Poznavaoci ovog miljea kažu da automafija spokojno radi, broj javnih kuća se ne smanjuje, a ozbiljne analize govore da se i “siva ekonomija” žilavo opire

      Pokušaj da se pelcer borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije iz Srbije prenese u Republiku Srpsku samo je u početku isprepadao narkomafiju, automafiju, krijumčare, crnoberzijance i sve one s druge strane zakona, jer je ovde cela priča veoma brzo prešla na teren najprimitivnije političke borbe.
       Niko do sada, barem javno, nije ponudio ozbiljan projekat sistemskih promena u zakondavstvu, reorganizaciju organa gonjenja i slično.
       Opozicija je odmah dreknula kako su kriminalci u samim vrhovima vlasti i ponudila rešenje da se ta vlast otera, a da na njihovo mesto dođu oni iz opozicije, jer su mnogo pošteniji. Medijima je posebno bio atraktivan neprikosnoveni vođa opozicije Milorad Dodik koje je u svojim brojnim nastupima prozvao veliki broj viđenijih članova Srpske demokratske stranke i Partije demokratskog progresa koje su na vlasti.
       Odgovor je usledio istom merom. Vlast je rekla da sadašnja opozicija ima razloga za nervozu, pogotovo Dodik, jer mora da da odgovore na ono šta su radili u vreme kad su bili na vlasti.
       I jednima i drugima su se medijski nastupi omilili do te mere da su bezmalo zaboravili zbog čega se spore i samo je postalo važno da se politički protivnik oblati. Čak su i prvi ljudi Ministarstva unutrašnjih poslova u jednom trenutku ušli u političku polemiku i izgubili meru dobrog ukusa. Jer, osim slikanja i opštih fraza javnosti ništa ozbiljno nisu saopštili. Nisu se ni potrudili da objasne kako to da ovdašnje brojne afere, merene milionima, uglavnom otkrivaju razne međunarodne organizacije
       U modu je ušlo i podizanje krivičnih prijava pa su retki poznatiji političari protiv kojih ne postoji neka krivična prijava. Ali, isto tako u modi je da se te krivične prijave ne rešavaju i sve češće se može čuti kako bi OHR mogao da, ukoliko to stanje potraje, sve sporne predmete u koje su upetljane ličnosti iz političkog života preusmeri prema Tužilaštvu i Sudu Bosne i Hercegovine, koji su formirani prošle godine, kako bi se stanje koliko toliko raščistilo.
       U ovdašnjim političkim razračunavanjima sve strane su pokušale da nađu oslonac i u oficijelnom Beogradu. Ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batić pružio je podršku Dodiku i opoziciji. Policijska rukovodstva cele BiH, pa prema tome i RS, boravila su u Beogradu. Bio je u Beogradu i predsednik Republike Srpske Dragan Čavić i posle susreta sa premijerom Zoranom Živkovićem kao da je zaustavljena upotreba i zloupotreba Beograda u ovdašnjoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. U Beogradu je boravio i visoki predstavnik međunarodne zajednice Pedi Ešdaun koji je još jednom promovisao “regionalnu borbu protiv kriminala”.
       Za sada, međutim, u Republici Srpskoj na tom planu nema ništa što bi moglo zadovoljiti ovdašnju javnost. Policija i dalje kuka kako se broj narkomana povećava, ali presecanja lanca snabdevanja nema. Automobili se i dalje kradu, u poslednje dve godine nestalo je čak i desetak automobila Vlade RS koji nisu pronađeni. Bolji poznavaoci ovog miljea kažu da “padaju” soleri ili neke grupe klinaca dok automafija spokojno radi. Broj javnih kuća se ne smanjuje. Sve ozbiljne analize govore da se “siva ekonomija” žilavo opire - i tu padaju sitni prodavači dok su krupni krujumčari prilično sigurni.
       I nevolja je Republike Srpske što su ovde sve političke opcije probane. Svi su se od završetka rata ovde izmenjali i na vlasti i u opoziciji i niko nije delovao preterano uverljivo da je spreman i da zna kako da se izbori sa ovdašnjim kriminalom i korupcijom.
       Možda je biračko telo svim ovdašnjim političkim opcijama poslalo poruku i na poslednjim izborima samom činjenicom da se na biralištima pojavilo tek nešto više od pedeset odsto građana. Ni tu poruku političke garniture nisu razumele.
       Razumeo je, izgleda, Pedi Ešdaun koji je nakon Beograda nedavno boravio i u Zagrebu i tamo takođe ponovio potrebu regionalne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Bolje obavešteni veruju da Ešdaun i njegova ekipa imaju ozbiljan plan koji još ne obznanjuju i da će oni uskoro započeti taj posao. Mozak cele operacije u jurnjavi sa kriminalnim grupama biće, veruje se, u okviru međunarodnih organizacija dok je za domaće snage namenjena uloga izvršilaca. Ko od domaćih tu priču bude mogao da prati ostaće u igri, a za one koji budu imali kojekakve nedoumice odlazak sa pozicije koju zauzimaju biće najmanja cena.
       U Republici Srpskoj to bi moglo izazvati i ozbiljniju destabilizaciju političke scene. Jer, vreme kad se očekuju opipljiviji rezultati u borbi protiv kriminala i korupcije poklapa se i sa vremenom stotinu dana nove vlade koja deluje prilično bledunjavo i neubedljivo u svim oblastima. Ni pojavno ni suštinski nema rezultata. Ionako male plate stagniraju, novih radnih mesta nema, privatizacija je potpuno stala... Objašnjenje da je to sve deo tranzicije ovde teško “igra” jer niko ne nudi ni kratkoročniju ni dugoročniju viziju koja bi delovala koliko-toliko realno.
       Otuda se u Republici Srpskoj veruje da će maj biti prilično dramatičan.
      
       BRANISLAV BOŽIĆ