Prema zakonu, u ulozi svedoka saradnika ne može da se nađe čovek za koga postoji osnovana sumnja da je organizator kriminalne grupe

      Pošto je kroz istragu u akciji “Sablja” prošlo deset hiljada osumnjičenih i nekoliko hiljada zadržano u istražnim zatvorima, priča o zaštićenom svedoku ponovo je aktuelizovana. Ministar pravde Vladan Batić najavio je da među uhapšenima ima mnogo onih koji su se prijavili da svedoče, da će specijalni tužilac odlučiti ko će to biti, ali je siguran da će biti “veoma mnogo iznenađenja”. Javnost već uveliko nagađa ko će da dobije status zaštićenog svedoka i ko može da predstavlja to veliko iznenađenje.
       Čovek koji će da probije led kod nas je poznat kao Ljubiša Buha Čume, vođa surčinskog klana, i on više za javnost ne predstavlja nikakvu enigmu. Osim što je svojim obraćanjima javnosti u januaru pokazao da mnogo toga zna i da je voljan da to i razmeni, nedavno je ministar policije Dušan Mihajlović objavio da je Čume dostupan organima gonjenja. Iako nije hteo ništa više da govori o tome, mediji su objavljivali da se Čume, posle atentata na njega i miniranja njegovih mašina za asfaltiranje, vratio u zemlju i da je trenutno u jednom od beogradskih zatvora.
       Naš Krivični zakon, za razliku od zaštićenog svedoka u anglosaksonskom pravu, u procesima protiv organizovanog kriminala predviđa samo ulogu svedoka saradnika. Pored pripadnosti kriminalnoj organizaciji, za dobijanje statusa svedoka-saradnika potrebno je da se ispuni još nekoliko uslova. Protiv njega mora da bude podneta krivična prijava ili da se vodi postupak za delo organizovanog kriminala kao i da u njegovim kriminalnim radnjama postoje uslovi za oslobađanje ili izricanje blaže kazne. Postoji, međutim, dodatni uslov: da je značaj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje drugih krivičnih dela kriminalne organizacije pretežniji od štetnih posledica krivičnog dela koje je učinio. Prema zakonu, u ulozi svedoka saradnika ne može da se nađe čovek za koga postoji osnovana sumnja da je organizator kriminalne grupe.
       Iako je krajem 2001. godine obelodanjeno postojanje “bele knjige srpskog kriminala” u kojoj je Buha označen kao vođa surčinske grupe, tokom akcije “Sablja” istražnom sudiji Četvrtog opštinskog suda u Beogradu predata je dokumentacija o surčinskoj grupi, na čijem su čelu Novak Buha, brat Ljubiše Buhe Čumeta i Ljubomir Jovanović zvani Stakleni, čime je otklonjena još jedna prepreka da Čume postane svedok.
       Međutim, opozicione partije i deo javnosti su veoma sumnjičavi prema Buhinoj ulozi u svedočenju protiv organizovanog kriminala. I pored toga što Buha veoma mnogo zna o otmicama, ubistvima i ostalim kriminalnim delima zemunskog klana, ne veruje se da će se ići dalje od toga.
       Prof. dr Bogoljub Milosavljević, saradnik Centra za antiratnu akciju, podseća da se uvođenje svedoka-saradnika u zemljama koje su poznate po jakoj mafiji, kao što su SAD i Italija, pokazalo veoma korisnim. Međutim, on ukazuje i na društvenu dilemu: kada i dokle se može ići u aboliranju tih svedoka. “Pravilo je da se teškim zločincima koji su počinili ubistva ili neka druga teška kriminalna dela - nikada ne daje zaštićeni status” Milosavljević ipak naglašava da je takva procena izvršena pre nego što se izašlo u javnost sa podatkom da je Buha uzet za svedoka.
       U očekivanju Batićeve liste zaštićenih svedoka-saradnika javnost je počela da se priseća ko je dostupan organima gonjenja, ko mnogo zna i to je spreman da kaže. Milosavljević podseća da kod nas postoji trojstvo: klasične kriminalne strukture, služba bezbednosti i paravojne grupe. “Među njima treba tražiti potencijalne svedoke.” S obzirom na to da je ministar najavio velika iznenađenja, javnost se pripremila da će to verovatno biti neke krupne zverke kojima do sada nije padalo na pamet da sarađuju u istražnom postupku. Proširenim ovlašćenjima tokom vanrednog stanja, u zatvorima su se, pored klasičnih kriminalaca i pripadnika paravojnih grupa, našli i pripadnici prethodnog državnog aparata i službe bezbednosti. Nagađa se o tome koliko su oni spremni da sarađuju, ali je indikativno da, barem prema izveštajima iz vladinih izvora, nije bilo uhapšenog koji na kraju nije priznao ono što se od njega tražilo.
       Dokle će se ići u obelodanjivanju decenijskih kriminalnih dela, ipak je i mnogim pravnicima nejasno. Kako je najavljeno, pretresi na kojima će govoriti svedoci-saradnici biće zatvoreni za javnost kako bi se sačuvala tajnost njihovog identiteta, a s obzirom na to da ni mere zaštite nisu precizno utvrđene našim Krivičnim zakonom, specijalnom tužiocu je ostavljena mogućnost da sam proceni na koji način i do kog stepena će one biti sprovedene. O pregovorima sa potencijalnim saradnikom javnost svakako neće biti upoznata, barem ne zvanično, ali će od političke procene o važnosti informacija zavisiti i stepen angažovanosti na njegovoj zaštiti. To će svakako biti teško u državi koja je ovoliko ogrezla u kriminalu i u kojoj je zemunski klan, kada je saznao da je Čume zaštićeni svedok, nudio milion a na međunarodnoj internoj kriminalnoj poternici pet miliona evra za živog ili mrtvog Čumeta. Potpredsednik vlade Žarko Korać nedavno je za zagrebački “Vjesnik” objasnio koliko je država koja nema zakon o zaštiti svedoka spremna da učini za svedoka-saradnika: “Koliko smo mi imali poverenja da Ljubišu Buhu Čumeta možemo sačuvati, govori i ovaj podatak koji dosad nije iznet u javnosti. Buha je u Beogradu bio skriven u jednom stranom diplomatskom predstavništvu. Tamo smo ga sakrili, a potom odveli u inostranstvo, jer smo svakako želeli da sačuvamo tako važnog svedoka. Taj svedok je izazvao paniku i zajedno sa novim organizacionim merama koje su počele u policiji, naterao grupu da ubije premijera Đinđića.”
      
       BILJANA MITRINOVIĆ