Iz 300 izvora termomineralnih voda u Srbiji otiče u nepovrat pet do deset kubika ove vode u sekundi što je ravno jednoj od triju naših Morava

      Epoha u koju ulazimo mineralne i termalne vode čini spasonosno vrednim, zato što je prethodna sve druge obezvredila (ili je na putu da to uskoro učini i što sa njima može da namiri mnogo šta što je bahato izgubila.
       Ko u nailazećoj epohi bude imao mineralnih i termalnih voda mnogo, imaće poštovanje, a ko sa njima ume sve što se može, imaće bogatstvo.
       “U Srbiji mineralnih i termomineralnih voda ima mnogo. Čini se i više nego što nam treba. A to je samo zbog toga što sa njima nismo umeli sve što se može. Drugi su imali manje, ali su umeli bolje. Mi od njih možemo više, ako za to imamo volje.” Ovo je stav našeg eminentnog hidrogeologa Branislava Milovanovića.
       Na teritoriji Srbije u oko 60 velikih rejona (geostrukturno individualnih jedinica) ima oko 250 lokaliteta sa preko 1 300 prirodnih i veštačkih izvora mineralnih i termalnih voda, zgodno raspoređenih na preko 60 odsto nacionalne teritorije. I nigde u svemu iste. Ima ih sa kompozicijom hemijskog sastava od najrafiniranijih za piće, do koncentracija za industrijsku eksploataciju retkih minerala; vrlo pogodnih za balneološki tretman ljudi, potrebu u agroindustriji, za geotermalnu energetiku, biogenetski inženjering, turizam. Procenjuje se da iz svih postojećih izvora ističe, što vidljivo, što nevidljivo, između 5 i 10 kubika ove vode u sekundi, što je ravno jednoj od naših Morava.
       Od svih raspoloživih potencijala koje nam pružaju ove vode Srbije, koristi se svega nekoliko procenata.
       Naučnici su jedinstveni i u sledećem: istraženost ležišta i izvora termomineralnih voda nije ni približno adekvatna ovom bogatstvu i njegovom značaju za Srbiju.
       Korišćenje mineralnih i termalnih voda je spontano, od kad je čoveka. U Srbiji je već krajem XIX veka počelo organizovano korišćenje naših banja za lečenje. Veliki i pravi značaj ovoj sirovinskoj bazi Srbije dat je 1881. godine kada je za vreme vladavine knjaza srpskog Milana Obrenovića donet prvi Zakon o uređenju sanitetske struke i očuvanju narodnog zdravlja, koji je tačno definisao ulogu i mesto banjskih lečilišta. Imajući u vidu sadržaj ovog zakonskog akta, s pravom možemo reći da je on najbolje formulisao odredbe banjskog mesta u smislu istraživanja, korišćenja i zaštite termomineralnih izvora. Primenom ovog zakona došlo je do velikog procvata banjskih mesta u Srbiji do Prvog svetskog rata, da bi intenzitet razvoja banja u Srbiji bio nešto manji između dva svetska rata, a zanemarujući posle Drugog svetskog rata. U Srbiji ima 49 aktivnih banja i prirodnih lečilišta u kojima do punog izražaja dolazi balneo-rekreativno-turistička privreda. Nažalost, poslednjih desetak godina neke od banja su u potpunoj stagnaciji. To upućuje i na proces privatizacije u ovom sektoru. Najrenomiranije naše banje su svakako: Vrnjačka banja, Sokobanja, Mataruška banja, Banja Koviljača, Bukovička banja, Rusanda-Melenci, Niška banja, Bujanovačka banja.
       Ukupan broj bolničkih postelja u našim banjama je preko 6 500, a broj zaposlenih je oko 4 000. Mnoge banje su moderne u smislu pružanja medicinskih usluga, ali je većini neophodna intenzivnija primena naučnotehničkih dostignuća i izgradnja modernih i renoviranje postojećih smeštajnih kapaciteta. Mi važimo za zemlju banja, koje su imale svojevremeno i visok evropski renome, ali je neophodan poslovno ekspanzivan pristup valorizaciji ovog našeg resursa.
       Najrasprostranjeniji način korišćenja naših termomineralnih voda kod nas je posle balneologije - flaširanje stonih voda (ugljokisele mineralne vode). Od preko 230 ispitanih izvora na području Srbije, samo se 12 koristi za flaširanje mineralne vode.
       Ukupna proizvodnja svih fabrika za flaširanje mineralnih voda je preko 400 miliona litara godišnje. Ukupan broj posredno i neposredno zaposlenih je oko 10 000. Ove fabrike uglavnom dobro posluju. Najuspešnija je svakako “Knjaz Miloš” iz Aranđelovca koja proizvodi oko 50 odsto ukupne proizvodnje. “Knjaz Miloš” je, uz drugog po obimu proizvodnje proizvođača “Hebu” iz Bujanovca, takođe najznačajniji izvoznik vode. Sam “Knjaz” izvozi oko 20 odsto svoje proizvodnje u 15 zemalja.
       Danas u svetu vlada uverenje da su energije budućnosti one koje nam je priroda podarila: pre svega sunčeva i geotermalna. Samo ova dva izvora energije mogla bi da zadovolje najveći deo energetskih potreba čovečanstva, posebno zbog toga što ove energije ima u neograničenim količinama. Ako se zna, uz to, da ove vrste energije ne zagađuju čovekovu okolinu, onda se nameće zaključak, da postoje svi, ne samo uslovi, već i razlozi da se ozbiljnije pristupi kompleksnom istraživanju geotermalne energije i kod nas, radi njenog raznovrsnijeg i obimnijeg korišćenja. Ova konstatacija dobija na značaju ako se ima u vidu da smo energetski zavisna zemlja od uvoza.
       Ova vrsta energije se već uveliko koristi u svetu najčešće za zagrevanje stambenih, turističkih, sportskih i industrijskih objekata, u poljoprivredi za zagrevanje farmi, staklenika, plastenika, gajenja gljiva i riba, ali i za proizvodnju električne energije. Potpisnik ovih redaka je imao priliku da poseti dve geotermičke centrale na Islandu koje dugo rade besprekorno. Zadivljen sam bio utiskom koji pruža grad (Rejkjavik) bez ijednog dimnjaka u surovim klimatskim uslovima. Dakle, rešeni su davno svi tehničko-tehnološki problemi da bi se ova vrsta energije nesmetano koristila.
       “Mi prosto rasipamo dragocenu energiju naših termomineralnih voda. U Vranjskoj banji iz samo dve duboke bušotine dobijene su nove količine vode od po 40 litara u sekundi, sa temperaturom od 111 stepeni Celzijusa! Ova količina energije je ravna snazi elektrane od preko 30 megavata. Korišćenjem ove energije uštedelo bi se 15 000 tona mazuta i oko 1,8 kubika vode za tehnološke potrebe, što je za Vranje izuzetno važno pogotovu leti, s obzirom na to da industrija Vranja koristi oko 45 odsto vode za piće iz gradskog vodovoda! Na području Srbije korišćenjem geotermalnih voda, može da se supstituiše preko 200 000 tona mazuta” - ukazuje Svetislav Stanković, direktor proizvodnje u fabrici “Vlasinska rosa” i naš eminentni geolog.
       Vrlo značajne rezerve termomineralnih voda otkrivene su na području Mačve (temperatura oko 80 stepeni) i u Vojvodini i u tzv. Dakijskom bazenu (Negotinska nizija). Međutim, i pored urađenih, čak i glavnih projekata, za intenzivnije korišćenje ovih izvora toplotne energije, i silnih pregovora i potpisivanja predugovora, topla voda ističe iz zemlje i greje reke.
       “Danas se skromno koristi ova ekološka energija na osam punktova: uglavnom za grejanje prostorija i rasadnika: u Vranjskoj, Sijerinskoj, Kuršumlijskoj, Niškoj, Junković banji, Debrcu i Kanjiži. A sa dubine od dva do pet kilometara na oko 40 do 60 odsto teritorije može se praktično izvući neiscrpne količine toplote, kojom mogu da se zadovolji najveći deo potreba za toplotnom energijom” - ističe Svetislav Stanković. Očevidno je da treba potencijalne korisnike ove energije motivisati odobravanjem povoljnih kredita ili putem nekih fiskalnih olakšica, kako se to u svetu radi kada je u pitanju korišćenje ekološki zdrave i obnovljive energije. Inače potpuno je osvojena i u praksi davno primenjena tehnologija proizvodnje električne energije iz termomineralnih voda iznad 80 stepeni Celzijusa.
