Nije dovoljno samo eliminisati dilere i ubice sa ulica, korumpirane iz sudstva, tužilaštva i policije, nego bi trebalo eliminisati prljavi kapital koji će, ako ostane netaknut, proizvesti nove dilere i ubice

      Razgovor sa potpredsednikom vlade Miodragom Isakovom vođen je neposredno nakon što je Vlada Srbije odlučila da vršiocu dužnosti predsednika Nataši Mićić predloži ukidanje vanrednog stanja. “Dobro je što smo odluku doneli pre posete predsedavajućeg OEBS-a, jer bi, u suprotnom, ljudi mogli da pomisle kako smo odluku doneli na osnovu pritiska te organizacije”, kaže Isakov pre intervjua. Razgovor počinje nezaobilaznim pitanjem: Kakva Srbija ulazi u redovno stanje.
       - Možemo biti zadovoljni onim što je postignuto u vanrednom stanju. Treba da imamo dovoljno snage i hrabrosti da kažemo da je bilo propusta i grešaka, ali da to nije bitnije uticalo na celinu rezultata koji su izuzetno pozitivni i da su sve greške minorne u odnosu na ono što je vanrednim stanjem postignuto.
      
       Ponekad je izgledalo da neko iz vlade želi da vanredno stanje iskoristi za politički obračun?
       - Uprkos pojedinačnim iskakanjima, mogu zaista vrlo odgovorno da tvrdim da se u vladi nikad zvanično i ozbiljno nije razgovaralo o političkim obračunima. Nije bilo ni namere ni ozbiljnih razgovora ni razmišljanja u vladi o tome da se to vanredno stanje iskoristi na bilo koji način za obračun sa neistomišljenicima ili političkim protivnicima. A kažem, pojedinačni slučajevi moraju biti predmet jedne posebne analize i u tom kontekstu i o odnosu prema medijima i prema drugim stvarima u kojima su se događala neka iskakanja.
      
       Kako je izgledala sednica na kojoj je odlučeno da se ukine vanredno stanje?
       - Nije bilo nekog velikog zalaganja za produženje vanrednog stanja. Ljudi koji su bili za zadržavanje nekih elemenata vanrednog stanja, iskreno su mislili da je to potrebno i da je bolje da se zadrže još neka ovlašćenja policije koja još nije do kraja neke stvari završila, da se ne bi desilo da neki od onih koji su po Zakonu o vanrednom stanju, pritvoreni izađu na slobodu dok ih sud ne procesuira ili da im sud produži pritvor.
       Ali, niko nije previše insistirao na tome. Vladan Batić, Žarko Korać i Čeda Jovanović bili su za zadržavanje nekih elemenata vanrednog stanja, dakle za postepeno ukidanje vanrednog stanja, ali koliko sam shvatio, svaki od njih iz drugih razloga.
       Oni su izneli svoje mišljenje, ostali su ocenili da treba da se ukine u celini i - oni su to prihvatili. To je bilo juče na kolegijumu, a danas na vladi je jednoglasno izglasana odluka o potpunom ukidanju vanrednog stanja.
      
       U obračunu sa kriminalom, mnogo je toga rasvetljeno, ostalo je samo nejasno gde je nestao novac tih kriminalaca?
       - Nije dovoljno samo eliminisati dilere i ubice sa ulica, korumpirane iz sudstva, tužilaštva i policije, nego bi trebalo eliminisati uzrok svemu tome. Uzrok je u prljavom kapitalu, u novcu koji će, ako ostane netaknut, proizvesti i nove dilere i nove ubice i nove korumpirane policajce i nove korumpirane sudije i tužioce.
       I zato mislim da je zakon o poreklu imovine, koji pripremaju Reformisti Vojvodine, izuzetno važan da bismo jednom za svagda raščistili ko je zapravo stekao to što ima čestito, pošteno, u skladu sa zakonima, a ko je stekao imovinu kroz različite marifetluke od bukvalne krađe i otimačine do radnji zasnovanih na zloupotrebama stanja u zemlji. U zemlji je vladalo potpuno bezakonje kada je reč o poreskom sistemu, finansijama i finansijskoj kontroli. Tu su svesno inflacijom stvarani uslovi da se neki ljudi obogate, jer su oni dobijali kredite koji su devalvirani inflacijom ili se bavili švercom nafte, cigareta, oružja do droge, ljudi i svega ostalog.
       I na tome se stekla ogromna imovina za koju, naravno, nije plaćen porez, koja bi morala biti finansijski vraćena u budžet države odnosno građanima od kojih je na ovaj ili onaj način oteto ili ukradeno.
      
       Kako su, recimo, ti simboli prethodnog režima uspeli da kupe indulgencije od predstavnika nove vlasti, jer su nekako preko noći postali stubovi demokratije u Srbiji?
       - Preko mene nisu, sasvim sigurno. Mogu da naslućujem, da prepoznajem, po nekim primerima koje znam, ponašanje nekih ljudi iz politike koje se promenilo otkako su stupili u kontakt sa nekima od njih.
       Kako su mogli? Mogli su zato što nije bilo te provere porekla imovine. Evo vam primer ove kuće koja je srušena u Šilerovoj ulici. Sada se svi zgražavaju šta se tu radilo, Ali, kako je moguće da su dvojica kriminalaca koji nemaju ni dana radnog staža, nemaju firmu, izgradili zgradu od nekoliko miliona maraka vrednosti. Kako je moguće da to niko nije pitao i nije proveravao?
      
       Zar se ne plašite da bi, recimo, ti novi biznismeni mogli da kažu: ja sam taj porez već platio, doduše ne državi nego sam platio nekom ministru?
       - Ne plašim se toga. Naprotiv, voleo bih to da saznam ko je platio i kome je platio i da lepo zajedno odgovaraju za to.
      
       Hoće li vaš zakon obezbediti da se recimo i članovi vlade obavežu da kažu odakle njima nov auto, nov stan, ako imaju platu od 20 000 dinara?
       - Mislim da bi trebalo da se odnosi na sve građane. Članovi vlade ne bi trebalo da budu izuzetak. I to opet ne bi trebalo da bude pitanje za jednokratnu upotrebu ili reklamnu kampanju, nego bi taj trebalo da bude bitna karika u pravnom poretku zemlje.
      
       Imamo primer iz vašeg grada Novog Sada gde je jedan od tih narkobosova pod sumnjivim okolnostima dobio dozvolu da izgradi benzinsku pumpu u centru grada. Pri tom je objavljena fotografija kako se taj gospodin zagrljen smeška sa predsednikom Skupštine Vojvodine, a ne vidimo nikakvu reakciju vlasti...
       - Pa nije da je nema...
      
       Dakle, da li postoji mogućnost da se ta politička istraga, bez obzira na to zaklinjanje da neće imati granice, ipak zaustavi kad dođe do bitnih političara u vlasti, jer će se neko uplašiti da će izgubiti većinu u parlamentu?
       - Nesumnjivo je da tu jeste bilo zloupotreba, da je to zemljište za benzinsku pumpu Opačiću nelegalno dodeljeno, jer je na licitaciji bilo očiglednih pritisaka, pretnji ostalim konkurentima koji su onda odustajali od dalje licitacije.
       Prirodno je da su ljudi, koji su tome prisustvovali, bili zastrašeni, pa nisu odmah najadekvatnije reagovali, jer je tu bilo i naoružanih koji su vrlo svesno i namerno pokazivali to oružje.
       Ali - nije prirodno da se svi prave ludi kada se to otkrije i pokušavaju da to zataškaju. Ponavljam, ne želim neke posebne poene za našu stranku, ali moram da konstatujem da smo mi jedini na to ukazivali kad se taj slučaj desio. Imali smo našeg predstavnika na mestu predsednika Nadzornog odbora, i taj Nadzorni odbor je upozorio da je i Skupštini i Izvršnom odboru grada bilo sumnjivih radnji u vezi sa tom licitacijom. I niko na to nije reagovao.
       Posle godinu dana, taj isti čovek došao je sa zahtevom da se promeni urbanistički plan da bi on tu mogao da nadzida više nego što je bilo predviđeno. Svi naši odbornici bili su protiv, ali su ponovo ostali u manjini. I opet ne mislim da je to nešto zbog čega bi neko posebno trebalo da odgovara, jer taj je još bio u punoj snazi, u tom gradu, znalo se da on ima svoje organizovane grupe dilera, među kojima je često bilo i drogiranih, koji su onda naoružani i neuračunljivi bili spremni na svašta. Zbog toga nije bilo jednostavno to sve sad odbiti i oduzeti mu.
       Sve to ja mogu da razumem, ali ne mogu da razumem sad kad se to sve zna da se ne prizna lepo i kaže: Dobro, ljudi, nismo smeli, nismo mogli. Jer, ako se to ne kaže, onda ja mogu s pravom da sumnjam da su znali sve i da su saučestvovali u tome.
      
