Da je saradnja sa Mirom Marković bio dobro isplativ posao, ne mogu da ospore ni oni koji bi danas da začepe uši na pomen njenog imena

      Objavljivanje dela Mire Marković, dok je ona bila “drugarica br. 1” (a često i više od toga), bio je unosan posao. To ne spore ni oni koji su u tome učestvovali. Ali, problem nastaje sada kada treba podmiriti neke ispuštene račune, a Mira je na sasvim suprotnom polu od onog na kojem je bila!
       Izdavačka kuća Prosveta saopštila je da je Trgovinski sud u Beogradu, 12. marta ove godine, doneo presudu kojom je naloženo ovom izdavačkom preduzeću da za štampanje sabranih dela Mire Marković privatnom preduzeću BMG plati 335 000 dinara, sa zateznom kamatom od 15. aprila 1999. godine, kao i troškove parničnog postupka od 56 800 dinara, što, kako su u Prosveti izračunali, ukupno iznosi oko dva miliona dinara.
       Navodi se, između ostalog, i da je Mirjani Marković, za objavljivanje Sabranih dela, isplaćen enormni honorar od 42 000 maraka!
       “Jedna od najuglednijih izdavačkih kuća je raznim mahinacijama u bivšem režimu teško opljačkana i finansijski urušena, a, po svemu sudeći, te mahinacije i dalje nastavljaju (ili su bar nastavljali do 12. marta ove godine) ostaci tog istog režima. Ima se utisak da još mnoge institucije služe interesima Mirjane Marković i interesima njenih ‘julovskih’ firmi”, piše u Prosvetinom saopštenju.
       Za reč se odmah javio Čedomir Mirković, generalni direktor Prosvete u vreme objavljivanja dela Mire Marković. Usledio je utuk na utuk. Mira od glavnog lika, pređe u epizodnu ulogu. Prvobitno težište spora sa Mirinih dela očas skliznu na prepucavanja unutar Prosvete.
       U ugovoru o zajedničkom izdavanju koji su 28. jula 1998. godine potpisali čelni ljudi tri izdavačka preduzeća - BMG, Verzal pres i Prosveta - Dragiša Nikolić, Milomir Kragović i Čedomir Mirković, piše da će se Sabrana dela Mire Marković štampati u tiražu od 3 000 primeraka i da svakom od ova tri udružena izdavača pripada po trećina tiraža, štampanje će obaviti BMG, s tim što će ugovorne strane “sve troškove vezane za autorski honorar, štampu, marketing, promocije, transport i distribuciju izdanja deliti na tri jednaka dela”, regulišući pri tom kako će ko i kad izmiriti te svoje obaveze.
       Prema ovom ugovoru, za autorski honorar predviđeno je da se isplati 288 000 dinara, što po jednom izdavaču iznosi 96 000 dinara. Iz nekog razloga, koji se ne vidi iz ovog ugovora, Verzal pres tada preuzima da autorki uplati dve trećine honorara (192 000 dinara), u svoje ime i ime Prosvete, s tim što se predviđa da Prosveta taj svoj dug (96 000 dinara) vrati Verzal presu do 15. decembra te 1998. godine, po paritetu kursa u vreme potpisivanja ugovora, 6,7 dinara za jednu marku.
       Za troškove štampe predviđeno je da svako izdvoji po 335 000 dinara. A ugovorom je određena i cena jednog kompleta Sabranih dela - 600 dinara!
       Danas, posle svega, bivši direktor Prosvete Čedomir Mirković o ovom poslu za NIN kaže:
       - Ako hoće da se razgovara o samoj suštini Prosvetinog učešća u izdavanju i prodaji Sabranih dela Mire Marković, onda je to vrlo jednostavno ispričati: kao što je ulazila u zajednička izdanja sa mnogim drugim izdavačima, u ovom slučaju ušla je u zajedničko izdanje sa BMG i Verzal presom, koji su bili nosioci posla, i to smo ušli posle dugih i detaljnih pregovaranja. Ušli smo zato što nam je taj posao delovao isplativo, a tako je delovao, pored ostalog, i zbog toga što su dva ostala izdavača pokazali dobru volju da Prosveti obezbede povoljnosti da ne plati odmah, već tek pošto deo tiraža proda, a ponešto i da ne plati uopšte.
       “Ma šta se sad pričalo, mi smo komercijalno dobro prošli, jer je veći deo tiraža brzo prodat i brzo naplaćen”, ističe Mirković i nastavlja da objašnjava kako je došlo do ovog spora:
       - Kada je pri kraju 2000. godine, u vreme kad sam ja već bio predao dužnost Milisavu Saviću, BMG zatražio da mu se plati deo troškova za štampanje, Prosvetin advokat Sekulić je krenuo da reši taj slučaj, ali mu je Savić, posle izvesnog vremena, uzeo taj predmet. Bojim se da se želelo da se umesto banalnog dužničkog odnosa između dva izdavača pripremi mogućna politička afera i čuva za određeni trenutak. Meni je žao što učestvujem u ovome, jer imam utisak da i protiv svoje volje učestvujem u nečijoj nameri da stvorene probleme u Prosveti i oko Prosvete zaogrne nečim što miriše na politiku.
