(“Negativci istorije”, NIN br. 2726)

      Svoj površan, čak zlurad, “pregled” novije srpske istorije i toga kako nas navodno vide “u svetu”, Slobodan G. Marković zasniva mahom na anglo-američkim izvorima. Ovde se čitalac koji sa nevericom sledi Markovićevu priču o srpskom “zlu” - njegov “diskurs” nenaučno brka istorijske događaje koji su imali određene, često malobrojne, učesnike sa opštim, kvazirasnim, karakternim crtama čitavog naroda - susreće sa paradoksom: Srbi mora da su zaista loši kad su imali takvog čoveka kao što je Marković za “doskorašnjeg” prvog sekretara ambasade SRJ u Atini”.
       Zaista se razlikujemo od Engleza i Amerikanaca (koji o nama tako loše misle), jer bi bilo nemoguće u anglo-američkom svetu da bivši diplomata tako piše o svom narodu, bez obzira šta privatno mislio i koja ga je vlada postavila. U tim zemljama uvažavati svoj narod je norma i ne naziva se nacionalizmom. Niti bi mu takav ugledni nedeljnik dao dve strane za ovakav mazohizam. Naravno, moguće je da g. Marković nije zlonameran, nego naivan, pa prima anglo-američke savete ozbiljno kad ovi nalažu intelektualno poštenje - ne razumevajući da se to odnosi samo na druge, a ne na njih same. Iz toga proizilazi da su Anglo-Amerikanci hipokrite - u kom slučaju zašto obraćati pažnju na to što u njihovim novinama piše o nama? Verovatnije je da g. Marković shvata da se Anglo-Amerikancima dopadaju oni u “banana republikama” koji su zabavni i istovremeno obavljaju neprijatan posao oduzimanja sopstvenom narodu ono malo preostalog samouvažavanja.
      
       DR VLADIMIR J. KONEČNI,
       redovni profesor psihologije Kalifornijskog i Beogradskog univerziteta