       Pretpostavljam da mislite na vašeg bivšeg koalicionog partnera gospodina Čanka?
       - Jeste. Čanak je izjavio da je Opačić naš zajednički prijatelj, da je obezbeđivao sve naše mitinge koje smo on i ja organizovali. Ja ne znam da je obezbeđivao. A pošto smo ja i Čanak bili jedini koji smo to organizovali, onda bih verovatno znao.
       Opačić se pojavio na jednom mitingu, tako što je Čanak saopštio na početku mitinga svim građanima da je jedan naš prijatelj, saborac - i kako on to voli da kaže brat, uhapšen na pravdi boga i pozvao nas da tražimo da se oslobodi i ako ga ne puste, da mi idemo pred sud da ga oslobode, kao što smo radili često u slučajevima uhapšenih otporaša i nekih naših pristalica.
       Pred kraj mitinga se pojavio čovek, popeo se na binu na poziv Čanka i Čanak ga je predstavio građanima: “Evo, to je Opačić, uspeli smo, oslobođen je...” itd. I on je čovek tu rekao nekoliko rečenica. I to je jedino njegovo učešće na tim mitinzima koje ja znam.
       I onda su oni, da bi me demantovali, pokazali fotografiju sa bine, na kojoj on stoji s nama. A time su naprotiv samo potvrdili činjenicu da to jeste bio jedan jedini put kad je bio i to niko ne može da opovrgne. Ali, nema razloga ni da se sad lansira priča: On je obezbeđivao sve mitinge, znači i sve vas koji ste dolazili u Novi Sad, pa se onda nabraja i Mićunović i Korać i Koštunica i Đinđić. Svi koji su dolazili na te mitinge sad imaju veze sa njim, zato što je on bio jednom na toj bini.
       Čanak je nastavio da se druži sa Opačićem i posle tog mitinga. Morao bi sâm da objasni, zašto, kako i pod kojim uslovima. To, samo po sebi, ne mora da znači da je on nešto kriv, ali je ozbiljno pitanje da li je znao čime se taj čovek bavi i da li je u redu da se predsednik Skupštine sa takvima druži. A da ne govorimo o tome, da li je sa njim imao neka posla ili nije. Ako je to bilo druženje samo zarad osećanja prema starim vremenima, pa onda, bože moj, to treba pošteno reći i priznati: Nisam se interesovao čime se čovek bavi i šta on radi. Mada, svaki bi vam prosečan Novosađanin mogao reći čime se tačno Opačić bavio i šta je radio.
      
       Da li, recimo, vi osećate neku vrstu odgovornosti što ste u dva navrata podržali kandidaturu Koštunice, jer su prema informacijama sa brifinga neki njegovi saradnici dovedeni u vezu sa zemunskom mafijom.
       - To je nekorektno prejudiciranje rezultata istrage. Prvo treba videti da li su se sretali, pa šta su onda radili, pa šta je rezultat tih kontakata, pa onda prvo utvrditi da li su ovi uopšte krivi. Ako su krivi, onda treba videti kakve to ima veze s njim i do koje mere. Ako jesu krivi, onda on na neki način objektivno snosi neki deo odgovornosti i to onda treba utvrditi, ali to je više deo neke političke procene u normalnim vremenima, demokratskim putem, kroz institucije sistema, a ne u vanrednom stanju kada svaka takva optužba može da ima vrlo ozbiljne posledice.
      
       Ne kajete se što ste podržali Koštuničinu kandidaturu?
       - Nemam nikakav osećaj ni odgovornosti, ni griže savesti što sam Koštunicu podržavao za predsednika. I dalje mislim da je on u tom trenutku bio najbolje rešenje za predsednika i mislim da bi bio dobar predsednik.
      
       Da li ste vi mogli da utičete na dešavanja tokom vanrednog stanja, bar kada je reč o optužbama koje su imale političku pozadinu?
       - Jesam. Kad je to krenulo u tom pravcu, ja sam to doživeo kao jedan neprincipijelan pokušaj zloupotrebe vanrednog stanja u obračunu sa političkim protivnicima, s jedne strane, a sa druge strane, moram priznati da mi je stvaralo i određene sumnje, da li se tu možda radi i o svesnom pokušaju da se istraga i cela ova akcija usmere u tom pravcu da ne bi išle dalje u nekom drugom pravcu u kojem su krenule ili bi mogle potencijalno da krenu.
       To sve ima neki svoj red. Prvo, nije mudro politički govoriti o zabrani partija u vanrednom stanju, pogotovo partija koje same gube rejting i propadaju. Ne verujem da je to neko smislio. Niko nije toliko glup, da ne vidi da radikali, Stranka srpskog jedinstva, SPS, stravično gube rejting, upravo zbog saznanja do kojih je došla istraga. Ljudi su shvatili da je sav onaj patriotizam, nacionalno dostojanstvo i ostalo - velika prevara i laž jer se radilo u suštini o običnim kriminalcima, ubicama, pljačkašima.
       Dakle, racionalnog razloga nema. Strast ne bi nikada smela da bude ideja vodilja u politici, a posebno kada je zemlja u vanrednom stanju. Znači da je morao da postoji neki treći razlog zašto je baš tada na taj način to pokrenuto kao pitanje.
       Ako neki rezultati istrage vode prema Šešelju ili prema nekom drugom političaru, onda to treba da se ispita i naravno da treba da odgovara, ali to ne mora da znači da je partija u celini bila saučesnik.
      
