NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Srpski se opet provukao

Još jedna sporna izjava Gaše Kneževića završila je kao “trapava formulacija prisutnih novinara”

      Na naslovnim stranama dnevnih novina ponovo je osvanuo napis: više neće biti srpskog jezika i književnosti već predmet pod nazivom “komunikacije”. Vest je plasirana posle sastanka koji je 17. aprila ministar prosvete Gašo Knežević imao sa predstavnicima sindikata u Novom Sadu i na kome je, kako su mediji preneli, izjavio: “Nema više fizike i hemije, već prirodnih nauka, ili srpskog jezika i književnosti već komunikacija.”
       Dva dana kasnije ministar Knežević je demantovao ovu informaciju, uz napomenu da se radi o “trapavoj formulaciji prisutnih novinara” i objasnio da je bit njegovog izlaganja bila u tome da će generacija koja sada polazi u prvi osnovne svoje školovanje završiti 2020. godine, a da mi u ovom trenutku ne možemo ni da zamislimo sa čim će oni tada raditi i da je sve na nivou pretpostavki. Zbog toga se insistira na definisanju oblasti, krupnijih polazišta, na osnovu kojih će se đacima tokom školovanja pokazati veze između pojedinih predmeta i insistirati na tim vezama. “Pokazati da osim drveća postoji i šuma”, rekao je Knežević.
       Po drugi put javnost se, po svemu sudeći bez valjanog razloga, uznemirila.
       Pre samo mesec dana stručnjaci, pre svega svih pet katedri za srpski jezik i srpsku književnost (Beograd, Novi Sad, Niš, Kosovska Mitrovica, Kragujevac) reagovali su na predlog Oblasne komisije za jezik (NIN br. 2724) zamerajući mu da potiskuje književnost na račun komunikacija, čime se dolazi u sukob sa opštesocijalnim, kulturnim i nacionalnim vrednostima. Tada se, takođe, i prvi put pojavila vest da bi predmet pod nazivom “srpski jezik i književnost” trebalo da izgubi svoj nacionalni predznak i promeni ime u “jezik i komunikacije”, ali da se tome suprotstavila Oblasna komisija, pa će se ipak naći kompromisno rešenje koje bi trebalo da glasi: srpski jezik, književnost i komunikacije.
       Dve nedelje se po štampi nagađalo o čemu se zapravo radi, a onda su na konferenciji za štampu u vladi ministar Knežević i pomoćnik ministra prosvete Tinde Kovač-Cerović izjavili da su tvrdnje ne samo netačne već i zlonamerne i da nikome nije ni palo na pamet da ukida naziv “srpski jezik” i to u trenutku kada se u Crnoj Gori traži uvođenje crnogorskog jezika, a u Tutinu bošnjačkog.
       Dr Tinde Kovač-Cerović je dala i dodatno objašnjenje: “Književnost neće biti zanemarena na račun komunikacija. To tvrde samo oni koji govore o promeni naziva predmeta koje niko u Ministarstvu ne traži, a što se može videti na našem veb sajtu.”
       I može. Dovoljno je samo pročitati radnu verziju Komisije za razvoj školskog programa koja je na sajt postavljena još u oktobru 2002. godine pod nazivom “Strategija razvoja kurikuluma u obaveznom i srednjem obrazovanju”.
       Dokument počinje sledećom napomenom: “Strategija razvoja kurikuluma u obaveznom i srednjem obrazovanju pred prosvetnu i širu javnost iznosi predlog rešenja koja će u bližoj i daljoj perspektivi osavremeniti i unaprediti sistem, praksu i efekte obrazovanja u našoj zemlji, posebno oblast nastavnih planova i programa. U svom trenutnom obliku dokument je otvoren za promene i doradu kroz proces konsultacija sa različitim interesnim grupama (nastavnici, roditelji, učenici, stručna udruženja, udruženja poslodavaca, lokalna zajednica, manjinske zajednice itd.)”
       Prema tome, dokument nije dat kao odluka Ministarstva već kao predlog ili konkretnije - radna verzija. A ni u takvoj verziji niko nije pokušao da ukine “srpski jezik”. Naprotiv.
       Samo kod nepažljivih čitalaca mogla je da se stvori zabuna jer postoji predlog obaveznih oblasti: Društvene nauke, filozofija i kultura; Jezik i komunikacije; Matematika, prirodne nauke i tehnologija; Umetnost; Fizička i zdravstvena kultura. Međutim, odmah ispod stoji napomena da će se precizna struktura odrediti u okviru nacionalnog kurikuluma, a u okviru njega jasno je precizirano da postoje bazični predmeti u koje spada srpski jezik i maternji jezik za pripadnike nacionalnih manjina.
       Takav stav Ministarstvo prosvete je imalo još pre šest meseci, a zadržalo ga je i do sada. Nedelju dana pre nego što je objavljena sporna izjava Gaše Kneževića školama je stigao dopis u kojem su navedeni obavezni predmeti u prvom ciklusu reformisanog školstva, dakle oni sa kojima 2003. startuju prvaci, a to su: srpski jezik, matematika i strani jezik.
      
       SANDRA PETRUŠIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu