Dobro rade slovenačke železare i makedonska, situacija u Nikšiću je prilično teška, Zenica je praktično mrtva, perspektiva Siska je neizvesna

      SMEDEREVO: Po mom mišljenju, US Steel je najidealnije rešenje za Sartid koje se u ovom trenutku moglo pronaći. Sva ta pitanja koja postavljaju poverioci više su način da se potencira neko svoje pravo na potraživanje nego da se ospori ovaj aranžman. Sa postojećim postrojenjima, od visoke peći do hladne valjaonice, Sartid je kvalitetna železara i njegovi toplo i hladno valjani pljosnati proizvodi u sadašnjim su uslovima kvalitetniji nego u sličnim železarama u okruženju. Pošto je naš metaloprerađivački kompleks u lošem stanju, može da preuzme tek između 10.000 i 15.000 tona Sartidovih proizvoda mesečno, pa se sve ostalo mora plasirati u izvoz.Već tri godine su na snazi antidampinške mere Evropske unije plus prošle godine uvedene dodatne carinske dažbine. Očekuje se da US Steel taj problem reši do trećeg kvartala ili tokom trećeg kvartala ove godine. Inače, Amerikanci su prvi uveli zaštitne mere za svoju industriju čelika u vidu dodatnih taksi na njegov uvoz, a EU je praktično samo uzvratila istom merom. U okviru Sartida su beli limovi koji se proizvode u Šapcu i za tu proizvodnju potrebne hladno valjane trake nabavljane su u US Steel Košice, koji ima sličan proizvodni program Sartidovom, ali njih može da proizvodi i Sartid i nesumnjivo će Amerikanci pokušati da se te trake u Smederevu i prave. Partner nema ni potrebe ni razloga da ugasi Železaru u Smederevu koje je na veoma povoljnoj lokaciji i za dopremu rude i koksa i za otpremu gotovih proizvoda u zemlje Evrope i izvan Evrope. Računa se da će US Steel ući i u Poljsku i Mađarsku i s obzirom na ukupnu moć te firme, ne bi trebalo da bude razloga ni za kakvu bojazan.
      
       NIKŠIĆ: Prva tri meseca ove godine najcrnji su period ove železare otkad postoji - iskorišćenost njenih kapaciteta iznosila je oko 15 odsto. Nastoje da nađu strateškog partnera. Prvi takav pokušaj sa ruskom firmom Rusmond propao je. Šanse im nisu dobre. Raspadom bivše SFRJ ova železara je praktično ostala bez tržišta, a teško stanje metalskog kompleksa u Srbiji njen je položaj pogoršalo. Njena postrojenja predviđena su za proizvodnju kvalitetnih čelika za kojima je potreba prestala, pa pošto je Srbija ostala bez betonskih čelika, koje je ranije proizvodila Železara Zenica, Nikšić se preorijentisao na proizvodnju manje kvalitetnih betonskih čelika. Ali ta proizvodnja na postrojenjima za kvalitetne čelike nerentabilna je, pa je to izabrano kao privremeno rešenje. Međutim, kriza metalskog kompleksa u Srbiji je potrajala, a betonski čelik iz Nikšića skuplji je od onog koji se doprema iz Ukrajine, Moldavije, Rumunije i Bugarske, tako da je Nikšić postepeno izgubio tržište i u Srbiji.
      
       ZENICA(BiH): To je bila najveća železara u bivšoj SFRJ, a sada je praktično mrtva. Nema rudu, nema koksa, pa je proizvodnja čelika onemogućena, a proizvodnja u dve elektropeći i jednoj staroj Simens-Martinovoj peći na bazi čeličnih otpadaka ekonomski je neopravdana kao i kupovina polufabrikata negde u inostranstvu i njihovo dopremanje u Zenicu preko luke Ploče. Železara nema nikakvu perspektivu utoliko pre što ni njen ugovor sa Kuvajćanima nije zaživeo u pravom smislu. Sartid je svojevremeno sa Zenicom sklopio ugovor o razmeni proizvodnje: tamo je kupovao betonski čelik i lake profile, a isporučivao im limove rađene na bazi uvoznih gredica. Poslednjih godina od te razmene nema ništa.
      
       SISAK(Hrvatska): Železaru je nedavno kupila jedna ruska firma i to, mislim, samo šavne i bešavne cevi dok elektročeličana nije kupljena. Sad bi trebalo sačekati i videti hoće li taj ugovor zaživeti. Železara je trenutno u lošoj situaciji.
      
       SLOVENIJA: Slovenačke železare održavaju kontinuitet proizvodnje iz vremena SFRJ. Železara Štore prodata je jednoj švedskoj firmi, Jesenice su se preorijentisale na proizvodnju nerđajućeg lima i očigledno dobro rade, a i železara u Ravnima, koja proizvodi kvalitetne čelike, radi sa uspehom.
      
       MAKEDONIJA: Tamošnja železara prodata je dvojici vlasnika: proizvodnja čelika i topla valjaonica jednom, a hladna valjaonica drugom privatniku. I jedan i drugi su i ranije radili u toj železari koja u poslednje vreme, izgleda, dobro radi, ima rešeno pitanje snabdevanja čeličnim otpatkom i proizvodi 1.000 tona čelika dnevno. Ali čelični otpadak je deficitaran na svetskom tržištu i ova železara je uvek u neizvesnoj situaciji oko snabdevanja tom sirovinom.