(Naslovna strana i slučaj Stambolić, NIN br. 2727)

      Mislim da je naslovna strana sve kazala.
       Na zidu slika Josipa Broza, ispod nje Slobodan Milošević, a za govornicom, sada pokojni, Ivan Stambolić.
       Zašto više trošiti reči, tražiti sahranu u aleji velikana, slušati mudrosti gospođe Latinke Perović, i čitati memoare pokojnog Stambolića koji se ne oseća krivim što je ustoličio svoga velikog prijatelja Slobu.
       Kada će Srbi da se odreknu kratkog pamćenja, pa da prelistaju novine od pre desetak, dvadesetak godina i da pročitaju šta je ko radio, pisao i govorio, i najvažnije učinio.
       Možda bi vaše čitaoce interesovao i članak iz lista “Politika Ekspres” od 9. aprila ove godine - feljton o našoj estradi. Tu se iznosi podatak kao se Latinka Perović obratila svim sekretarima opštinskih komunista Saveza komunista i obavestila ih da je pesma “Ja sam ja, Jeremija”, Tozovca, nacionalistička pa je posle toga bila zabranjena. A danas nam piše i priča šta je trebalo da se radi u Srbiji.
       Saučestvujem sa bolom porodice Stambolić. I smatram da tu treba da se ostane. Ali da nam novine pišu šta je sve tadašnja vlast činila da se zabrani, prokaže i proganja.
      
       MIHAILO LAZIĆ,
       Beograd