U Iraku je u toku pljačka neviđenih razmera. Pljačkaju se 20 vekova stare kulturne vrednosti, ali se kradu i stolice, televizori, automobilske gume

      Pre nekih šest hiljada godina, na prostoru između reka Eufrata i Tigra, koji se tada nazivao Mesopotamijom, ljudi su obrađivali plodnu zemlju, krotili divlje zveri, zasnivali jezgra budućih gradova. Civilizacije kao što su sumerska, vavilonska i asirska doživljavale su procvat svaka za sebe. Biblijski praotac Avram i vavilonski vladalac Hamurabi živeli su na prostoru koji se danas naziva Irakom, a tu je umro i osnivač šiitskog islama Imam Ali. “Kolevka civilizacije”, tako se u dve reči označava ovaj prostor izuzetne naučne i istorijske važnosti.
       Zbog toga se danas širom sveta izražava zabrinutost zbog pljačke koja je uzela maha širom Iraka i u kojoj nestaju stvari neprocenjivih vrednosti. Zvuči paradoksalno, ali arheolozi i svi oni koji po dužnosti vode računa o svetskoj kulturnoj baštini, manje su zabrinuti zbog onoga što su tokom tekućeg rata u Iraku uništila teška oruđa, nego zbog onoga što će u razularenom pljačkaškom naletu odneti lopovi i šićardžije koji su spremni da za sitnu paru osakate sve što im se nađe pod rukom i da u delovima rasprodaju sjaj nekadašnjih carstava.
       Stručnjak Orijentalnog instituta na Univerzitetu u Čikagu Megajer Gibson već je alarmirao javno mnjenje da su lopovi sa jedne gradske kapije uspeli da sa spomenika visokog šest metara, koji je predstavljao bika sa ljudskom glavom, odvale glavu i da je onako tešku - a teška je dve do tri tone! - odnesu čak do Libana gde su nameravali da je rasprodaju u delovima. Na sreću, inspektori Interpola na vreme su razaslali sliku širom sveta, tako da su lopovi odustali. Glava je najzad vraćena onamo gde joj je mesto, ali nešto “usitnjena” - u 13 delova.
       Malo je od pomoći to što stručnjaci Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESKO) ukazuju na to da je “pljačka delo organizovane trgovine” u kojoj “verovatno učestvuju isti oni koji su u poslednjih 12 godina plaćali da se u Iraku razaraju kulturni spomenici i njihovi delovi krijumčare na međunarodno tržište” (Megajer).
       Pljačkaši su već uspeli da raznesu Nacionalni arheološki muzej u Bagdadu, da unište ili pokradu izložbene predmete takoreći naočigled američkih okupacionih snaga koje nisu ništa preduzele da se to spreči. Među nestalim predmetima je i kolekcija od oko 80 000 ploča s klinastim pismom, svedočanstava o najstarijem pismu na svetu. Ko zna gde će se, kada i u čijoj kolekciji pojaviti i 5 000 godina stara sumerska alabasterska vaza, poznata kao Varka vaza, koja je takođe nestala.
       U spisak nepočinstava ulazi i to što su pljačkaši uništili Nacionalni arhivski centar u Bagdadu i spalili Nacionalnu biblioteku. Opljačkan je takođe i muzej na severu zemlje u Mosulu; zapaljena je Biblioteka kurana kao verska zadužbina; uništena je kolekcija iračke figurativne umetnosti 20. veka koju je oformio Gulbenkijanov muzej.
       Očevici su opisivali da su se pljačkaši ponašali kao dobro obučeni ljudi pod nečijom upravom, koji su tačno znali šta hoće da uzmu. Organizatori tih pljački, tvrdi se, imali su čak i ključeve trezora u kojima su, prema njihovim saznanjima, ležale najvrednije stvari.
       Tri dana posle početka pljačkanja u Bagdadu, u Parizu i drugim većim svetskim gradovima već su se pojavili posrednici koji su nudili opljačkane vrednosti. Smatra se da ima i po 300 ili 400 ljudi koji “rade” na određenom prostoru i koji naloge ili sugestije dobijaju od organizovanih grupa iz inostranstva.
       Štete se za sada mogu procenjivati samo u pojedinostima, ali u totalitetu to nije moguće učiniti, jer još nije uspostavljena baza podataka koja bi govorila o celini postojećih (sada već možda i nepostojećih) bogatstava. A to je nesagledivo veliki posao.
       Dr Doni Džordž, kao direktor za istraživanja Iračkog saveta za antikvitete, mogao je pred novinarima da navede samo neke od vrednosti nestale iz Narodnog muzeja antikviteta i Nacionalne biblioteke. U tri najvažnija blaga on je ubrojio jedan metar visoku sumersku vazu iz 3200. godine pre Hrista, obezglavljeni crni kip sumerskog kralja Entemena iz 2600. godine pre Hrista i rezbareni osveštani pehar iz iste epohe.
       U međuvremenu, interesantan predlog stigao je od direktora Metropoliten muzeja u Njujorku Filipa de Montebela. On, naime, predlaže da se pljačkašima muzeja garantuje imunitet od krivičnog gonjenja, pa čak da im se da i izvesno obeštećenje za predmete koje budu vratili. On je o tome razgovarao i sa Karlom Rouvom, glavnim političkim savetnikom predsednika Buša koji se složio da bi “imunitet i obeštećenje mogli biti put kojim bi se krenulo”, ali nije rekao ništa konkretno što bi Bela kuća učinila.
       Čitaoci u Srbiji i Crnoj Gori verovatno će u ovom videti izvesnu sličnost i sa onim što se dešavalo i kod nas: opljačkaj što više možeš, zatim vrati jedan deo, sve će ti biti oprošteno. A kad je već reč o sličnostima, istini za volju treba reći da je i u Iraku bilo pljačkaša koji su odnosili stolice, pisaće mašine, frižidere, televizore, automobilske gume. Pljačkaši su jedan rod.
       Generalni direktor Uneska Koiširo Macura pozvao je pre dve nedelje američke i britanske vlasti da “preduzmu hitne mere zaštite i nadzora nad iračkim arheološkim nalazištima i kulturnim institucijama. On se obratio i susednim zemljama, međunarodnoj policiji, carinskim službama, a posebno visoko cenjenim ljudima na tržištu umetnina, da sarađuju sa Uneskoom u “širokoj mobilizaciji kojom se neće dozvoliti da pokradeni predmeti pronađu put do kupaca”. “Gotovo 20 vekova pisane istorije čovečanstva dovedeno je u opasnost”, rekao je on. “Mora se sve učiniti da se to zaštiti od pljačke i razaranja.”
       Još nešto se desilo u Iraku što bi se moglo nazvati pljačkom s političkom pozadinom a što se takođe podudara s našim nedavnim iskustvima. Od međunarodne javnosti stigla je, naime, opomena da se moraju preduzeti mere kako bi se sačuvali zapisnici državne administracije predati arhivima, jer su oni od vitalne važnosti za posleratno funkcionisanje javne uprave. To je, u stvari, ona priča o brisanju hard diskova koja se desila i ovde.
       Sjedinjene Države koje se neizostavno pominju u kontekstu svih ovih događanja, izrazile su pretprošle nedelje žaljenje zbog pljačke iračkog Narodnog muzeja, ali su odbile da njihov ratni plan nije bio odgovarajuće pripremljen za takvu eventualnost.
       Odgovarajući na kritike, američki ministar odbrane Donald Ramsfeld naglasio je da su Sjedinjene Države ponudile nagradu za svakog ko vrati ukradeni predmet od vrednosti ili ukaže gde se tako što nalazi, ali je istovremeno nagovestio da su možda i muzejski zvaničnici posakrivali neke vrednosti pre početka rata, da bi ih zaštitili. “Tako čini većina onih koji vode muzeje, pogotovo pre sukoba koji je očigledno bio previše dobro publikovan”, rekao je on.
      
       ĐORĐE DIMITRIJEVIĆ
      

Opomena i odgovor Još početkom ove godine, jedan broj američkih naučnika podneo je američkoj vojsci detaljan spisak sa više od 4 000 istorijskih, arheoloških vrednosti koje treba da budu stavljene pod zaštitu, a vojska je obećala da će to biti učinjeno. Ali kad su američke trupe uletele u Bagdad, ništa nije učinjeno da bi se naznačene vrednosti zaštitile.        Jedan američki vojni zvaničnik potvrdio je da je vojska imala spiskove vrednih arheoloških nalazišta i da je “nastojala da njih ne gađa”.