A zemlja beše bez obličja i pusta, i bješe tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad VODOM... I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako...Potom reče Bog: neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode. I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako...”
       Tako počinje Prva knjiga Mojsijeva koja se zove Postanje.
       “Potom reče Bog: neka se sabere voda što je pod svodom na jedno mjesto, i neka se pokaže suho. I bi tako. I suho nazva Bog zemlja, a zborište vodeno nazva more; i vidje Bog da je dobro.
       A voda tecijaše iz Edema natapajući vrt, i odande se delijaše u četiri rijeke. JEDNOJ JE IME FISON, ona teče oko cijele zemlje Evilske, a ondje ima zlata. I zlato je ove zemlje vrlo dobro; ovdje ima bdela i dragoga kamenja oniha. A drugoj je rijeci ime Geon, ona teče oko cijele zemlje Huske. A trećoj je rijeci ime Hidekel, ona teče k Asirskoj. A četvrta je rijeka Efrat. I uzevši Gospod Bog čovjeka namjesti ga u vrtu Edemskom da ga radi i da ga čuva.”
       Šta saznajemo iz ovog Mojsijevog izveštaja o stvaranju sveta?
       Pa, doznajemo da je Edem bio u PODUNAVLjU! Da iz Edena teče prva rajska reka Fison, a to je DUNAV i da pored njega “ima zlata” te da je “zlato ove zemlje vrlo dobro”. Reč je, dakle, o rudnicima zlata u Boru i Majdanpeku koji se, eto, raubuju od nastanka sveta do danas. Četvrta rajska reka je Efrat. Ona reka koju, upravo, mute i ubijaju neki novi varvari koji od zemlje vavilonske prave pakao. A Dunav su, to znamo, već, uništili; prvo izgradnjom đerdapske brane, a pre tri godine i divljačkom agresijom NATO-a.
       Tako su sile novog svetskog satanizma, za samo tri godine, i ulazeći u 21. vek, uspele da oskrnave dve rajske reke Edemskog vrta. Edem iz Starog zaveta, Edem iz Postanja, Edem Mojsijev, konačno, više ne postoji. Jer, može li raj bez rajskih reka?
       Opsedali su i ranije Dunav, opsedali su raj dunavski, opsedali su i Efrat. Ali, niko rajske reke Edema nije tako UNIŠTAVAO kao ovi današnji prekookeanski satrapi koji su se prvo ostrvili na Prvu Evropu iz koje se u koncentričnim krugovima širila vinčanska kultura i kultura Lepenskog vira.
       Dodatak NIN-a koji je posvećen “VODAMA SRBIJE” zato i počinjemo odom biblijskom Fisonu, odom Dunavu, “kralju svih reka” koji je davao život vinčanskom Edemu. Ali, bavićemo se i ostalim vodama Srbije mada sve one hitaju ka - Dunavu. Biće reči i o svetskim vodama kojima hoće da zagospodare oni što posle Bagdada već bacaju oko na Severnu Koreju, pa i Kinu. Na Rusiju sa njenim vodama, još ne kidišu. Možda računaju da je Rusija već njina.
       Upozorićemo u “VODAMA SRBIJE” da multinacionalne kompanije odavna smeraju kako da sve vode sveta postanu njihovo privatno vlasništvo pa da nam onda svetsku vodu, a i vode Srbije, prodaju skupo, što skuplje i da nam je, pri tom, daju kap po kap ne bi li nas tako još čvršće držali za gušu.
       I, možda će se zbog voda voditi najkrvaviji svetski ratovi kakve Zemlja i Gospod još nisu videli.
       U “VODAMA SRBIJE” pročitaćete i kakvu vodu pijemo, danas i ovde, u Srbiji. I kako da vodu štedimo, a da ne ostanemo žedni.
       Eto, toliko na 32 strane “VODA SRBIJE”.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