijskoj kući zaduženoj za prodaju.
       Posetiocima izložbe, raspoređene u pet velikih sala, ostalo je nejasno kako je toliki broj umetničkih i drugih predmeta mogao da stane u osamdesetak kvadrata Bretonovog “ateljea”. Oko 5 300 eksponata prikazano je u šest velikih kataloga (zajedno koštaju 280 evra) podeljenih po temama: - rukopisi, knjige, popularna umetnost, domorodačka umetnost, moderno slikarstvo i fotografije. Samo knjiga i rukopisa ima 4000, među kojima su Bretonova dela, katalozi sa izložbi, značajni časopisi poput “Nadrealističke revolucije” i “Literature”, knjige sa posvetama Frojda, Trockog i Apolinera, papiri sa opisima nadrealističkih “igara”...
       Veliki broj dela iz Bretonove kolekcije izlagan je više puta u poslednjih trideset godina. Ono što ovu izložbu čini jedinstvenom je da su jedna pored drugih dela slavnih nadrealista poput Miroa, Magrita ili Dišana sa delima anonimnih umetnika, vredne skulpture ali i predmeti koje je Breton nalazio na pijacama, na putovanjima, na obali reke...
       “Kada je počeo da kupuje Miroove slike, ili Man Rejove fotografije, za njih je znao samo uzak krug ljudi”, kaže Siril Koen. “Sa jednakom strašću je skupljao i umetnike koji nikada ne bi mogli da uspeju u javnosti, naivce na primer, jer je njegov izbor dela određivala ljubav na prvi pogled.”
       U vreme kada je u Parizu u modi bila afrička umetnost, Bretona su zanimali umetnički predmeti domorodaca iz Okeanije, koje je smatrao mističnijim. Slike i predmete iz prehispanskog perioda pronašao je u Meksiku, gde je bio da poseti Trockog u egzilu, a kada se iz istog razloga i sam našao u Americi 1941. svojoj kolekciji je dodao i umetnost američkih Indijanaca.
       Više od sto originalnih printova Mana Reja dominira zbirkom od 500 fotografija. U njoj je i čuveni portret Šarla Bodlera iz 1880, koji su napravili Pjer Peti i Etjen Karže (samo hiljadu evra), kao i fotografije Manuela Alvareza Bravoa, Anri Kartije Bresona, Dore Mar, Brasaija......
       Čitava kolekcija procenjena je na tri do četiri miliona evra, a aukcionari su sigurni da će krajnji ishod prodaje premašiti ovu svotu. Ilustracije radi početna cena velikog ulja na platnu “Zaljubljeni (posle kiše)” Fransisa Pikabije procenjena je na 700 hiljada evra, Dišanova slika “Mediokritet” na 120 000 evra, Man Rejova instalacija “Igrač” iz 1920 - 1 200 000, a Miroova slika “Zamka” procenjena je na tri do pet miliona evra. Knjiga iz prvog tiraža “Tumačenja snova” Sigmunda Frojda iz 1926, sa njegovom posvetom Bretonu, prodata za 66 044 evra, katalog fotografija Mana Reja sa portretom koji je uradio Pikaso - za 17 690, a zbirka od 60 školjki - za 3 000 evra! (Kupcu ovih školjki trebaće mnogo veštine da ubedi prijatelje da ih je lično Breton pokupio sa plaže.)
       U kolekciji, međutim, upadljivo nedostaju neka velika imena pokreta poput slikara Salvadora Dalija i Đorđoa de Kirika i pesnika LuJa Aragona, koje je Breton izopštio zbog neposlušnosti. Kao glavni teoretičar nadrealizma Breton je imao veliki autoritet u širokom krugu slikara, pesnika i književnika, ali nije priznavao pobunjenike u svojim redovima.
       Kolekciji iz ulice Fonten nedostaje i sada već čuveni “Bretonov zid” koji se nalazio iza njegovog radnog stola, na čijim policama su desetine skulptura (Okeanija, Meksiko) i slika (Pikabija, Dišan, Pikaso, Miro, Kandinski). Zid je pre dve godine prenesen u Nacionalni muzej moderne umetnosti u centru “Žorž Pompidu”, pošto je porodica odlučila da na taj način namiri posmrtne dugove Bretonove udovice državi.
       Rasprava koja je kulminirala na otvaranju aukcije povela se pre nekoliko meseci u pariskom umetničkom i intelektualnom miljeu. Početkom januara pisac Matju Beneze postavio je peticiju na Internetu za očuvanje kolekcije, nazivajući aukciju rasprodajom Bretona. Peticiju je potpisalo 3 200 osoba, među kojima neki od najviđenijih francuskih intelektualaca Fransoa Bon, Žak Derida, Mišel Buto i Lesli Kaplan koji su osnovali komitet Breton. Pridružili su im se i neki članovi parlamenta, poput Žaka Langa (bivši ministar kulture u vladi Fransoa Miterana i Lionela Žospena) i Mišela Dufura iz Komunističke partije.
       Suočavajući se sa kritikama ministar kulture Žan-Žak Ajagon uzvratio je da je država zainteresovana za najbolje primerke Bretonovog ateljea i da će iskoristiti svoje pravo prvenstva na aukciji. To nije ućutkalo protivnike rasprodaje kolekcije koju su nazvali “žrtvom nadrealističke lepote zarad profita spekulatora”. Pisac Fernando Arabal je otvaranje aukcije nazvao “nečuvenim kulturnim skandalom”.
       “Način na koji je Breton postavljao stvari u svom studiju i kreirao interesantne veze između različitih umetničkih dela je majstorski, ali ne mislim da je to umetničko delo kakvim ga neki smatraju”, kaže Loran Kalmel, asistent na aukciji.
       Za Bretonove poklonike možda je najbolnije to što će veći deo kolekcije napustiti Francusku. Kao zainteresovani kupci u štampi su čak imenovani Madona, Elton Xon, Bil Gejts i Tom Henks, a procenjivalo se i da će veliki deo zbirke završiti u Americi.
       “Te ljude nisam ni čuo ni video”, kaže Siril Koen. “Niko od njih nas nije kontaktirao. A što se tiče dosadašnjih kupaca - više od 75 odsto su Evropljani. Nikad nisam razumeo argument da kolekcija treba da ostane u Francuskoj. Kada pogledate naše muzeje, oni su puni predmeta koje smo kupovali i donosili iz čitavog sveta. Breton je takođe predmete u svojoj kolekciji nalazio u različitim zemljama.”
       Aprilska izložba u centru Pariza, tako je poslednja prilika da se na jednom mestu vidi brižljivo čuvana riznica iz ateljea jednog od najvećih intelektualaca 20. veka.
      
       ANA OTAŠEVIĆ