Mislim da Evropa mora da nađe sebe i da će se ostvariti stara De Golova vizija Evrope, a to znači Evropa do Urala. To će biti jedina snaga, pored Kine. Verujem u Evropu. Ja sam do srži Evropejac u tom smislu. I Evropa mora naći svoj lik - kaže naš sagovornik

      Ako slučaja ima onda smo slučajno baš na dan kada je predsedniku SANU Dejanu Medakoviću isticao predsednički mandat, obavili ovaj razgovor za NIN. A tog 11. februara akademik Medaković je u svom dnevniku napisao: “Četiri godine života dao sam Akademiji i zbog toga sam srećan, svestan tog oduživanja. Verujem da sam stekao pravo da se spokojno i mirne savesti pridružim onim velikanima koji su gradili moralni i naučni autoritet Srpske akademije nauka i umetnosti u svome vremenu. A svako vreme imalo je svoja iskušenja i svoje zamke.”
       A onda je dodao: “Ovo sam napisao jutros. Kao da smo se dogovorili.”
      
       Da pođemo od naslovne strane. Na njoj je personifikovan Dunav i taj Dunav, predstavljen kao neki antički bog, mene neodoljivo podseća na samog Zevsa. U knjizi “Bogovi sa Olimpa u Srbiji” od Škokljevih, Dunav je Zevs, glavom i bradom lično.
       - Tu se može odgovoriti da je Dunav kroz vekove zaista ugrađen u duhovni život i u ono što ja zovem duhovni portret Evrope. Jer, Volga je, recimo, duža od Dunava i najveća reka u Evropi, ali Dunav je značajniji.
      
       Volga nema metafiziku.
       - Da, ništa se sa Volgom nije dogodilo što bi moglo da odredi evropsku sudbinu i duhovni portret Evrope. A, setite se priča oko Dunava. Recimo, legende o Argonautima koji plove Dunavom u traganju za zlatnim runom, zatim Nibelunzi se spuštaju Dunavom, do Pasaua. Dunav jedna od četiri rajske reke - Eufrat, Tigris, Nil i Ister, odnosno Dunav...
      
       To je zapisano i u Bibliji.
       - Da. Od tada se već Dunav stalno pojavljuje u evropskoj kulturi i duhovnosti kao velika metafora a istovremeno i kao odrednica civilizacijske granice. Vi imate Dunav kao limes, dakle, rimska civilizacija završava na Dunavu. Bilo je pokušaja da se Dunav premosti...
      
       Trajan.
       - Da, Trajan je pokušao i nije uspeo. Dunav je bio sudbonosna reka za invazije Istoka prema Zapadu. Dunavom su išli krstaši, Dunavom su išle velike vojske Otomanske imperije sa ciljem da dođu do Beča. Sve se odigravalo na Dunavu. Ja počinjem priču sa Dunavom od početka prakulture. Otuda dolazi Lepenski vir, otuda dolazi Vinča.
      
       Oko vinčanske pismenosti ili pisma, iskristalisala su se dva ekstremna stava. Jedno je Pešićevo a drugo je mladog Tasića koji tvrdi da to uopšte nije pismo nego da su to neki znaci.
       - Znate šta, ja sam polagao arheologiju kod profesora Vasića, dakle svakako najvećeg poznavaoca Vinče i vinčanske kulture. Upravo, to je čovek koji je i otkrio Vinču i koji je svetsku slavu stekao svojom knjigom “Praistorijska Vinča”. Dakle, ono što je Vasić tada govorio, to je da je Vinča neolitska stanica. Kasnije, Vasić - bio sam svedok, pod stare dane promenio je mišljenje i smestio Vinču u jegejsku epohu. Znači, već istorijsko vreme. Od jednog neistorijskog, od neolita on je predatovao Vinču.
       To u nauci, međutim, nije prihvaćeno. Sećam se, onda je nastala velika gužva u arheologiji; pokojni Garašanin se suprotstavio toj tezi. Nastala je jedna užasna gužva, Slovenci, Korošec, Benac iz Sarajeva, Milačić iz Nemačke, svi su graknuli na staroga Vasića. Ja nisam stručnjak, naravno i ne mogu da se opredeljujem u tom smislu, ali ubedljivo mi zvuči ono što je onda govorio Vasić.
      
