Da li je ovo način da na Dunavu nema više nijednog mosta prof. Žeželja?

      Povodom članka u NIN-u od 17. aprila, kao jedan od autora trećenagrađenog rešenja novog mosta preko Dunava kod Beške i jedan od saradnika pok. prof. Žeželj a na projektu, odnosno statičkom proračunu postojećeg mosta, hoću da kažem sledeće:
       Prašina koja se digla u sredstvima informisanja oko konkursa za generalni projekat novog mosta preko Dunava kod Beške ne bi trebalo da odgovara nikome pa ni Republičkoj direkciji za puteve, raspisivaču konkursa, koja ni kriva ni dužna, treba da rešava probleme u koje su je uvalili drugi, a koji bi sada najradije da operu ruke. Da je to tako potvrđuje izjava predsednika žirija, prof. Hajdina, koji je za vaš list izjavio:
       “Ja sam svoj posao završio žiriranjem. Svi koji imaju nešto protiv neka se žale Direkciji i neka to s njima reše.”
       Pre svega konkurs nije okončan.
       Žiri, koji se poslednji put sastao u decembru prošle godine, ostao je u obavezi da donese još jednu odluku: Koji se od nagrađenih radova preporučuje za projektovanje i izvođenje.
       Učesnici konkursa očekuju od predsednika žirija da sazove žiri i ovu odluku od bitnog značaja donese. Nakon toga, Direkcija će odluku dostaviti svim učesnicima konkursa i javno je objaviti, kao što je to do sada uredno činila.
       Odlaganje donošenja ove odluke stvara prostor za nepotrebna nagađanja, nervozu kod učesnika konkursa i, u krajnjem slučaju, preti da jedan izuzetan napor pretvori u skandal.
       Žiri je u obavezi da odgovori na sve primedbe učesnika konkursa, kada su u pitanju bitne povrede uslova. Mora se dati odgovor gospodinu Jovičiću, kako je došlo do toga da nesporno bliski saradnici predsednika žirija ravnopravno dele prvu i drugu nagradu, kada ti saradnici po jasnim odredbama konkursa nisu mogli učestvovati na konkursu, upravo iz razloga sprečavanja zloupotrebe.
       Može se pretpostaviti da predsednik žirija nije znao da se među prispelim radovima, ispod šifre kriju i radovi njegovih bliskih saradnika, ali su bliski saradnici nesporno znali ko je predsednik žirija.
       Posebno je nekorektno pretiti sudom nekome preko štampe. Kad je sud u pitanju, postavio bih pitanje g. Jovičiću, kako će se prof. Reis odbraniti pred sudovima koje navodite, ako ga (i ne samo njega) pravni sledbenici pokojnog prof. Žeželja, tuže za krađu intelektualne svojine, što njegov most i ostali “blizanci” to de fakto jesu.
       Što se tiče bojazni da sa gornjeg mosta sleti vozilo i padne na ovaj niži to nije moguće iz dva razloga: prvo, postojeći most ide u rekonstrukciju koja predviđa nove odbojnike koji će sprečiti takve incidente, i drugo da je novi most udaljen od postojećeg 40 metara, sasvim dovoljno da se tako nešto ne može dogoditi. Što se tiče tunela, sa sličnim tunelom je nastavljen most “Slobode” u Novom Sadu. Kada ga tamo niko nije doživeo kao pakao, zašto bi ovde.
       I na kraju da iznesem primedbe prof. Slobodana Čolića, stručnjaka za geomehaniku, iznetu na izložbi radova u Novom Sadu. Uvaženi profesor postavlja pitanje, ko to gura novi most na četiri metra od postojećeg, kada se zna da postojeći sam za sebe nije u regularnom stanju. Postoji opasnost da se klizište na kojem su temelji postojećeg mosta, koje je istina sanirano, aktivira opterećenjima temelja novog mosta, pa da se sruše oba.
       Zar su nam potrebni takav eksperiment i bruka, ili je ovo način da na Dunavu nema više nijednog mosta prof. Žeželja, kao jednog od najvećih konstruktora mostova koje smo ikad imali. Ne bi čudilo, kakvi smo, da je to nečiji interes.
      
       (dipl.inž.građevine, MILAN KORICA)