“Posle svega, više nije bilo ni dana vremena za gubljenje, da se priča o selektoru dalje razvodnjava.” kaže naš sagovornik

      Zvuči neverovatno, ali provereno, da je 44-godišnji Duško Vujošević, novi selektor košarkaške reprezentacije Srbije i Crne Gore, trenerskim poslom počeo da se bavi sa sedamnaest godina! U širokoj lepezi trenerskog uspeha treba izdvojiti da je predvodio timove i “Partizana” i “Crvene zvezde”. Sa prvim je osvojio dve šampionske titule (1987. i 2002), dva nacionalna Kupa (1989. i 2002) i (1989) prestižni Kup “Radivoja Koraća”. Sa juniorskom reprezentacijom SFRJ 1988. postao je šampion Evrope. Deo svog trenerskog opusa imao je u španskom klubu “Uleva” iz Granade, a u Italiji je radio u klubovima “Breša”, “Pistoja” i “Skavolini”. Posebno ističe da je u “Partizanu” trenirao Danilovića, Đorđevića, Divca, Paspalja... koji su kasnije postali svetski slavni igrači. Prvog dana proleća 2003. promovisan je za selektora seniorske košarkaške reprezentacije Srbije i Crne Gore.
      
       U dnevnoj štampi su se oglasili pojedini članovi Stručnog saveta KSSCG (na primer, nekada uspešni selektor Željko Obradović) koji navodno tvrde da nisu konsultovani oko vašeg izbora i slično, ali i da principijelno nemaju ništa protiv Duška Vujoševića!
       - Sada, ne bih želeo da ulazim u dugu priču i objašnjenje. Ali ukratko, Stručni savet u kompletnom sastavu, kada je prvo bio izabran Božidar Maljković, imao je na stolu “kovertirana” tri kandidata. Pored pomenutog Maljkovića kandidati za selektora bili su još Duško Ivanović i ja! Oni nisu mogli da prihvate mesto selektora iz već poznatih razloga. Direkcija španske ASV-lige ima takve propise - da treneri njihovih klubova ne mogu istovremeno da budu i selektori nacionalnih timova. Znači, Stručni savet je sa tim problemom bio i te kako upoznat, i dovoljno je da se u slučaju odustajanja Božidara Maljkovića prvobitni spisak ne širi. Tako da mislim da posle svega tu nije bilo nikakve dileme ili kakve mistifikacije. Toliko za ovu priču, ali i moje principijelno pitanje: u čemu je problem?
      
       Spadate u krug naših deset najpoznatijih i najtrofejnijih trenera u svetu. Da li je to dovoljan motiv za izbor na mestu selektora?
       - U vašem pitanju je sadržan i odgovor. Sigurno da je Boža Maljković prvi među njima, ali nije želeo da raskine ugovor u Španiji. Za ovu priču valja reći - da je košarka možda i najznačajniji proizvod sa ovih prostora, a koji priznaje svet i to treba posebno vrednovati. Možda drugi proizvodi mogu da dolaze kod nas iz sveta, ali smo mi ti koji izvozimo košarku. Pa, nismo mi provincija, i nije kod nas situacija da u košarci rade oni pod manom. Jer, navodno da nemaju manu radili bi u inostranstvu. To je, za mene, neprirodna podela. Svuda u svetu ima dobrih i manje dobrih trenera...
      
       U ranijim razmišljanjima košarkaškog Predsedništva bilo je govora da budući selektor za početak ima iskusnog mentora, na primer Dušana Ivkovića.
       - Ne dotiču me se te priče. Jednostavno, znam da je bilo i drugih mišljenja. Uvek ima buke kada se pravi izbor selektora. Interes je veliki, obaveze isto tako i to su dobro poznate stvari. Ono što tvrdim, jeste da reprezentacija treba da bude iznad bilo čijeg ličnog interesa, čak i ličnog ukusa.
      
       Koliko je, zapravo, teško biti selektor posle toliko uspešnih prethodnika, a koji su osvojili sve što je moglo da se osvoji?
       - Ima još šta da se osvoji! Pa, svaki sledeći šampionat evropski, svetski, Olimpijada su važni, i uvek je teže braniti titulu nego je osvojiti. Kada si prvi svi hoće da ti iščupaju rep. Ono što je, po mom mišljenju, najvažnije, jeste da se nastavi trend napretka. Pošto smo blizu neke smene generacija - da se taj pobednički gen prenese na sledeću generaciju igrača. Sa druge strane, to je istovremeno i test inteligencije za onoga ko treba da rešava te probleme.
      
       Govorite o smeni generacije. Jaz između naših igrača u NBA-ligi i ovde u zemlji je veliki.
       - Jaz je, naravno, veliki. Međutim, važnije od svega je da ono što započneš - i završiš. I u ovoj našoj ligi postoje igrači koji po svojim predispozicijama mogu da budu ta ekstra klasa. Da bi oni to postali, ne može se ići prostom računicom - pet godina sam mlađi od nekog genija koji sada igra u NBA-ligi, pa ću i ja kroz pet godina postati to isto. Važan je svaki dan od tih pet godina kako ćeš ga iskoristiti. Sigurno da reprezentacija, kao institucija u nas, ne može da bude posredno sredstvo ni za koga i svako treba u funkciji uspeha da da najbolji deo sebe. Takođe, ne sme se ići u drugu krajnost - da sve što je ovde ne valja, a da je samo ono preko granice baš ono pravo! Znači, da i u ovim našim uslovima treba iznaći metode da se proizvede igrač od klase.
      
       Da li se kasnilo sa izborom selektora kada se zna da je šampionat Evrope na pragu, a i Olimpijada je naredne godine u avgustu?
       - Ovo je bila specifična situacija. Svetislav Pešić je imao sjajne rezultate, a onda je neočekivano otišao u “Barselonu”. Ljudi u Predsedništvu računali su na Pešića, ali je ispalo kako je ispalo. U tom pokušaju izgubilo se nešto vremena u razgovoru sa Božom Maljkovićem, koji je, podvlačim, pre svih nas zaslužio da vodi reprezentaciju. Ono što je sigurno, posle svega, više nije bilo ni dana vremena za gubljenje, da se priča o selektoru dalje razvodnjava...
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