       Mirković je u međuvremenu bio savezni poslanik, a pošto mu je nedavno istekao mandat, trebalo bi da se vrati u Prosvetu, pa neki u tome vide jedan od mogućih razloga za polemiku kakva je vođena preko medija poslednjih dana. Međutim, Mirković na to kaže:
       - Ne znam još da li ću se vratiti u Prosvetu, jer imam i neke druge planove, a takođe ne znam nije li sve ovo u vezi s tim!
       I napominje da sa Savićem, dok je bio na čelu Prosvete, nije imao takvih nesuglasica:
       - Savić i ja nikada nismo imali nesporazuma, on je šest i po godina bio moj najbliži saradnik i sad kad čitam i slušam šta on govori o periodu zajedničkog rada, ne mogu da verujem, pa mi se sve čini da je reč o nekom drugom čoveku!
       Mirković tvrdi da Miri Marković na ime honorara za Sabrana dela iz Prosvete nije plaćeno “ni dinara, ni marke”.
       Milisav Savić u međuvremenu, pošto je otvorena polemika, prestao je da daje izjave za novine, ali je odmah potom u medije prosleđeno saopštenje direktora pravne službe Prosvete, koji saopštava da je generalni direktor ovog izdavačkog preduzeća, na zahtev Skupštine akcionara, podneo Prvom i Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv Mirkovića, između ostalog i zbog “zaključivanja po Prosvetu štetnog ugovora o izdavanju Sabranih dela M. Marković”.
       Međutim, s druge strane, ponovo uzvraćaju da je to bio isplativ posao i da je od preuzetih 1 000 primeraka relativno brzo prodato 820 kompleta, da je samo jedan bogati privatnik sam otkupio i odmah platio 500 kompleta.
       Vlasnik BMG Dragiša Nikolić, zadovoljan ishodom sudskog spora, koji je, kako kaže, trajao više od dve godine, ističe:
       - Ovaj posao je za mene i pravno i materijalno potpuno čist!
       Potom objašnjava kako je došlo do sudskog spora sa Prosvetom:
       - Prilikom sklapanja ugovora ostavili smo mogućnost da Prosveta kasnije izmiri svoje obaveze, s obrazloženjem da nema dovoljno sredstava. A kada je nastupio rok iz ugovora za plaćanje, pozvao sam gospodina Čedomira Mirkovića podsetio ga da je istekao rok za plaćanje i zamolio ga da ubrza sa uplatom. Tako je bilo nekoliko puta, iz meseca u mesec, a od Mirkovića sam uvek dobijao isti odgovor: Sačekaj još malo, molim te, u finansijskim teškoćama smo... Vreme je prolazilo, uplata nije bilo, a onda ni on više nije bio direktor. A kada je na njegovo mesto došao današnji direktor Milisav Savić, poslao sam jednu pismenu opomenu za izmirenje duga. Posle toga telefonom me pozvao gospodin Savić i vrlo korektno smo razgovarali o ovom problemu...
       Savić je ponudio da se dug kompenzuje knjigama u izdanju Prosvete.
       - Rekao sam mu da to ne mogu da prihvatim, pošto BMG nema svoje knjižare.
       Nikolić negoduje zbog kvalifikacija da je njegova firma julovska firma, pa kaže:
       - U vreme kada sam izdavao Sabrana dela Mire Marković, izdao sam i knjigu poezije supruge ruskog ministra inostranih poslova Ivanova. Knjiga je otišla u Moskvu a pripadnici državnih organa došli su u moju firmu da se raspitaju kako je došlo do toga da štampam tu knjigu, jer je tada smatrano da Ivanov nije naklonjen Srbima. U to vreme štampao sam i knjigu generala Draže Mihailovića, ali i druge koje nisu bile po volji tadašnjeg režima. Ja nigde nisam išao po svoje mišljenje, nego sam zajedno sa Izdavačkim savetom ove kuće odlučivao koje ćemo knjige objaviti.
       Prvi čovek BMG ističe da nije “ničija agencija”, da nije bio niti će biti u službi bilo koje političke stranke, kao što to neki “pokušavaju da inputiraju”, i navodi da i danas objavljuje knjige kako domaćih, tako i inostranih autora. Ukazuje na Biblioteku “Diplomatija”, u kojoj su objavljene knjige: “Jedna američka priča” sadašnjeg američkog državnog sekretara Kolina Pauela, “Godine obnove” njegovog dobro poznatog prethodnika Henrija Kisindžera, “Moja Evropa” sadašnjeg prvog čoveka Evropske unije Romana Prodija, potom “U prvom licu - razgovori sa Vladimirom Putinom”, pa “Predsednički maraton” Borisa Jeljcina, zatim “Bruno Krajski i Austrija” Volfganga Petriča, kao i “Novo postanje” nobelovca Šimona Pereza, a u pripremi je, kako kaže, još sedam-osam dela svetski poznatih političara.
       Nikolić jedno ne spori:
       - Za mene je izdavanje dela M. Marković bio ekonomski opravdan posao!
       Neki ni to neće danas da priznaju!
       - U Prosveti kažu da ni ova polemika nije bez vajde, jer su za samo nekoliko poslednjih dana prodali oko stotinu kompleta Mirinih dela. A kako je tek išlo dok je za Jul govoreno da je kul!
      
       JOVAN JANJIĆ