NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Sokolari nisu kriminalci

Gospođa Aleksandra Tadić po ko zna koji put povezuje sokolare sa nelegalnim krijumčarenjem i ubijanjem ptica poredeći nas sa krijumčarima droge

      Prvo što moramo da napomenemo da naziv “sokolar” može steći samo punoletno lice koje je član registrovanog sokolarskog udruženja i koje je položilo sokolarski ispit kao i poznavanje propisa iz oblasti lovstva i zaštite prirode. Naše udruženje je registrovano kod Saveznog ministarstva pravde pod brojem 3/1-198/2-2002-07. Registrovano je 21. 2. 2002. u Beogradu i u njemu se kaže: Udruženje sokolara Jugoslavije “Nobilis Ars” upisuje se u registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija koji se vodi kod Saveznog ministarstva pravde, kao udruženje građana, na registarskom listu br. 1331 pod rednim brojem 3418.
       Moramo naglasiti da se u vašem objavljenom tekstu ni u čemu nismo prepoznali sem u spomenutoj reči “sokolar” a tvrdnja da smo ilegalno udruženje, kako vidite, nije tačna.
       Da smo mi i zaštitarska organizacija, može se videti po Statutu našeg udruženja gde član 5 kaže: Cilj udruženja je sprečavanje ugrožavanja ptica grabljivica i njihovih razvojnih oblika u slobodnoj prirodi od strane članova udruženja i drugih lica. Član 6: Zadatak udruženja je zaštita ptica grabljivica u prirodi uz sprečavanje uzimanja ptica grabljivica i njihovih razvojnih oblika iz prirodne sredine u SR Jugoslaviji radi korišćenja za sokolarstvo.
       Trudeći se da vratimo prekinutu tradiciju sokolarstva u našoj zemlji, koje je postojalo sve od 9. veka pa do pred početak Drugog svetskog rata, mi se u isto vreme povezujemo sa svim državnim organizacijama koje su u vezi sa zaštitom prirode, biljnih i životinjskih vrsta (Zavod za zaštitu prirode Srbije, Lovački savez Srbije kao i sve nevladine organizacije za zaštitu prirode i životne sredine). U vezi smo sa Internacionalnom asocijacijom sokolara (IAF) kao i drugim sokolarskim udruženjima Evropske unije.
       Sokolarstvo je zakonski priznato u većem delu sveta kao kulturno, sportsko i viteško nasleđe. Njime se bave u mnogim afričkim državama, razvija se u Aziji, zakonski je priznato širom obe Amerike i regulisano je Bernskom konvencijom i u Uputstvu o divljim pticama EU u čijim je zemljama sokolarstvo veoma zastupljeno.
       U Savezu Evrope nalazi se više od 30 država. Savet Evrope 19. septembra 1979. usvojio je konvenciju o zaštiti divljači Evrope i prirodnih staništa, poznatiju pod nazivom Bernska konvencija. Konvencija dozvoljava državama članicama da odstupe od mera zaštite iz brojnih razloga (član 9) među kojima je hvatanje, držanje ili bilo kakva opravdana upotreba divljači.
       Stalni odbor Bernske konvencije usvojio je “Model obrasca dvogodišnjeg izveštaja” koje bi trebalo da koriste strane potpisnice ugovora svake dve godine da bi obavestile o odstupanjima koja su dozvolile na osnovu člana 9. Obrazac navodi sve razloge za odstupanje i tome pridodaje “Sokolarstvo”. Čineći ovo, stalni komitet priznaje da sokolarstvo može biti iskorišćeno kao dobar razlog da se dozvoli držanje divljih ptica grabljivica.
       Glavne oblasti zakonodavstva koje se tiču sokolarstva propisuju uslove nabavke ptica grabljivica, posedovanje, njihovu dobrobit, transport, lov i puštanje na slobodu.
       Jedini međunarodni zakon koji ne poznaje geografske granice a tiče se sokolarstva je Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama. To je CITES. On se bavi samo međunarodnom trgovinom divljim životinjama a ne propisuje način na koji bi se neka vrsta upotrebljavala.
       Na desetoj konferenciji održanoj 1997. usvojena je rezolucija CONF.10.20. o “Čestom međudržavnom kretanju živih životinja koje se nalaze u privatnom vlasništvu”. U uvodu ove rezolucije stoji “da se žive životinje koje pripadaju vrstama navedenim u dodatku Konvencije, često kreću preko međunarodnih granica iz brojnih legitimnih razloga koji uključuju i korišćenje ptica u sokolarstvu, prate svoje vlasnike, ili se vode na takmičenje i životinje koje se mogu seliti kao i bilo koji drugi kućni predmet.
