NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Boja prolaznosti

Neprimereno je da zastava Srbije, zastava Crne Gore i zastava Srbije i Crne Gore budu tri zastave koje isto izgledaju, smatra SDP Crne Gore

      Predlog DOS-a za nova znamenja državne zajednice, u kome je, krajnje neinventivno, predloženo da to bude crveno-plavo-bela trobojka, ogorčio je Socijaldemokratsku partiju Crne Gore (razume se, i Miodraga Vukovića).
       SDP CG je koalicioni saveznik vladajućeg DPS-a, bez nje nema vladine većine u Skupštini Crne Gore, i ujedno je značajan činilac u novoj skupštini državne zajednice.
       Branislav Radulović, portparol SDP CG, objašnjava zašto je ova stranka protiv bilo kakve trobojke - bez obzira na “jugoslovenski”, “srpski” ili “crnogorski” raspored boja.
       “Neprimereno je da zastava Srbije, zastava Crne Gore i zastava Srbije i Crne Gore budu tri zastave koje isto izgledaju”, kaže Radulović.
       A što se tiče druge trobojne mogućnosti, važeće jugoslovenske trobojke, SDP smatra takođe neumesnim da “simboli ukinute SRJ nastave da se koriste i posle uspostavljenih odnosa unije, i oni, pored ostalog, u simboličkom smislu ne odslikavaju uniju”.
       Na pitanje kako se uopšte došlo do toga da je Srbija i Crna Gora “unija”, Radulović odgovara: “Dobro, ako hoćete, zajednica.” “U pravnom prometu to jeste jedna država, ali valjda su važnije Srbija i Crna Gora od njihove zajednice”, kaže Radulović.
       Naime, Srbija i Crna Gora su označene kao “državna zajednica” upravo zato da bi se likvidirala debata o tome da li je reč o jednoj ili o dve države. Reč je o jezičkom triku: “državna zajednica” može da znači prosto “zajednica koja je država”, ali i “zajednica više država” i nema nikakve sumnje da su poveljotvorci iskoristili tu blagotvornu mogućnost, koju, inače, drugi jezici nemaju, pa je, kao što je već primećeno, “državna zajednica” nešto što nije prevodivo na strane jezike.
       Istup SDP CG medijski je zanimljiv ne toliko zbog finesa oko prirode državne zajednice, kojih smo se uveliko zasitili tokom procesa pravljenja Ustavne povelje, već što su izašli “sa farbom na sredu” u punom smislu reči. Naime, imaju konkretan predlog za novu zastavu.
       Zastava SCG bila bi, smatra SDP u razmeri 2:1, po sredini vertikalom podeljena na dva polja. Desno, crveno polje, simbolizovalo bi Crnu Goru, a levo - SDP ostavlja Srbiji da se odluči za plavo ili belo - Srbiju. Radulović kaže da je njegova stranka predložila promenu simbola i u samoj Crnoj Gori, prema kojoj, pored ostalog, treba da se kao crnogorska zastava uspostavi “barjak sa Vučedola”, dakle crvena zastava sa belim krstom na sredini.
       Pitanje, međutim, koje se prosto izbeći ne može, jeste, ako je Crna Gora već rezervisala crvenu boju, šta ima da se meša u boju Srbije na njenoj suverenoj polovini? Tim pre što je i sama alergična prema bilo kakvim nametanjima koje dolaze iz veće države članice.
       Branislav Radulović, ipak, predloženo rešenje smatra kao logično: predlog SDP-a potpuno bi odslikavao karakter unije (unija, opet), zatim, njen privremeni karakter (“oročena je na tri godine”) i, najzad, takvu zastavu nema nijedna druga zemlja, a i o tome se mora voditi računa.
       Važno je na ovom mestu napomenuti da SDP odustaje od čuvene “plavetne” boje koju poznaju crnogorski zakoni kao osobenost crnogorske zastave u odnosu na srpsku “plavu”. “Plavetna boja ne postoji u katalogu boja”, kaže Radulović.
       Nevolja sa zastavama je, međutim, u tome što njihovo komponovanje podleže, ili bi bar trebalo, nekim pravilima formulisanim u okviru veksilologije - nauke o zastavama. Tu već počinju problemi. Leva strana, dakle, ona koju je SDP namenio Srbiji, smatra se “starijom”, to jest pripada onom članu zajednice kojem se priznaje nekakvo preimućstvo u državnom statusu, a to, znamo, nije ovde slučaj.
       Radulović smatra da redosled mora biti nekakav i da, na kraju krajeva, “unija se zove Srbija i Crna Gora, a ne Crna Gora i Srbija”.
       Suviše komplikacija oko nevažnog pitanja, rekao bi čovek. Ali to nije samo pakost jedne omanje crnogorske partije neraspoložene prema zajednici sa Srbijom, koja je i u crnogorskom parlamentu glasala protiv usvajanja Ustavne povelje (mada je to nije sprečilo da prihvati visoke dužnosti u vladi državne zajednice). Crnogorske socijaldemokrate su pokrenule i inicijativu za promenu državnih simbola i same Crne Gore. Osim zastave, kako smo videli, SDP predlaže i himnu, koju Crna Gora nema (kao ni Srbija), a SDP ima predlog da to bude “Oj, svijetla majska zoro”. SDP se protivi i grbu Crne Gore, što je novost, pošto grb dosad nije bio predmet osporavanja. Sadašnji grb Crne Gore, kaže Radulović, jeste stilizovani beli orao, a SDP se zalaže da to bude autentični nestilizovani crnogorski orao.
       Kako nestilizovani orao izgleda, to se, nažalost, nije moglo opisati usmenim putem.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ
      
Haiti i Malta

Ako bismo želeli da plavo-crvenu ili belo-crvenu ozvaničimo kao zastavu Srbije i Crne Gore, morali bismo da tražimo dozvolu pošto već postoji autorstvo nad tim bojama. Plavo-crvena je zastava Haitija, a belo-crvena je zastava Malte.
       Ništa se ne bi promenilo ni ako bi se te boje poređale po horizontali, pošto bi se dobile zastave Lihtenštajna, odnosno Poljske.
       Crvena boja, inače, nikada nije bila državna boja Crne Gore. Samo je ratna crnogorska zastava bila crvena.
      
       DRAGOMIR ACOVIĆ,
       heraldičar
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu