Razmišljanja o koncesioniranju voda trebalo bi da sačekaju novi ekološki zakon

      Razgovor sa ministarkom Mihajlov podstaknut je nedavnim zagađenjima reka u Srbiji. Problem vode kao prirodnog resursa, u okviru šire posmatranih ekoloških problema, važan su deo evropskih integracija koje Srbija očekuje.
      
       Kakva je vaša ocena stanja voda kod nas?
       - Stanje voda Vlada Republike Srbije dala je u izveštaju o stanju životne sredine za 2000. godinu. To je prvi takav izveštaj posle osam godina. Sada se spremamo za Evropsku ministarsku konferenciju u Kijevu. Dokumente koje smo uradili zajedno sa Svetskom bankom i Evropskom komisijom UN pokazaće šta se izmenilo za dve godine.
      
       A da li se nešto izmenilo?
       - Da budem iskrena, u delu voda, kao prirodnog resursa, za koji je ovo ministarstvo nadležno, nismo imali velikog uticaja. Podaci koje smo pripremili su iz drugih institucija, ministarstva zdravlja i ministarstva za vodoprivredu. Koncept je usvojen za celovitu zaštitu prirodnih resursa i životne sredine i nije propraćen izmenama zakona. A to je nužno. Ovo ministarstvo nema instrument, dakle, nema zakon. Činjenica je da su najveći deo naših voda tranzitne vode, što nalaže intenzivnu međunarodnu saradnju. I mi radimo na tome. Građane je naročito zabrinula pojava fenola u Ibru. Zato smo i uspostavili neklasičan oblik međunarodne saradnje, jer je reč o Kosovu. Tu se i te kako videlo šta znači nedefinisanost statusa Kosova. Da je ono pod našom kontrolom, mi bismo to regulisali. A da je u pitanju strana država, takođe bismo rešili problem fenola kroz međudržavnu saradnju. Ovako, Vlada Srbije tražila je intervenciju misije UN. Oni su trebalo da nam predaju svoj izveštaj krajem marta, ali izveštaj još nije gotov.
      
       Sami ste pomenuli fenol sa Kosova, kao izvora zagađenja. Bio je tu još atrazin, pa cijanid, pre toga. Kako možemo zaštititi naše vode od zagađenja?
       - Činjenica je da zagađenja nemaju pasoše i da prelaze državne granice, što pokazuje da je životna sredina oblast koja traži regionalno rešavanje. Ekologija, životna sredina, prirodni resursi, sve je koncipirano tako da postanemo punopravni članovi međunarodne zajednice. Za Evropsku uniju je važan određen nivo ekonomskog razvoja države. U ovoj, prvoj fazi, ekologija je prioritetna podrška ekonomskom razvoju. Mi stvaramo uslove da pomognemo da postanemo deo Evrope. Kod voda, to znači tri stvari. Pre svega, ponovna međunarodna saradnja. Pre nekoliko meseci postali smo članica Dunavske konvencije za zaštitu Dunava, gde je pokrenut i odgovarajući program. U okviru Pakta za stabilnost, pokrenut je program za međunarodnu zaštitu reke Save. I to je ono, tehnički posmatrano, najskuplje u pristupanju EU. Srbija nema postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Neka preduzeća ih imaju, ali ona ne rade punim kapacitetom, u najboljem slučaju. Mi moramo da se štitimo od zagađenja koja dolaze iz drugih država, ali ne smemo ni drugima da pravimo probleme. Kad je reč o prečišćivačima, sredstva za Beograd su obezbeđena od Evropske agencije za rekonstrukciju. Za Novi Sad i Niš imamo najavu da bi ta sredstva mogla da se dobiju od donatora. Dakle, to su projekti, ne izvođenje.
       Druga važna stvar je preventiva, stvaranje uslova da se sve postojeće fabrike prilagode čistim tehnologijama. Ovde su privatizacija i ekologija skladno povezane. Zakon o privatizaciji ustanovljava obavezu kupca da uvodi čiste tehnologije i da brine o ekološkim posledicama svog poslovanja.
       I konačno - teren. I tu su važna dva momenta: jedan je monitoring kvaliteta vode, a drugi reagovanje inspekcije u slučajevima udesa na terenu. Danas je, prilikom predstavljanja novog koncepta organizacije MUP-a, odlučeno da se organizuje i policijska jedinica koja će pomagati ekološkoj inspekciji u slučajevima udesa. To bi bila neka zelena policija.
       Atrazin inače ulazi u difuzni izvor zagađenja. Spira se sa njiva, sa deponija. Imamo ideju da zabranimo njegovu upotrebu.
      
       Šta će na to reći poljoprivrednici. Atrazin je vrlo jeftin?
       - U EU atrazin je zabranjen.
      
       Pomenuli ste postrojenja za prečišćavanje. Održan je Sajam voda. Neke nemačke firme koje se bave proizvodnjom ovih postrojenja posetile su nedavno Srbiju. Da li ste imali pregovore sa nekim od njih?
       - Naš predstavnik je bio na donatorskoj konferenciji u Briselu zbog reke Save. Mi smo se kandidovali za prečišćavanje otpadne vode Beograda, Niša i Novog Sada. Međunarodne organizacije naprave tender i onda se odlučuje ko će da realizuje taj projekt. To što smo se kandidovali, samo govori da je Srbija povoljna za investicije, a mi treba da napravimo odgovarajuću klimu. Postoji ono što su funkcije ministarstva, lokalne samouprave i firmi. Dakle, direktno ugovaranje sa firmama nije naša funkcija.
      
       Novi Zakon o sistemu zaštite životne sredine dugo već stoji “na ledu”. Najavljeno je da će biti usvojen polovinom ove godine. U međuvremenu, niko ne poštuje odredbe starog, još važećeg zakona. Primer pečurkane u Novoj Varoši je jedan u nizu. Kako sankcionisati prekršioce?
       - Sadašnji zakon važi od 1992. godine. Većina objekata je izgrađena pre toga. Jasno, zakon ne važi retroaktivno. Novi zakon predviđa analizu uticaja zatečenog stanja. Do 2010. godine preduzeća treba da urade planove prilagođavanja životnoj sredini. Ako to ne obave do tada, biće zatvorena. Po starom zakonu, recimo, inspektor uhvati pticokradicu i sve što može da uradi je da mu napiše krivičnu prijavu, dakle, ne može da oduzme pticu! Sa novim zakonom, to će moći, jer će zajedno da rade ekološka inspekcija i policija. Evo, za vikend, zajedničkom akcijom MUP-a i ekološke inspekcije, prvi put smo stali na put ribolovnom kriminalu. Pronašli smo pet kilometara ribarskih mreža koje su bile postavljene na nedozvoljenim mestima. Naravno, sporost izmene zakona usporava nas u reformama. Novi zakon pokriva izdavanje dozvola, procenu uticaja na životnu sredinu i brigu o prirodnim resursima - vodi, vazduhu, zemlji, biljnom i životinjskom svetu.
      
       Ova godina proglašena je za svetsku godinu vode. Da li je vaše ministarstvo pokrenulo neke akcije?
       - Na Ministarskoj konferenciji u Kjotu bio je prisutan gospodin Slobodan Petković iz Direkcije za vode. Voda je važan resurs i za ekonomski razvoj i za suzbijanje siromaštva. Ovo ministarstvo je pokrenulo pilot-projekat Kraljeva i zagađenja vode u slivu Ibra. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i vodoprivrede, ministarstvom zdravlja, RHZS i Koordinacionim centrom za Kosovo i Metohiju, treba da evidentiramo sve zagađivače, da formiramo registar zagađivača i da donesemo Program monitoringa prirodnih bogatstava. On će da uredi i praćenje kvaliteta voda u slivu Ibra i izvorišta kraljevačkog vodovoda. Zatim, predlog akcionog plana za rešavanje problema životne sredine u slivnom području reke Ibar, te da obrazujemo Komisiju za praćenje ekoloških udesa koju će činiti predstavnici nadležnih organa i organizacija. Laboratorija na brodu “Argus” trebalo bi da radi istraživanja vode, ne samo za nas, nego i za zemlje u regionu. Uspostavljamo i front međunarodne saradnje na Dunavu i Savi.
      
