Meni izgleda da je javnost u Srbiji, na osnovu izjava nekih političara, mogla da zaključi da će ovo najnovije pooštrenje kazni za krivična dela ili propisivanje novih krivičnih dela, važiti i za krivična dela koja su već izvršena. Taj utisak je pogrešan.
       Promene ne mogu da važe za krivična dela koja su izvršena pre donošenja ovih zakona, uključujući tu i krivična dela koja su povezana sa ubistvom premijera dr Zorana Đinđića, ranijeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, za krivična dela organizovanog kriminala koja su otkrivena u novije vreme, kao i za krivična dela koja su povezana sa delatnošću policije i nekih pravosudnih organa koja su otkrivena u vreme vanrednog stanja.
       Ne može se retroaktivno uvoditi krivično delo koje ranije nije bilo propisano, niti se retroaktivno može strože kažnjavati u odnosu na propisanu kaznu u vreme kada je delo bilo izvršeno. Prema tome, sve ove izmene i dopune mogu važiti samo za budućnost. I to moraju, pre svega, shvatiti sudovi u Srbiji, jer ako to ne budu shvatili na vreme, onda ćemo doći u situaciju da kao novoprimljeni član Saveta Evrope odmah kršimo Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, da kršimo svoj sopstveni ustav, a možemo se, kao država izložiti brojnim postupcima pred Evropskim sudom za ljudska prava i s tim u vezi i brojnim naknadama štete koje mogu uslediti. Da ne pominjem i politički aspekt svega toga. A politički aspekt se sastoji u tome da Savet Evrope obavlja monitoring primene zakona koji bi mogli dovesti do ugrožavanja ili kršenja ljudskih prava predviđenih Evropskom konvencijom, daje o tome redovne izveštaje i u tim izveštajima ocenjuje kako se dotična država ponaša. Ako bi se kršile zabrane koje postoje ne samo u Evropskoj konvenciji nego i u našem unutrašnjem zakonodavstvu, mogli bismo doći i u težak politički položaj, osim što bismo se pravno izložili neugodnim sankcijama.
      
       VESNA RAKIĆ-VODINELIĆ