“Srbija nije dobila ratnu štetu iz Drugog svetskog rata niti reparacije iz Prvog svetskog rata iako je u oba pretrpela znatnu štetu”, kaže za NIN dr Milan Pak, predsednik Udruženja lica oštećenih u NATO akcijama, stručnjak za međunarodno privatno pravo i donedavno član Savezne komisije za utvrđivanje ratne štete nastale tokom tih akcija.”Nismo dobili ni adekvatnu nadoknadu za prinudni rad zatvorenika iz vremena Drugog svetskog rata jer smo za razliku, recimo, od Češke, Poljske, Slovačke, zbog sankcija ostali bez svoje kvote i svrstani smo u kategoriju - ostali.Pa je Češka, na primer, svoju kvotu raspodelila na svoje prinudne zarobljenike, dok naši moraju pojedinačno da upućuju zahteve za obeštećenje Međunarodnoj organizaciji za migracije.”
       Milan Pak kaže da je to pravo ograničeno samo na oštećene koji su preživeli 31.decembar 1999. godine dok naslednici onih koji taj datum nisu nadživeli, nemaju to pravo.”U odnosu na druge zemlje, obeštećenje je svedeno na simbolične sume.”
       Što se tiče štete nastale za vreme NATO bombardovanja, savezna komisija za njeno utvrđivanje prestala je da postoji formiranjem državne zajednice Srbija i Crna Gora i taj posao je “prenet na republike gde se i dosad nalazila sva dokumentacija”. Naša država je svojevremeno podnela tužbu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu
       “Ne znam da li smo od te tužbe odustali, ali imamo nagoveštaja da smo, sudeći prema našim preduzetim koracima, odustali.” Odustajanje od ove tužbe sa zvaničnih je mesta u poslednje vreme navođeno kao uslov za ulazak Srbije i Crne Gore u “Partnerstvo za mir”.
       Milan Pak, međutim, tvrdi da Udruženje lica oštećenih u NATO akcijama ne odustaje od svoje namere da ostvari obeštećenje za 2 500 privatnih fizičkih i pravnih lica za koja je prikupilo podatke i od kojih je dobilo ovlašćenja o zastupanju pred sudovima u zemlji i inostranstvu.
       Prema njegovim rečima, građanski delikti zastarevaju u roku od tri godine, ali to ne važi za štetu koju je naneo NATO. “Jer, u ovom slučaju je akcijom bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija učinjen akt povrede međunarodnog prava, a takvi akti ne zastarevaju; zatim, nije bilo ni objave rata niti poštovanja drugih pravila koja oružane akcije kvalifikuju kao rat.”
       Postoji i drugi razlog zbog koga je trogodišnji rok zastarevanja u ovom slučaju prekinut.”Pokrenut je čitav niz postupaka, koji prekidaju zastarelost, i kojima se mogu pridružiti postupci i za ostale oštećene koji su spremni i mogu da vode te postupke”, kaže Pak. On navodi sudski postupak za obeštećenje žrtava bombardovanja Varadinskog mosta koji pred sudom u Berlinu vodi grupa advokata sa Ulrihom Dostom na čelu, a obavešten je i o sporovima koji se vode u Holandiji, kao i o tome da je jedan naš iseljenik u Kanadi, koji je pretrpeo štetu tokom NATO bombardovanja, dobio prvostepenu presudu protiv te države na bazi njene solidarne odgovornosti sa ostalim državama učesnicama u bombardovanju.
       “Firme članice našeg Udruženja prestale su da nam uplaćuju mesečnu članarinu od 5.000 dinara, nikakav odgovor na poziv za materijalnu pomoć nismo dobili ni od naše Matice iseljenika, pa sada nemamo nikakvih sredstava.Ugledni advokati iz SAD sa kojima smo razgovarali, nisu pokazali spremnost da se za vođenje sporova isplate po njihovom dobijanju pred sudom, tako da teret troškova pada na žrtve”, kaže Pak.
       Udruženje, prema njegovim rečima, razmišlja da se angažuje na uključivanju u već postojeće sporove koji se vode u Srbiji, tim pre što su donete neke pozitivne presude protiv države za naknadu nematerijalne štete, ali bi te tužbe pored naše države koja se nije ponašala sa dovoljno pažnje da to spreči, šemom solidarne odgovornosti, obuhvatile i države-članice NATO-a.
       “Što se finansiranja sudskih troškova tiče, ovde su mogućnosti nešto bolje.Ti su troškovi znatno manji, naročito advokatski, a ima i advokata koji bi zastupanje vršili besplatno, pa naplatili ako bude pozitivnih ishoda po oštećene.Računamo i na priznanje siromaškog prava žrtvama što bi ih poštedelo sudskih troškova”, kaže Pak koji je ohrabren činjenicom da je ove godine bilo pomena žrtvama NATO bombardovanja što su zabeležili i mediji.
      
       R.Ć.