       U Srbiji postoji svega osam deponija koje ne ispunjavaju sve uslove, ali “mogu da prođu”...
       - Nijedna deponija nije urađena kako treba. Uradili smo Strategiju upravljanja otpadom, kao deo Nacionalne strategije, da bismo stvorili uslove za međunarodne projekte sanacije deponija. Početkom marta bili smo u Sloveniji i videli smo da su najveći troškovi Slovenije u pristupanju EU otpad i otpadne vode. To je najveći trošak i kod nas. Ali, ovaj ekološki aspekt uvođenja čistih proizvodnji omogućiće skuplju prodaju nekih proizvoda na stranom tržištu.
      
       A deponija Vinča?
       - Komunalni otpad sa Vinče je u nadležnosti grada Beograda. Ozbiljan projekat uključuje i reciklažu, a ove njihove ideje ući će u Nacionalnu strategiju. To je važno, jer je Beograd petina stanovništva Srbije. Beogradska deponija ima dobre šanse da bude sanirana, za razliku od nekih drugih širom Srbije. Jednostavno, ne postoji interes međunarodnih institucija da ulažu u deponiju u svakom selu. U Strategiji smo predložili regione u kojima su isplativi reciklažni centri i deponije. Tu je važno udruživanje opština, da zajedno deponuju svoje smeće.
      
       Šta mislite o ideji da se Beogradski vodovod i kanalizacija daju pod koncesiju?
       - Baš je juče na vladi usvojen Zakon o koncesijama. Pitanje je koliko se vode uzima, na koje vreme i kako. Mi nemamo stav unapred. Kad se zakon (o sistemu zaštite životne sredine - prim. D.L.) usvoji, svako će morati da ima dozvolu za iskorišćavanje resursa. U okolnim zemljama voda je poslednje što ide pod koncesiju. Posebno ćemo razmisliti kad je reč o podzemnim i mineralnim vodama.
      
       Šta to znači?
       - Veliki je interes za mineralne vode. Sa usvajanjem zakona obezbedićemo da se voda eksploatiše na način da se štiti za buduće generacije.
      
       Šta još treba da se uradi, bolje reći, koliko je urađeno do sad?
       - Sa aspekta ekologije, to je Zakon o životnoj sredini i Program pristupanja EU, za svaku oblast. Tek smo počeli. Postoje rešenja za ribarstvo, nejonizirajuće zračenje, a vode su poseban problem. Još nismo ni počeli. Direktiva EU o vodama je vrlo ozbiljna. Razgovori o tome su podstaknuti Kraljevom i odlučili smo da će intersektorska komisija da se pozabavi pitanjem voda. Znate, dvadeset pet godina nisu menjani propisi vezani za površinske vode.
      
       Na čemu EU posebno insistira? Hoće li nam negde “progledati kroz prste”?
       - Mi smo odlučili da uđemo u EU. Vlada ima sektor za koordinaciju sa EU i u svim ministarstvima postoje jedinice zadužene za to. Moramo da identifikujemo oblasti u kojima nam je potrebno vreme da se prilagodimo evropskim standardima. Pitali smo industriju: “Kada možete da se prilagodite?” Rekli su nam do 2010. godine. EPS-u je potrebno pet godina više. Kad dođe 2010. ili 2015. godina, a mi budemo u EU, pored naše inspekcije, doći će i inspektor iz Brisela. Poznato je da su najviše kazne u Evropi upravo u oblasti životne sredine. Grčka, svaki put, plaća ogromne kazne zbog deponija koje joj gore. U direktivi EU predviđeno je, na primer, da populacija medveda mora da ostane na istom nivou. U Sloveniji ih ima mnogo. Slovenci su vodili ozbiljne pregovore da bi tu dobili izuzeće, jer ako ih ne bi iskorenjivali, oni bi se namnožili. Čak kažu da medvedi neretko istrčavaju na autoput i ometaju saobraćaj. Ovakva izuzeća verovatno će i nama trebati u drugim pitanjima, a ona traže svu stručnost, sve znanje koje imamo. U suprotnom, imaćemo ozbiljne probleme, što bi nas usporilo u našem opredeljenju za reforme i pristupanju Evropskoj uniji.
      
       DIJANA LAKIĆ