       Da je Vinča, već, egejska civilizacija?
       - Da. Vasićev čin da ruši svoje životno delo, četiri velike knjige “Praistorijska Vinča” - čin da neko obori svoje životno delo, to sam smatrao i danas smatram, visokim moralnim činom.
      
       Ohrabrili ste me da vas pitam o jednoj jeretičkoj tezi, da je Troja bila na Dunavu. Njen tihi zagovornik je i Jon Ilijesku, šef rumunske države.
       - I Deniken i još neko je o tome pisao. Te hipoteze mogu da primim kao pokušaj da ljudi razmišljajući dođu do nekih zaključaka spekulativnim putem. Da li su oni u pravu, to se mora verifikovati istorijskim dokumentima ukoliko ih ima, a ako ih nema, onda iskopavanjima.
       Dakle, Dunav i dunavska regija vrlo su slabo ispitani, bez obzira na to što je Srejovićev Lepenski vir senzacionalno otkriće. Međutim, i na rumunskoj strani se javljaju slični nalazi. Znači, cela zona oko Gvozdenih vrata očigledno je kolevka nekog naroda. E sad, koji je to etnikum bio, ja nemam elemente da o tome meritorno govorim, sem da se ovako priključim Ilijeskuovoj spekulaciji i da je kao takvu pozdravljam. A inače, da li će ona ostati u nauci, to je veliko pitanje. Na to treba da odgovore arheolozi.
      
       Pomenuli ste Srejovića. Do njega, nije se naslućivalo da jedna takva stara civilizacija može da postoji na Dunavu. Koliko je to senzacionalno otkriće rezultat naučnog znanja, a koliko intuicije?
       - Srejović je imao intuiciju i ta se intuicija pokazala i u Gamzigradu. To su neki zvezdani trenuci. Garašanin je prošao, pre Srejovića, pored Lepenskog vira...
      
       I nije ga osetio.
       - A došao je Srejović i osetio ga je. Jedan učeni Garašanin, stvarno je bio možda najučeniji naš arheolog, po samoj učenosti on je bio iznad Srejovića. Međutim, falila mu je ona božanska iskra.
      
       Mislio sam kasnije da vas pitam o đerdapskoj brani, ali kad smo već tu, kod Đerdapa vi znate da je i Ivo Andrić išao onim brodom sa gospodinom Ćosićem i Mirom Stupicom i da je naš nobelovac imao jednu negativnu ekološku viziju dizanja đerdapske brane, a ne smem da zamislim šta je sve potopljeno od arheoloških nalaza...
       - Pa celo ostrvo Ada Kale.
      
       Geolozi su već izračunali da je iznad brane toliko nataloženo evropskog otpada da je to kubatura Avale...
       - Sada ste dotakli pitanje koje me jako muči. Nije samo reč o potapanju. Brana je istovremeno promenila celu jednu klimu. Zatim, đerdapska brana digla je skoro do Beograda.
       Pojavljuju se podzemne vode. To je najveći problem Banata. Naša glavna žitnica je ugrožena podzemnim vodama. Ja to znam i po crkvama. Dakle, empirijski. Kad uđem u crkvu, vidim da je vlaga. Kažem to svešteniku i on kaže: da, skoro do Kikinde se pojavljuju podzemne vode... I vi sad sedite ovde u mom kabinetu a dole ispod nas je reka, tu je bila Delijska česma.
      
       Znači, Dunav u Akademiji?
       - Da, imamo Dunav u Akademiji.
      
       Pominjete u vašoj knjizi o Dunavu austrijski brod “Argus” koji je 1834. bacio kotvu u Braili. Nekom čudnom koincidencijom, ovih dana je došao jedan drugi brod “Argus”, ekološki poklon iz Nemačke. Šta ti ovovekovni Argonauti traže u Dunavu?
       - Velika Nemačka sigurno nije uložila lako, lakomisleno novac u projekat Rajna - Majna - Dunav i izgradila ga. Prema tome, oni vrlo jasno, sa jednim strateškim ciljem Dunav pretvaraju u buduću glavnu žilu kucavicu Evrope. To je apsolutno sigurno. Dunav će promeniti, više nego mnogi politički projekti, situaciju u Evropi. Doći će ponovo do dunavskog turizma, doći će do slobodnih carinskih zona, doći će do šetnji brodova, naravno i transporta. To je najjevtinije. I drugo, oni tačno idu na Crno more. Dakle, idu na Istok. Tu se već otvaraju vrata nafte, kaspijska nafta.
       Prema tome, ti “argusi” dolaze s jedne strane da ispitaju floru, faunu i sve to ide vrlo lepo i tačno, ali je sve jako racionalno i sve je to u sklopu jednoga vrlo mudro sagledanog projekta u kome smo mi, naravno, jedan delić jer imamo petsto i nešto kilometara Dunava, što nije ni malo.
      
       Nije loše parče, srednje Podunavlje?
       - Nije loše parče. Znate, zato sam se ja malo i čudio kad su Hrvati prešli na onu adu kod Apatina tražeći da se to njima da. To ne može tako! Granica ide sredinom Dunava. Prema tome, ustupanjem te ade koja je uz samu obalu sa naše strane Dunava, oni bi dobili mostobran na našoj teritoriji.
      
       Da li se sad ponovo aktuelizuje i onaj malo utopijski plan o povezivanju Morave i Vardara sa Dunavom?
       - Ništa to nije utopijski! Krak Dunava preko Morave ići će dole do Soluna. To je nezadrživo, kao što je nezadrživa bila izgradnja barske pruge. Ona je koncipirana, još Njegoš je sanjao o takvoj pruzi, a ona je realizovana uz maksimalni otpor svih. Prema tome, nije fantastika da će Morava biti prva koja će sukcesivno postajati plovna. To je potpuno realno.
      
       A kako onda tumačite da evo, treća je godina otkako su nas bombardovali, mostove su porušili, a sada o tome - tajac. Kao da Evropa nije svesna da je na Dunavu.
       - Vidite, to je sigurno tako. Evropa se našla u situaciji da bude u službi vojnih strateških ciljeva, da ih uslovno nazovemo NATO. To, opet, znači da je Evropa kao filijala NATO-a bila i servis i filijala američke globalističke politike.
      
       Ta globalistička politika, nadajmo se, ovih dana puca polako.
       - Tu će još biti velikih iznenađenja, videćete. Vi ste mlađi, vi imate šanse da se ovih mojih reči setite. Ja sam već u godinama.
      
       Recite šta vi mislite?
       - Mislim da Evropa mora da nađe sebe i da će se ostvariti stara De Golova vizija Evrope, a to znači Evropa do Urala. To će biti jedina snaga, pored Kine. Verujem u Evropu. Ja sam do srži Evropejac u tom smislu. I Evropa mora naći svoj lik.
      
       Pravi se evropska osovina Širak - Šreder - Putin. Ne mislite li da je to početak upravo ovoga o čemu pričate, da Evropa počinje da se budi, da konačno ustaje da se oslobodi američkog ropstva?
       - Tačno. Nemačka je sa Hitlerom odbacila jednu ideju negativnog nacionalističkog smera, znači da se izgradi jedna nacionalsocijalistička Evropa. To je palo. Onda dolazi do francusko-nemačkog izmirenja. To daje novi kvalitet u Evropi. Još ako se Rusi tu priključe, Rusi koji su još uvek poniženi, još uvek su pretvoreni u silu drugog reda...
      
       Da li Evropa vidi šta radi sa Srbima?
       - Bilo je jedno vreme kada je Evropi bilo u interesu da to ne vidi. A to je neprirodno stanje koje mora da se promeni. Javljaju se sve nove i nove knjige. Englezi pišu i Amerikanci pišu. I Nemci pišu.
      
       Ali nema Viktora Igoa 21. veka pa i Tolstoja koji bi u ime te neke duhovne Evrope stao u odbranu Srbije.
       - Doći će! On mora doći! To nije kao neko jevrejsko očekivanje Mesije, čekanje dve hiljade, četiri hiljade godina. Ne! To vrlo brzo dolazi, jer će druge stvari doći na red. Neće biti centralno pitanje da se skine sa Srba satanizacija. Ali, u jednom kontekstu drugih promena i to će se revidirati kao nešto po sebi razumljivo.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