Trebalo bi ozbiljno shvatiti upozorenje profesora Mihaila Maletina koji kaže da ako se problem bude ignorisao, kao što je do sada bio slučaj, nije nemoguće da se vratimo na stari način prelaženja Dunava

      Radovi na delu Zrenjaninskog puta koji izlazi na Pančevački most proteklih mesec dana su paralisali saobraćaj. Taman kada su Beograđani i Pančevci odahnuli najavljuju se nove gužve oko mosta, ali ovoga puta u znatno dužem trajanju. I iz sasvim drugog razloga. Pančevački most poslednji put je farban 1962. godine. Pri tom, poslednjih pet godina voda iz vodovodne cevi direktno ulazi u sanduk glavnog nosača, oštećuje ga i so koja se nemilosrdno baca na most i ko zna šta još... Danilo Dragojević, građevinski inženjer specijalista za mostove, kaže da na mostu, od 1962. godine, nije rađeno apsolutno ništa.
       Dragojević koji trenutno obavlja funkciju savetnika u “Mostprojektu”, bivšoj Direkciji za mostove, odbacuje mogućnost da se most sruši, ali dodaje da je vrlo moguće da pojedini elementi otkažu i da se on delimično ili potpuno onesposobi za saobraćaj. “Da se razumemo, mostu nije istekao rok trajanja ali je zbog neodržavanja upotrebljivost znatno smanjena, sa tendencijom daljeg smanjivanja. Mi smo 1994. napravili projekat sanacionih radova; međutim, nije urađeno ništa i sada je neophodno da se radi novi projekat.”
       “Nama je neophodan novi most”, radikalniji je profesor Mihailo Maletin, šef Katedre za puteve i železnice na Građevinskom fakultetu u Beogradu. “Sve i da je situacija normalna, a daleko je od toga, nama je potreban još jedan most preko Dunava. Pa, i da se uspešno saniraju sva oštećenja, uskoro ćemo imati veliki saobraćajni problem, jer se leva obala Dunava ozbiljno naseljava i jedan most neće biti dovoljan.” On upozorava na to da se most gradi barem tri godine i da novi dunavski most sa protokom vremena postaje sve veći prioritet.
       Dragojević podseća da je za sanaciju mosta potrebno desetak miliona evra i da je vrlo teško čak i to obezbediti, a ne desetostruko veći iznos koliko je minimalno potrebno za novi most.
       Za obezbeđivanje sredstava zadužen je staralac ŽTP “Beograd”. Iako inženjer Dragojević kaže da je već sa njima razgovarao o početku sanacije, u ŽTP-u smo naišli na zid ćutanja. I u Ministarstvu za saobraćaj i veze Republike Srbije nismo uspeli da saznamo više od toga da njih ŽTP obaveštava o stanju mosta, ali da preciznije informacije može dati samo ŽTP. A tamo je ljudima koji su kompetentni za to zabranjeno da govore za NIN. Navodno, “zbog vanrednog stanja”.
       U slučaju da stanje mosta ostane tabu-tema, sve možemo očekivati. A ako Marfijev zakon i ovoga puta bude u pravu vanredno stanje za stotinak hiljada Beograđana sa leve obale Dunava neće ni prestati. Bez obzira na eventualne odluke Vlade Srbije. “Što se više odlaže početak radova, oni će trajati duže”, jasan je Dragojević. A samim tim sledi i nova tura gubitaka u vremenu a s tim i u robi i novcu za ljude iz Borče, Padinske skele, Krnjače, za Pančevce i sve koji su u tranzitu.
       Zbog svih njih i zbog normalnog funkcionisanja grada, trebalo bi ozbiljno shvatiti upozorenje profesora Mihaila Maletina koji kaže da ako se problem bude ignorisao, kao što je do sada bio slučaj, nije nemoguće da se vratimo na stari način prelaženja Dunava. Skelama i trajektima!
      
       GORISLAV PAPIĆ