S obzirom na igrače, ishod spora oko smederevskog Sartida lako je prognozirati: Amerikanci ostaju u igri, nemačko-austrijskom konzorcijumu sleduje utešni dogovor ili dug sudski spor

      Kad je čula pitanje, portparolu Ministarstva za privredu i privatizaciju Republike Srbije Jeleni Radulović je laknulo: otkako je pokrenut stečaj nad smederevskim Sartidom, to ministarstvo sve može da posmatra samo sa strane. “Ako hoćete da poštujete zakon, obratite se predsedniku Trgovinskog suda u Beogradu Goranu Kljajeviću i stečajnom upravniku Branislavu Ignjatoviću. Sad su oni nadležni, oni su sklopili ugovor, njihov potpis je na njemu.” Dakle, moćni ljudi Ignjatović i Kljajević.
       Predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević je na zadatu temu najpre iz prve zakazao razgovor novinaru NIN-a. Onda ga je petnaestak minuta pre zakazanog termina otkazao.
       “Ne može - kaže za NIN advokat Jelisaveta Vasilić - u stečaju nema tajni, to je javni postupak i Sud mora da vam odgovori na pitanja.” Ovaj novinar je već jednom insistirao na svome zakonskom pravu: iz Suda mu je stiglo zvanično odobrenje da uđe u sudsku stečajnu dokumentaciju - tone papira - i traži šta mu je potrebno.
       Dakle, u srpskoj politici i ekonomiji izuzetno poznata firma Železara “Smederevo” ili po najnovijem Sartid, prodata je u stečaju, sa još šest svojih akcionarskih društava, američkoj kompaniji US Steel za 23 miliona dolara i to neposrednom pogodbom između stečajne uprave i kupca. I šta je ovde pitanje? Da li je Sartid mogao da bude prodat za veće pare i da li je u dogovorenoj prodaji poštovana zakonom utvrđena procedura. Ko pita? Poverioci. I ne ovi naši, sa njima bi se lako. Nego konzorcijum austrijsko-nemačkih banaka potpomognut sa još deset stranih firmi preko kojih je Sartid uglavnom trgovao (na primer švajcarski Duferko). Od 1,7 milijardu dolara Sartidovih dugova, ovi poverioci tvrde da potražuju oko 200 miliona.
       Šta hoće Sartid? Novac za obrtni kapital kako bi pokrenuo proizvodnju i inostrano tržište koje mu je zatvoreno antidampinškim merama i novim carinama Evropske unije. Šta hoće poverioci? Da se imovina Sartida proda po što višoj ceni kako bi oni iz stečajne mase naplatili što veći deo svoga duga. Prema sada dogovorenoj ceni, moglo bi im, već je izračunato, pripasti tek oko 10 odsto kupoprodajne sume.
       Pre nego što je stečaj pokrenut, tvrdi se sa strane Sartida, poveriocima je ponuđeno da oni budu ti koji će navedene potrebe Sartida finansirati. Odbili su. Posle dogovora u martu prošle godine US Steel Balkan zalegao je sa 50 miliona dolara. U julu je pokrenut stečaj, u novembru je između stečajne uprave Sartida i američke kompanije potpisan Ugovor o komercijalnoj i tehničkoj saradnji. Da bi krajem meseca bila ugovorena i sporna prodaja, prema kojoj imovina Sartida pripada Amerikancima, a dugovi stečajnoj upravi, s tim što je, prema izvorima iz nemačko-austrijskog konzorcijuma, na prvom ročištu u beogradskom Trgovinskom sudu, kome je konzorcijum već podneo žalbu, stečajna uprava priznala samo deo potraživanja, a drugi osporila. Bez valjanog i pismenog objašnjenja i za jedno i za drugo. Što znači da bi mogao da sledi dug sudski spor oko njihovog dokazivanja.
       Amerikanci su na sebe preuzeli i brigu oko antidampinškim merama EU, jer “mali smo mi da bismo Evropi sami dokazali nepostojanje dampinških cena” (dr Savo Marković, Opšte udruženje crne metalurgije Jugoslavije).
       Srpska strana je zadovoljno saopštila da su Amerikanci obavezni da tokom naredne tri godine u obrtni kapital i modernizaciju opreme Sartida ulože 150 miliona dolara, pet miliona za razvoj lokalne zajednice, milion i po u formiranje centra za ekonomski razvoj, a tri godine ne može otpuštati radnike.
       Ne, tvrdi poverilački konzorcijum, i predlaže Trgovinskom sudu da Ugovor između Sartida i US Steel-a iz novembra prošle godine poništi. Jer, tim ugovorom US Steel, tvrde poverioci, dobija pravo da u narednih pet godina upravlja celokupnim poslovanjem Sartida, zadržava ceo profit ukoliko ga bude, a nije odgovoran za izostanak rezultata tog poslovanja, ako izostanu. Ni tu nije kraj, tvrde poverioci: ukoliko se desi da Sartid tokom tih pet godina bude prodat nekom drugom, prava US Steel-a na upravljanje smederevskom firmom produžavaju se za narednih sedam godina. “Time je praktično eliminisana mogućnost da se bilo koji drugi investitor približi Sartidu tokom 12 godina”, tvrde poverioci.
       Na pitanje zar Sartid po zakonu o stečaju nije morao da se proda na licitaciji, u kratkom telefonskom razgovoru sa novinarom NIN-a predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević tvrdi da nije, može se prodati i dogovorom uz saglasnost poverilaca.
       “Ne bih mogla da kažem da li je prodaja obavljena po zakonu dok ne vidim svu dokumentaciju, ne utvrdim da li je osnovan odbor poverilaca i da li se mišljenje tog odbora tražilo”, kaže advokat Jelisaveta Vasilić bivši sudija Privrednog suda.
       Odbor nije osnovan, pa tako ni njegovo mišljenje nije traženo, tvrde nemačko-američki poverioci. I baš traže da se odbor osnuje, da se njegovi članovi imenuju u skladu sa zakonom i da poverioci budu na adekvatan način zastupljeni. “A ovako mi smo saznali da postoji lista koju pretežno čine predstavnici srpskih banaka i drugih institucija koje kontorliše vlada”, tvrde strani poverioci.
       S obzirom na stanje na tržištu čelika, američka obećanja ne bi nikako trebalo uzimati zdravo za gotovo, ali ovde je na delu sukob između zakonskih prava i celishodnosti. S obzirom na igrače može se prognozirati: Amerikanci u igri ostaju, Nemcima i Austrijancima sleduje utešni dogovor ili dug sudski spor.
      
       RUŽA ĆIRKOVIĆ