       U XIX veku mineralne i termalne vode imale su procvat zahvaljujući banjama, u XX veku preko flaširanja, a u XXI veku, procena je mnogih stručnjaka, imaće zahvaljujući hrani.
       Soficistirana proizvodnja genetskih monstruma daje obilje hrane bez prirodnog ukusa, vitamina ili zdravih mineralnih materija. Svet je sve više sit, a sve manje zdrav jer se ubija “brzom hranom” punom masti, skroba, ugljenih hidrata, glutaminata i polifosfata. Naraštaji novi su sve viši, a telo sve slabije. Zastrašujuća slutnja genetičke perspektive brojlera, soje itd. proizvela je pravu jagmu za prirodnu hranu proizvedenu bez koncentrata, hormona i antibiotika. Sve više je “in” jesti manje ali bolje. Ali je to znatno skuplje. Mnogi bi hteli tako da se hrane, ali ne mogu. Vek u kome živimo mora hitno da reši: ili zdrava hrana ili sudbina dinosaurusa.
       Prethodni vek je imao vrlo težak problem - da nahrani gladne, sadašnji će imati znatno teži - kako da nahrani - zdravom hranom - site.
       Mineralne i termalne vode će, kao i više puta do sada u istoriji čoveka, po svemu sudeći, opet svojim bajkovitim moćima otvoriti izlaz i na ovom polju. Naravno, dok se ne nađe eventualno bolji i jevtiniji.
       Najveći deo zemljišta u razvijenim zemljama Zapada je zbog obilja agrotehnike i kiselih kiša degradiran: povećana mu je kiselost. U zemljištu nema biološki vrednih mineralnih materija, a ako ih i ima, nalaze se u takvim fizičko-hemijskim uslovima pri kojima ih biljke ne mogu, ili mogu, vrlo malo da koriste. Ništa bolja situacija nije ni u površinskim i plitkim vodama za navodnjavanje i pojenje stoke. Ali ih zato ima u dubljim mineralizovanim vodama i to u jonskom obliku koji biljke i životinje mogu da uzmu.
       Pojenjem stoke i zalivanjem biljaka mineralnim vodama esencijalni mikroelementi i druge mineralne materije se iz neorganskih veza, biohemijskim i metaboličkim procesima u biljci i životinji, prevode u hemijske oblike organske veze. Tek sada te materije mogu aktivno da učestvuju u biohemijskim i metaboličkim procesima čovekovog organizma i efikasno ostvaruju svoju fiziološku, stimulativnu i zaštitnu funkciju. Na taj način se, na najprirodniji način, dobija najviši kvalitet prirodne i zdrave hrane.
       Korišćenjem mineraloških, gasnih, termičkih i drugih efekata iz termomineralnih voda u proizvodnji hrane, postižu se bolji ekonomski efekti (bolji prinos) i ekološki (zdrava hrana dobijena prirodnim agensima). Rezultati iz svetske nauke i prakse, do kojih se teško može doći jer se čuvaju kao velike poslovne tajne, ukazuju da hidromineralnoj agronomiji predstoji lepa perspektiva. U našoj zemlji gde je agronomija strateška grana razvoja, realizovan je jedan značajan projekat iz ove oblasti. Dao je veoma dobre rezultate.
       Kao što se iz prikazanog može videti, za isti izvor termomineralnih voda može se vezati više privrednih aktivnosti u rednoj ili paralelnoj vezi. Velika je prednost Srbije što može najbolja iskustva iz sveta sa ovim vodama (Karlove Vari, Viši, Haviz banja, itd) na, relativno maloj teritoriji, da koncentriše i od sebe napravi “senzaciju” kultnog pohođenja vodi koja, kao suza čista, navire iz dubina zemlje. One su velika šansa naše zemlje. Otvaranje prema Evropi pruža realnu nadu da tu šansu možemo da iskoristimo veoma dobro. Možda i najbolje ali za to nam treba mudrosti, umeća i sloge, jer “nije bogat onaj koji ima, već onaj koji ume sa onim što ima”.
      
       LJUBIŠA STOJILKOVIĆ