       Isti ljudi se sve vreme zalažu za individualnu, a ne kolektivnu odgovornost. Sada žele da kazne čitave stranke zato što je neko iz vrha stranke - kriv.
       - Sada odjednom menjamo standarde i principe. Kada se neko od njih brani od veza sa nekim iz ovoga kruga kriminala, onda on kaže: niko nije kriv dok se ne dokaže. A u istom tom intervjuu kaže - ovaj Koštunica je kriv za sve to i on je tu zapravo idejni tvorac klerofašizma...
       Dakle, na jednoj strani se nekritički, nekontrolisano izriču presude, a na drugoj strani se zalažemo za pravne principe da je svako nevin, dok se ne dokaže da je kriv.
      
       Da li možete da nam objasnite enigmu zvanu Vladimir Popović Beba?
       - Ne mogu da vam objasnim, jer ja sam u vladu došao nešto kasnije tako da ja ne znam od početka gospodina Popovića. Sreo sam ga samo dva-tri puta ranije, a otkako sam u vladi, nijednom. Neposredno pre nego što sam ušao u vladu on je prestao da radi iz meni nepoznatih razloga. To nije bilo na vladi. To je očigledno bio neki prećutni sporazum između njega i Đinđića zbog, očigledno, nekih razlika koje su postojale, koliko sam ja čuo, pre svega u metodama rada te Agencije i gospodina Popovića.
       Kada se pojavio posle atentata, mnogi su bili iznenađeni otkud on tu, ali nam je onda bilo objašnjeno da on zapravo nikad nije smenjen s tog mesta.
       To nije bilo predmet posebne pažnje ni moje, a ni drugih članova vlade, jer u tom trenutku svako ko hoće i može da pomogne bio je dobrodošao. Tek kasnije, kada je on počeo da ima češće konflikte sa nekim medijima i pojedinim novinarima, on je faktički ponovo skrenuo pažnju na sebe, posebno sada posle slučaja sa Gordanom Sušom i pretnjama koje je njoj izrekao.
       Mislim da je to ozbiljan povod i razlog da mi u vladi porazgovaramo o tome.
      
       Kako komentarišete ideju da se formira komisija za ispitivanje šta su mediji pisali?
       - Ne znam gde se ta ideja rodila, ali znam da nije na vladi. Sasvim sigurno nije na Kolegijumu. Verovatno, negde u krugovima onih koji su se više bavili medijima. Pojavila se i nestala. Nismo čak stigli da o njoj ozbiljno razgovaramo, jer su je očigledno onaj ili oni koji su je lansirali, i sami povukli. Na osnovu reagovanja novinara, zaključili su da to nije pametna ideja. Predlog zvanično nikad nije ni bio na dnevnom redu i meni je drago da je to tako. Zaista bila je to nepotrebna mrlja, na, inače, vrlo korektno odrađenom poslu svih učesnika u vanrednom stanju bez obzira i na pojedinačna iskakanja.
      
       Vi ste bili inicijator stvaranja levog bloka koji bi, pored vaše stranke, bio Demokratski centar. Demokratska alternativa. Da li je ta ideja zamrznuta ovim tragičnim događajima?
       - U situaciji kad je bilo važno da se pokaže jedinstvo u vladi, jer je samo jedinstvena vlada mogla ovo da iznese, mi smo zanemarili sve razlike koje smo imali u programskom i u ideološkom smislu, pa čak i neke lične razmirice.
       Tako da je ideja o levom bloku stavljena ad akta, što je sasvim razumljivo.
       Sada će ta ideja biti predmet razgovora u normalnim demokratskim uslovima, pre svega između Mićunovića, Čovića i mene, a onda i nekih drugih ljudi i drugih partija koje su i ranije bile zainteresovane za povezivanje s nama. I ja očekujem da će to biti uskoro ponovo na dnevnom redu, bez obzira na naše dalje čvrsto opredeljenje da vlada nastavi u pravcu u kojem je krenula i da ovu borbu protiv kriminala odlučno i do kraja izvede.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