Štajner je odlučio da AKSH okvalifikuje kao terorističku organizaciju

      Kosovski prinudni upravnik, Mihael Štajner proglasio je protekle sedmice Albansku nacionalnu armiju, popularne ratnike sa Interneta, za teroriste, inaugurisavši ih tako na četvrto mesto liste albanskih paravojski, koje su u proteklih pet-šest godina razni režimi u različitim državama tako nazivali.
       Štajner je do odluke da AKSH pridruži znamenitoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova i njenim podružnicama u Makedoniji i jugu Srbije, UČPMB i Oslobodilačkoj nacionalnoj armiji, došao pošto je na severu Kosova u vazduh dignuta pruga koja spaja najveću srpsku enklavu u toj pokrajini sa ostatkom sveta.
       Dva Albanca su poginula u eksploziji koja nije baš previše oštetila tu krucijalnu saobraćajnicu, a njihov identitet obznanjen je nakon što je međunarodna uprava, narodski rečeno, izazvala AKSH da navede imena pokojnika. “Poginuli su Islam Beriša - komandant Lami i Hamze Behrami”, saopštila je AKSH, posle čega se po ekspresnom postupku našla na listi terorističkih organizacija.
       Pre tačno godinu dana, međutim, međunarodne mirovne snage na Kosovu i u Makedoniji čudom su se zvanično čudile na postavljena pitanja o toj formaciji. Nezvanično, NATO je već tada na terenu imao nekoliko obaveštajnih ekipa sa zadakom da saznaju snagu, planove i ciljeve te nove gerile.
       Istovremeno, srpske vlasti izdale su međunarodnu poternicu za trojicom bivših gerilaca sa juga Srbije, uključujući i jednog od komandanata UČPBM Šefćeta Muslijua, sumnjičeći ih, između ostalog, i za članstvo u AKSH. Muslijuov dosije, međutim, još uvek nije prosleđen Unmikovom sudstvu, pod čijom jurisdikcijom nekadašnji vođ UČPMB obitava najveći deo vremena. Musliju je odbacio optužbe, navodeći da su ga vlasti u Beogradu “više puta nazivale teroristom i ekstremistom kako bi oklevetale njegovo ime, porodicu i sve Albance sa juga Srbije”. To mu nije previše pomoglo, uhapšen je u utorak, na Kosovu.
       Na Kosovu je, u međuvremenu, pokrenuta žučna polemika treba li ili pak ne, vremenski oročiti rešenje kosovskog pitanja, čemu se snažno protivi lider Albanaca Ibrahim Rugova. Tvorac ideje, lider demokrata Hašim Tači, uz snažnu podršku međunarodnih predstavnika, predložio je formulisanje stanovitog moratorijuma na konačnu odluku o statusu Kosova, čime bi UNMIK i predstavnici kosovskih Albanaca suštinski vremenski ograničili Rezoluciju 1244 temeljnog dokumenta sadašnjeg statusa te pokrajine. Srbi na Kosovu ali i u Beogradu usprotivili su se takvom razvoju događaja, što uz prethodno neslaganje dve strane oko Štajnerovog plana o prenosu dodatnih ovlašćenja na kosovsku Skupštinu, u velikoj meri komplikuje odnose Beograda i međunarodnih vlasti u Prištini. “Žao mi je što nismo uspeli da se sporazumemo”, rekao je, iskreno, posle poslednjeg susreta sa Štajnerom srpski premijer Zoran Živković.
      
       RADE MAROEVIĆ