NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Reč nedelje<br>Jovan Ćirilov
Muzej

      Ovih dana desila se jedna od najvećih katastrofa u istoriji svetske civilizacije. Ona je ravna uništenju Aleksandrijske biblioteke u trećem veku posle Hrista. Posle svrgavanja Sadama Huseina, u Bagdadu je opljačkan jedan od najbogatijih muzeja sveta, a sutradan spaljena i tamošnja prebogata biblioteka. Dovoljno je da znamo da je razvučeno šezdeset hiljada pločica ispisanih klinastim pismom, a da je još pride nestalo na hiljade ranih eksponata i rukopisa islamske civilizacije.
       Vojna koalicija baca krivicu na lokalno stanovništvo. Ali reč je o izgladnelom i u svakom pogledu izmučenom narodu koji je decenijama živeo pod najtežim mogućnim okolnostima. A sofisticarane vojne snage intervencije, bez legitimnosti Ujedinjenih nacija, nisu postavile ni minimalni broj svojih vojnika, koji bi sasvim izvesno sačuvali svetsko blago. Bilo im je važnije da sačuvaju nedirnute arhive Sadamovog Ministarstva vojske i unutrašnjih poslova, da bi imali dokaze protiv onih koje su svrgli. Sa stanovišta vekova potpuno je nevažno šta će biti s pokolenjem krivaca za muke sadašnje generacije, u odnosu na vekove čija je memorija zbrisana u jednom danu.
       Reč muzej nastala je u doba nastanka Aleksandrijske biblioteke u trećem veku pre nove ere. Aleksandar Veliki je udario temelje grada Aleksandrije, a njegov general Prolomej Prvi Soter (Spasilac) koncipirao je naučnu i umetničku ustanovu posvećenu muzama, kćerima vrhunskog boga Zevsa i titanke Mnemosine. Zato je ta ustanova nazvana museion, a danas - muzej. Reč muzika takođe se vezuje za muze, kao najlepša umetnost muza.
       Devet muza simbolisale su devet tada poznatih književnih rodova i nekoliko nauka. Nije naodmet ovom prilikom podsetiti se njihovih imena i “zaduženja”: Polihimnija bila je muza pantomime i himne, što joj i ime kazuje “bogata himnama”. Klio, “ona koja slavi”, bila je muza istorije. Melpomena, “pevačica”, bila je muza tragedije. Talija, “svečana”, nije bila muza svekolikog pozorišta, kako se obično misli, već samo komedije. Uranija, “nebeska”, bila je muza astronomije. Erato, “ona koja izaziva čežnju” muza lirske poezije, posebno erotskog pesništva. Terpsihora, “igračica”, bila je muza igre i hora u drami. Euterpa, “ona koja razgaljuje” bila je muza sviranja na fruli i muza dionizijske muzike, a Kaliopa, “leporeka”, muza epike i govorništva.
       Njihova majka Mnemosina oličavala je, što joj i ime kazuje, pamćenje. Katastrofom bagdadskog muzeja i biblioteke uništen je upravo jedan značajan i nenadoknadiv deo memorije sveta.      
      
       JOVAN ĆIRILOV


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu