Ako se u roku od dve godine ne omogući civilna služba, kao alternativa vojnoj, prigovarači savesti će moći da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu kao poslednjoj instanci na relaciji građanin-država

      Šta je to prigovor savesti ili šta je civilna služba, neka su od pitanja koja su nagnala Studentsku uniju Srbije (SUS) da napravi istraživanje u sva četiri univerzitetska centra. I šta su otkrili? Otkrili su da studenti, mahom, o ovim pitanjima ne znaju ništa. Neverovatnih 69,5 odsto studentske populacije nikada nije čulo za pravo na prigovor savesti, a 68 odsto ne zna za mogućnost služenja civilne službe, kao alternative redovnom služenju vojnog roka. Zanimljivo je spomenuti da dve trećine ispitanika nema nijedan razlog za služenje vojske, a ostali navode kao razlog nova životna iskustva, disciplinu i jačanje duha. Neznatan broj spominje kao razlog patriotizam i tradiciju.
       Zato SUS najavljuje kampanju. Objasniće oni svojim kolegama, a i ostalim zainteresovanim za ljudska prava i slobode, da je prigovor savesti pravo pojedinca da ne služi vojnu službu, već da “dug otadžbini” oduži u civilnim ustanovama, poput bolnica, humanitarnih organizacija, staračkih domova; dakle, svuda gde bi bili od koristi, samo ne u vojnim ustanovama, jer “ako ne žele da nose oružje, onda tamo nemaju šta da traže”. Uostalom, i Savet Evrope i Povelja Srbije i Crne Gore (videti antrfile) teorijski poznaju i priznaju to pravo.
       Međutim, u praksi, stvari stoje nešto drugačije. “U našoj zemlji još uvek ne postoji mogućnost služenja civilne službe, već se prigovarači savesti upućuju u vojne ustanove i tamo služe bez oružja. A to je tek sporno. Naročito je zanimljivo što takvu službu vojna lica nazivaju ‘civilno služenje vojnog roka’. Takva sintagma je neprevodiva na bilo koji jezik zato što je kontradiktorna”, kaže Igor Seke, predstavnik Evropskog biroa za prigovor savesti.
       Jezička konstrukcija “civilno služenje vojnog roka” zapravo je contradictio in adjecto, jer, po svom značenju, termini “civilno” i “vojno” su u direktnoj suprotnosti. Samim tim, ako prihvatimo ovu sintagmu, onda bi trebalo prihvatiti i “okrugle kvadrate” ili “drveno gvožđe”. Doduše, pod uslovom da se ne kose sa zdravim razumom.
       Ipak, čini se da je ovaj jezički spor impliciran drugim, svakako, ozbiljnijim problemom, a to je da u Srbiji i Crnoj Gori ne postoji nijedna civilna institucija koja trenutno izlazi u susret prigovaračima savesti, već oni, i protiv svoje volje, “utočište pronalaze” jedino u vojnim ustanovama poput VU “Karađorđevo”, VU “Dedinje” i njima sličnim.
       “Ovo pitanje je od izuzetnog značaja, samim tim što međunarodni dokumenti prave jasnu razliku između vojne i civilne službe. Zato jedan od osnovnih principa ovih dokumenata jeste da se civilna služba ne sme izjednačavati sa nenaoružanim služenjem vojnog roka u vojnim jedinicama”, objašnjava mr Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM).
       Zanimljivo je da pravo na civilnu službu postoji u skoro svim evropskim zemljama, osim u Belorusiji, Turskoj i Albaniji, a u praksi ni kod nas. Iako podaci pokazuju da se u našoj zemlji samo 0,04 odsto regruta godišnje poziva na prigovor savesti, pitanje je da li bi taj broj rastao kada bi mladići, u najmanju ruku, znali da imaju bilo kakva prava. Ili, da li su vojna lica u obavezi da, prilikom uvođenja u vojnu evidenciju, obaveste sedamnaestogodišnjake da im Ustav garantuje pravo na prigovor savesti, iako im još ne daje pravo glasa? Do odgovora na ova i slična pitanja NIN je pokušao da dođe, uputivši 22. aprila zvaničnu molbu Generalštabu VSCG, koji je potom istu tu molbu prosledio Ministarstvu odbrane. Do zaključenja ovog broja, i pored brojnih telefonskih poziva, nismo dobili nikakav odgovor.
       Ako je za utehu, Srbija i Crna Gora se, samim prijemom u Savet Evrope, obavezala na poštovanje međunarodnih standarda, tako da u naredne dve godine mora postojati jasna zakonska regulativa, što podrazumeva novi zakon o vojsci, zatim poseban zakon o civilnoj službi i niže pravne akte. U suprotnom, prigovarači savesti moći će da se obrate Evropskom sudu u Strazburu, koji je, prema rečima Sekea, “vrlo ažuran kada je reč o nepoštovanju ljudskih prava”.
       Ipak, u zemlji koja se poslednje decenije suočavala sa političkim kredom da se “otadžbina brani krvlju, a ne lepotom” i koja je svojim građanima nametala ničeovsku tezu da je normalno stanje rat, a da “mir zaključujemo na određeno vreme”, nije neprirodno upitati: da li će, uvođenjem civilne službe, oslabiti odbrambena moć zemlje?
       “Ne brani zemlju samo vojnik sa oružjem. Pre svega, jasno je da su i prigovarači savesti uključeni u odbranu zemlje. Njihov doprinos za vreme ratne opasnosti bio bi dragocen, jer oni su ti koji bi zbrinjavali ranjenike, gasili požare... Dakle, i oni prolaze kroz obuku i njihove obaveze su takođe delikatne”, kaže Milenković.
       Ministar odbrane Boris Tadić najavio je novi zakon o Vojsci Srbije i Crne Gore za jun mesec, a prigovarači savesti se nadaju da će im već u septembru biti omogućena civilna služba. Ministar je, tako nešto, i obećao prošle nedelje na državnoj televiziji.
       Pa, šta je onda sporno? Upravo podaci sa početka, koji pokazuju da ne znamo da imamo izvesna prava. Ili, da nismo skloni da ih koristimo.
       Opet je student zapalio žito...
      
       NADA DUMIĆ
      

Preporuka 1518 Saveta Evrope “Pravo na prigovor savesti je fundamentalni aspekt prava na slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti navedenog u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima...        ... Skupština (Saveta Evrope) preporučuje da Komitet ministara pozove one zemlje članice koje to još uvek nisu uradile da u svoje zakone uvedu:        ... potpunu alternativnu službu koja ima jasan civilni karakter, a koja ne sme biti kažnjivog karaktera.”               Rezolucija 337 Saveta Evrope        “Ovo pravo (na prigovor savesti) treba da se tretira kao logičan izvod iz fundamentalnih prava u demokratskim državama u kojima postoji vladavina prava, a koja su zagarantovana u članu 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima...        Vojni obveznici treba da budu obavešteni, kada prime poziv za služenje, o svom pravu (na prigovor savesti) na koje se mogu pozvati.”               Član 28. Povelje o ljudskim pravima Srbije i Crne Gore        “U državnoj zajednici Srbija i Crna Gora se priznaje prigovor savesti.        Niko nije dužan da, protivno svojoj veri ili ubeđenju, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja. Takvo lice se može pozvati da ispuni odgovarajuću civilnu službu u skladu sa zakonom.”