U naš novi zakon uveden je pojam “i druge organizovane grupe” koji se definiše ovako: “To je grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela, niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu... ali je u funkciji organizovanog kriminala.”

      Kada je u petak Skupština Republike Srbije usvojila nekoliko izmena i dopuna važećih zakona, prvenstveno je pokazala da nema poverenja u pravosuđe. Uprkos nedavnim promenama u sudstvu, Skupština je odlučila da je najsigurnije da se vrati starim srpskim tekovinama policijske države.
       Pravnici i nevladine organizacije upozoravali su da najavljene izmene krivičnih i pravosudnih zakona mogu da budu u suprotnosti sa međunarodnim dokumentima čije nas potpisivanje očekuje u neposrednoj budućnosti, ali i sa važećim zakonima o zaštiti ljudskih prava. Međutim, uprkos jakim pritiscima eksperata, usvojene su izmene i dopune zakona za koje je Fond za humanitarno pravo ocenio da uvode vanredno stanje u Srbiji kao permanentno: “Formalno ukidanje vanrednog stanja neće imati nikakvog značaja jer su predložena ovlašćenja policije i vlade veća od onih koje su imali u vanrednom stanju.”
       U javnosti najviše polemika izazvale su izmene krivičnih zakona kojima su predviđene promene inkriminacije za određena krivična dela, propisana nova krivična dela, uvedena konfiskacija imovine kao sporedna krivična sankcija, povećani minimum i maksimum zaprećenih kazni zatvora za određena krivična dela, kao i uvođenje kumulativne kazne i produženje pritvora.
       Nakon što je Vlada Srbije 3. aprila, kada su već hiljade osumnjičenih bili u pritvoru, usvojila Nacrt zakona kojim se policija ovlašćuje da zadrži do 60 dana osumnjičene za organizovani kriminal, bez prava na kontakt sa braniocem i drugim osobama, svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRNj), ocenjujući da vlasti u Srbiji imaju čvrstu kontrolu nad bezbednosnom situacijom u zemlji, protestovala je zbog najavljene apsolutne i kontinuirane izolacije pritvorenih lica smatrajući da takve mere nisu proporcionalne bilo kakvoj eventualnoj pretnji stabilnosti u Srbiji.
       Ipak, u nameri da se državni organi izbore sa teškim kriminalnim opterećenjem, u izmene i dopune, u žargonu nazvan zakon protiv mafije, uvedene su neke nove vrste lišenja slobode, koje pod tim imenom nisu poznate u našem pozitivnom pravu. U članu 15 b Zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala predviđeno je preventivno zadržavanje koje može da traje najduže 24 časa, uz obaveštavanje porodice i uz pravo na prisustvo advokata, ali jednim od sledećih članova predviđena je mogućnost produženja još za 30 dana. Ukoliko odluči da je to neophodno, javni tužilac može da odredi pritvor do tri meseca, a Vrhovni sud Srbije da ga produži za još tri meseca. U prelaznim i završnim odredbama navodi se da će Narodna skupština u roku od 90 dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona, preispitati upravo ove odredbe o preventivnom zadržavanju.
       Direktorka Instituta za uporedno pravo prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić kaže da je preventivni pritvor, pod izvesnim uslovima, dopušten po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, ali u ovim odredbama nije sporna dopuštenost preventivnog pritvora, nego ko o tome donosi odluku. “Mera izricanja pritvora, o kojoj odlučuje javni tužilac a ne sud, suprotna je i Evropskoj konvenciji i Ustavu Srbije, a ne bi bila protivustavna samo ako traje veoma ograničeno vreme i ako je povezana sa vanrednim stanjem, jer se radi o pravu koje se može ograničiti za određeno vreme, dok vanredno stanje traje”.
       Prema članu 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, lice koje je zadržano u pritvoru mora bez odlaganja biti izvedeno pred istražnog sudiju. Rakić-Vodinelić naglašava da i naš zakon predviđa da osumnjičeno lice mora biti odmah izvedeno pred istražnog sudiju, ali to pravo može biti ograničeno u vanrednom stanju. “Međutim, ovo pravo nije derogirano merama vanrednog stanja, nego upravo ovim spornim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o suzbijanju organizovanog kriminala. Zakon je akt koji je namenjen da traje duže vremena, iako su neke odredbe ovog zakona namenjene primeni u ograničenom vremenu”, naglašava ona.
       U javnosti je ispoljena i bojazan zbog činjenice da je pravo na žalbu - iako zadržano - bitno ograničeno, jer se žalba sada ne upućuje sudu, nego republičkom javnom tužiocu (tužilac je taj koji određuje meru preventivnog pritvora), tako da se za onoga ko je u pritvoru krug zatvara. Profesorka Rakić-Vodinelić smatra da se nizom ovih izmena zaista ispoljava nedostatak poverenja u pravosuđe i napominje da se isti cilj koji se namerava postići preventivnim pritvorom - odlučivanjem o pritvoru od strane javnog tužioca - mogao postići i time što bi se dalo ovlašćenje sudu (što je normalno i uobičajeno) da odlučuje o pritvoru. “Znam da se naši istražni organi veoma plaše onoga što je dosta verovatno - odavanja tajni u toku istražnog postupka, koje bi moglo uticati na prikrivanje dokaza za neka krivična dela - ali umesto što je zakonodavac propisao odredbe po kojima bi javni tužilac odlučivao o pritvoru, trebalo je pooštriti inkriminacije za odavanje tajni čime bi se, na zakonit način, postigao isti cilj.”
       Pravnici iz Centra za antiratnu akciju i Beogradskog centra za ljudska prava upozoravaju na još neke nesaglasnosti ovog zakona sa međunarodnim. Oni upozoravaju da osim definicije, koja je jednaka i u Konvenciji o ljudskim pravima i u našem zakonu, da je organizovani kriminal vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika, u naš novi zakon uveden Konvenciji nepoznat pojam “i druge organizovane grupe” koji se definiše ovako: “To je grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela, niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu, definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika, ali je u funkciji organizovanog kriminala.” Pravni eksperti iz ovih nevladinih organizacija upozoravaju da je ova definicija neodređena i opasna, jer termin “u funkciji” nije do sada bio poznat našem krivičnom pravu, nego se u jezik uvukao iz partijskog (SKJ), vojnog i policijskog (“bezbednosnog”) rečnika. Oni takođe zameraju zašto javnosti nije objašnjeno kako je iz predloga zakona “ispao” amandman kojim se predlagalo “izostavljanje ove nepotrebne i za ugled naše zemlje štetne odredbe”.
       Pojednostavljeno rečeno, pripadnici raznih “pratećih” grupa, za koje policija utvrdi da su na bilo koji način bili u funkciji organizovane kriminalne grupe, tretiraće se isto kao ta kriminalna grupa.
       Iako je ministar za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Rasim Ljajić izjavio da nije bilo kršenja ljudskih prava u vreme trajanja vanrednog stanja, ipak je uveo dva telefonska broja na koja se mogu prijaviti eventualna kršenja. Ipak, Fond za humanitarno pravo tvrdi da je već “pravdanje predloženih izmena, da se one navodno odnose, ne na građane, nego na kriminalce, neprihvatljivo sa stanovišta Ustava Republike Srbije, Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i međunarodnih standarda o ljudskim pravima koji garantuju jednakost građana pred zakonom”. U izmenama zakona nije navedeno da li će pritvoreni imati mogućnost da pozove telefonski broj ministra Ljajića i da se požali ukoliko mu se učini da su njegova zagarantovana ljudska prava ugrožena.
      
