Od OEBS-a smo dobili podršku ne samo za sve urađeno u vanrednom stanju, nego i za izmene zakona

      Članovi vlade Žarko Korać i Vladan Batić mislili su da treba postepeno ukinuti vanredno stanje?
       - Odluka o ukidanju vanrednog stanja doneta je jednoglasno.
      
       Da li policija ima dovoljno mera za nastavak obračuna sa organizovanim kriminalom?
       - Ima dovoljno mera. Sa policijske strane gledano, lakše je to raditi u vanrednom stanju, ali vanredno stanje nije prirodno stanje države. Izmene zakona omogućavaju policiji nesmetani nastavak te borbe, kao i njeno proširenje na privredni i finansijski kriminal, pirateriju... Važno je i da se kaznena politika sudova pooštri kako se niko ne bi čudio zašto leži godinu dana u zatvoru za nekoliko hiljada evra. Treba da budu osuđeni na velike kazne i oni koji su napravili i zloupotrebe koje ne izgledaju velike. Moramo da uvedemo običaj koji će biti večan, da je svaki kriminal kažnjiv.
      
       OEBS zamera na pritvoru od 60 dana; tačnije, na činjenici da o njemu odlučuju policija ili tužilac, a ne istražni sudija?
       - Danas sam 45 minuta razgovarao sa ministrom inostranih poslova i predsedavajućim OEBS-a Japom Hopom Šeferom i nisam čuo reči primedbe. Naprotiv, dobili smo podršku ne samo za sve urađeno u vanrednom stanju, nego i za izmene zakona. Mnoge evropske zemlje, pa i Amerika, imaju znatno rigoroznije odredbe o pritvoru od ove naše. Ipak, obavezali smo se da tu odredbu razmotrimo posle tri meseca.
      
       Rok za donošenje novog ustava Srbije ostaje isti?
       - Ustav je deo reformi, on mora da bude donet u predviđenom roku, ne zato što nas neko tera, nego zato što je to naša potreba. Danas je izabrana Ustavna komisija. Ne vidim velike razlike u dosadašnjim predlozima ustava, tako da očekujem da ustav ne bude mesto za dnevnopolitičku borbu.
      
       Već se prigovara da će ustav biti partijski, da će ga DOS nametnuti?
       - To je neozbiljna primedba. Biće usvojeno ono što je najbolje za Srbiju i u ovom trenutku i za daleku budućnost. U ponuđenim predlozima ustava samo su dve razlike: regionalizacija Srbije i uloga predsednika države. Pozivam one koji predlažu regione u Srbiji da povuku te nove granice i neka odgovore da li time stvaraju razloge za nove podele. Regionalizam nema tradiciju u Srbiji i niko ozbiljan ne crpi nove granice na početku 21. veka.
       Mi smo za jak parlament i jaku vladu, a svi se slažu da predsednik treba da ima manja ovlašćenja nego sada. Zašto bismo ga onda birali na komplikovan način?
      
       Izbori, odmah ili naredne godine?
       - Nikada nisam razmišljao o izborima u leto ove godine. Oni bi zakočili reforme. Prirodno je da oni budu posle donošenja ustava i novih izbornih zakona i onda kada istekne mandat parlamentu i vladi. Naravno, biće ih pre toga ako vlada ne bude imala poverenje u Skupštini Srbije. Mislim da se to neće dogoditi pre isteka mandata.
      
       Tokom vanrednog stanja imali ste nekoliko političkih problema. Jedan je vaš sukob sa guvernerom Mlađanom Dinkićem?
       - To nije sukob sa Dinkićem. Priznajem da nisam izabrao pravi trenutak da dokazujem da sam u pravu, a u pravu sam. Nema ličnog sukoba. Pitanje Narodne banke Srbije treba urediti novim zakonom i on će biti donet.
      
       Drugi problem je položaj ministra Dragana Veselinova, posle nesreće koju je prouzrokovao njegov vozač?
       - Strašno je to što se dogodilo. Policija je podnela krivičnu prijavu protiv vozača. Ako neko misli da je i putnik u vozilu kriv za nesreću, može da podnese tužbu i protiv njega.
      
       Porodica je već tužila i Veselinova?
       - Onda će sud o tome odlučiti.
      
       Izgleda da postoji netrpeljivost između medija i vladinog Biroa za komunikaciju?
       - To je očigledno. Ono što ja znam, jeste da šef Biroa, ministar nadležan za informisanje, predsednik vlade, predsednik Skupštine...ne uređuju medije, niko od njih nema prava da cenzuriše medije. Danas je donet Zakon o informisanju i nadam se da lični odnosi novinara i funkcionera neće uticati na to šta će objavljivati mediji, da će biti jasnije i obaveze vladinih funkcionera prema novinarima i novinara i urednika prema istini.
      
       Posle vanrednog stanja biće tri ključne stranke DS, DSS, G17. Da li se stišava politički rat ili se rasplamsava?
       - Jedini politički rat koji će DS i vlada da vode, jeste rat protiv primitivizma, zaostalosti, izolacije, narkopatriota, kriminala. Svaka stranka koja hoće da sa nama saučestvuje u tom ratu je dobrodošla. Ako ne žele, nisu nam neprijatelji. Oni sa druge strane su nam protivnici i neprijatelji Srbije i rat sa njima će biti vođen na ustavan i zakonit način.
      
       Da li su mogući razgovori Zorana Živkovića i Vojislava Koštunice, Zorana Živkovića i Miroljuba Labusa?
       - Otvoren sam za razgovore sa svakim ko misli da može da pomogne u ostvarivanju ciljeva ove vlade, a to su valjda ciljevi svih demokratskih snaga.
      
       Većina građana će koliko sutra da zaboravi na ubistvo Zorana Đinđića i zavapiće za većim standardom, boljim životom?
       - Reforme su bolne, nema mađioničara koji može za dve godine da pokrene nešto što je decenijama urušavano. Trudićemo se da dosegnemo postavljene ekonomske ciljeve, da nastavimo planirani tempo privatizacije. Neće biti štampanja novca bez pokrića, neće biti lažnih obećanja. Radićemo sve da bude bolje, a biće bolje ako vlada radi bolje ali i koliko svaki građanin za sebe uradi više. Citiram Zorana Đinđića: “Ja hoću da radim za ovaj narod, ja hoću da radim sa ovim građanima, ali ja ne mogu da radim umesto njih.”
      
       D. BUJOŠEVIĆ