Skup industrijski najrazvijenijih zemalja predložio je Zapadnoj Evropi da, u zamenu za učešće u obnovi Iraka otpiše deo dugova te zemlje, za početak; Nemačka je odbila

      Dugovi Iraka petostruko su veći od prihoda koje ova zemlja ostvaruje prodajom nafte i, prema oceni Svetske banke i Banke za međunarodna poravnanja, iznose oko 127 milijardi dolara. Suma sadrži i kamate u visini od 47 milijardi dolara. Irak je 1990. godine prestao da servisira svoje dugove. Veliki njihov deo čine obaveze prema poslovnim bankama, kratkoročne i prema tome opterećene visokim kamatama. Suma sadrži i pozajmice koje su Iraku dale zalivske države u visini od 30 milijardi dolara, kao i dug Rusiji od 12 milijardi dolara. Potraživanja zalivskih zemalja Irak je osporavao smatrajući ih za bespovratnu pomoć datu tokom rata sa Iranom. Međutim, zemlje u Persijskom zalivu na svojim potraživanjima insistiraju.
       Sumi od 127 milijardi dolara treba dodati obavezu obeštećenja za štetu nastalu tokom okupacije Kuvajta. Od dosad ispitanih zahteva u vrednosti od 150 milijardi dolara, 44 milijarde je ocenjeno kao opravdano, od čega je samo 17 milijardi i isplaćeno. Jedna četvrtina prihoda Iraka rezervisana je za ova obeštećenja. Sa ovim obavezama, dug Iraka se penje na 154 milijarde dolara. Stari irački režim potpisao je i ugovore vredne oko 57 milijardi dolara koji još nisu ni realizovani ni plaćeni. Teret dugova bi mogao dalje da bude otežan verifikacijom novih kompenzacionih zahteva nastalih zbog okupacije Kuvajta, koji još nisu provereni i da ukupno iznosi 197 milijardi dolara.
       Sa sadašnjom eksploatacijom nafte od 2,5 miliona barela dnevno i cenom od 25 dolara za barel, Irak bi mogao izvozom da zaradi 23 milijarde dolara godišnje.U arapskom svetu preovlađuje uverenje da Irak bez otpisa dugova ne bi mogao da stane na noge. Ponavlja se očekivanje da bi u razgovorima o tom otpisu Nemačka trebalo da ima vodeću političku ulogu.U Kuvajtu se već diskutuje o tome da se potraživanja od Iraka, koja ta zemlja procenjuje na iznos od 27 milijardi dolara, usmere u projekte iračke obnove. Računa se sa tim da bi ti projekti kasnije mogli da budu prodati i tako dobijenim novcem pokriven irački dug.
      
       ...I obnova Iraka
       Predsednik Upravnog odbora Camil holdinga, jedne od najvećih saudiarabijskih firmi, Abdurahman al Kamil smatra da bi Irak, srednjoročno gledano, od nafte godišnje mogao da zaradi između 15 i 20 milijardi dolara.Od te sume, prema njegovim rečima, još prošle godine je na hranu odlazilo pet milijardi dolara, dok bi preostali njen deo sada bio upotrebljen na troškove uprave i stacioniranja američkih trupa u Iraku.
       Irak je, dakle, zavisan od strane pomoći, a uloga Britanije i SAD u obnovu Palestine i Avganistana pokazala se razočaravajućom. U Avganistanu su Saudijska Arabija i Iran preuzeli dve trećine troškova obnove od ukupno dve milijarde dolara.
       U fondu “nafta za hranu” trenutno se nalazi 2,9 milijarde dolara. Od toga je jedna milijarda, iz više od 450 ugovora koji još nisu realizovani, već naplaćena.
       Arapske zemlje bi mogle da učestvuju u obnovi Iraka tek kad Pentagon taj posao preda u iračke ili ruke međunarodne zajednice. Privatni kapital će čekati političku stabilnost u Iraku.U Dubaiju privatni biznis ima fond od 100 miliona dolara preko koga bi mogli da budu finansirani pojedini projekti.
       Moguće je da bi firme i na Berzi u Bagdadu mogle da dođu do novca.Na toj berzi je čak i tokom poslednjih dana Sadama Huseina bilo kotirano 114 akcionarskih društava. Veći manevarski prostor nego u prošlosti imaće i 18 privatnih banaka koje su osnovane u Iraku za vreme Sadamove vladavine.
      
       (Frankfurter algemajne cajtung)
      

Dug Srbiji i Crnoj Gori Državama nastalim na prostoru bivše SFRJ Irak duguje 1,450 milijardu dolara.Krajnji vlasnici ovog potraživanja su firme koje su tamo radile, a najviše ih je iz sektora namenske industrije. Za taj dug je donedavno bilo nadležno preduzeće “Jugoimport SDPR”, a sada je to posao Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije i Crne Gore. U četvrtak 17. aprila trebalo bi u tom ministarstvu da bude formirana međuresorska radna grupa čiji bi zadatak bio da utvrdi visinu potraživanja firmi iz Srbije i Crne Gore prema Iraku.Takvu grupu već je osnovala Makedonija, a očekuje se da će to učiniti i druge zainteresovane države. Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom nije poznato da je ovaj dug neko otkupljivao.Ovo se potraživanje vodilo kao vojna tajna i strogo poverljivo.               R. Ć.