       BILJANA MITRINOVIĆ
      

Važan period tek dolazi Da li se iko konsultovao sa vašim predstavnicima prilikom pisanja izmena i dopuna nekoliko zakona koje je Skupština usvojila u prošli petak?        - Još nismo videli tekst dopuna i izmena Krivičnog zakona, tako da ga ne mogu komentarisati.        Da li to znači da ništa ne znate o tim izmenama?        - Ne, to nije tačno. Videli smo se sa nekoliko ljudi, razgovarali sa ministrom pravde Batićem, koji nam je objasnio o čemu se radi, ali nismo videli zakon.        Kako ocenjujete poštovanje ljudskih prava u Srbiji u vreme vanrednog stanja?        - Mi razumemo zašto su mere vanrednog stanja uvedene. Država se našla u teškoj situaciji i mere vanrednog stanja bile su dobrodošle. Međutim, zajedno sa ostalim međunarodnim organizacijama zainteresovani smo da se vanredno stanje ukine što je pre moguće. Važnije od ovog perioda vanrednog stanja za nas je vreme koje će uslediti posle njegovog ukidanja. Zajednica Srbija i Crna Gora je sada članica Saveta Evrope, obaveze koja ona kao članica Saveta Evrope mora da ispuni su iste one koje mora da ispuni pre nego što počnemo da pregovaramo o ulasku Srbije i Crne Gore u EU. Zato mislimo da je veoma važan period koji će uslediti posle ukidanja vanrednog stanja.               B. M.