       Sokolarstvo je ovim jednoglasno priznato kao legitimna aktivnost od strane 129 zemalja prisutnih na konferenciji.
       Moramo spomenuti da je i Jugoslavija od 24.2.2002. potpisnica CITES-a, a odnedavno Srbija i Crna Gora je i članica Saveta Evrope i da se samim tim mora pridržavati zakona Evropske unije.
       Navodeći ove zakone mi ne opravdavamo hvatanje, krijumčarenje, šverc, ubijanje i druge nelegalne aktivnosti. Mi samo želimo da naglasimo da je sokolarstvo kao plemenita veština zastupljeno širom sveta.
       Za sokolare Jugoslavije, sokolarstvo je sinteza ekologije, etnologije i tradicije. Nema zemlje u čijoj se etnologiji, u pesmama, češće spominje soko kao simbol plemenitosti, hrabrosti, brzine, lepote i sa kim se porede naši najveći junaci.
       Udruženje sokolara Jugoslavije kategorički odbacuje svaku povezanost sa bilo kakvim kriminalnim aktivnostima. Naše članstvo je malobrojno, koristi isključivo prstenovane ptice iz veštačkog izgoja. Naši odgajivači sokola su ušli u tajne veštačke oplodnje, inkubiranja i othranjivanja. Kod nas se proizvode i hibridi sokola, a ne mutanti kako se to ružno navodi u vašem tekstu koji navodno mogu biti opasni u prirodnoj ravnoteži i čistoti vrsta. To je samo ornitološko neznanje gospođe Tadić jer ptice u prirodi imaju genetski kod kojim prepoznaju pripadnike svoje vrste i sa njima se sparuju te samim tim ne može doći do inficiranja prirodnih vrsta. Hibridi su većim delom neplodni a pošto naše ptice lete sa radiotelemetrijom, skoro nikad se ne desi da se neka izgubi.
       Sokolarstvo ima ogroman potencijal koji se može iskoristiti za očuvanje ostalih vrsta ptica grabljivica jer su sokolari stručnjaci za ptice grabljivice, vrše nadzor nad njima, obrazuju se i rade na očuvanju ptica uz njihovu opravdanu upotrebu. Na primer, mnogi aerodromi u svetu poseduju sokolarsku službu (zbog velikog broja ptica na pistama) i njihova uloga u sprečavanju katastrofa je nemerljiva.
       Kao grupa sokolari se natprosečno odgovorno ponašaju prema zaštiti prirodne okoline. Njihova neobična kombinacija čuvara i lovaca čini baš sokolare kvalifikovanim za rešavanje sociološko-ekonomskih problema koji mogu proizići iz ponašanja ptica grabljivica, uključujući u ovo i obezbeđivanje staništa za one vrste koje su ugrožene. Iz ovih razloga stručnost sokolara je veoma važan ljudski faktor za očuvanje divljih životinja u bilo kojoj modernoj državi.
       Za one grabljivice koje su retke, veštački uzgoj koji se sprovodi po standardima sokolarstva može obezbediti opstanak te vrste. Sokolarstvo ima relativno mali uticaj na lovnu divljač jer se odnosi na slabe i onesposobljene jedinke i neefikasno je u poređenju sa lovom u kom se koristi vatreno oružje. Osim toga, ptice grabljivice ne ostavljaju ranjeni plen.
       Što se tiče astronomskih cena koje se pominju u vašem tekstu o švercovanim pticama, ne možemo reći ništa. Mi ćemo navesti cene prstenovanih ptica sa CITES-om a koje se navode u reklamnom prospektu jedne od najpoznatijih odgajivačnica u Engleskoj i svetu “Martin Džons” a koje se mogu naći i na Internetu na sajtu njnjnj.falcon-uk.com.
       Navešćemo nekoliko cena za sokole: sivi soko (falco peregrinus) - mužjak - 425 funti.
       Sivi soko (falco peregrinus) - ženka - 850 do 1000 funti
       Stepski soko (falco cherug) - mužjak - 225 funti
       Stepski soko (falco cherug) - ženka - 475 funti
       Cena hibrida: sivi soko/stepski soko - mužjak - 450 a ženka - 750 funti.
       I pitamo se zašto bi neko plaćao astronomske cene za prošvercovane ptice kad za mnogo manje novca može da kupi legalno.
       Da skratimo, svojim ozbiljnim i savesnim radom članovi Sokolarskog udruženja Jugoslavije žele da razjasne mnoge zablude i predrasude koje su vezane za ptice grabljivice, da istaknemo prave vrednosti i da ovaj iskonski način lova vratimo u naše krajeve gde je vekovima imao veliku popularnost. Danas je sokolarstvo još jedan vid čovekovog delovanja, boravka u prirodi i druženja sa ovom predivnom pticom.
      
       STJEPAN BAŠIĆ
       (sekretar Udruženja sokolara Jugoslavije)


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu