(“Nema više zabluda”, NIN br. 2730)

      Članak je propustio glavnu poentu: ljubav nikada nije bila dobar finansijski, a (dakako) ni politički savetnik.
       Stolećima građena ljubav, razumevanje itd., između ruskog i jugoslovenskih naroda (npr. crnogorsko: “Nas i Rusa 100 miliona, a bez Rusa - pola kamiona”), jeste mit (iliti blef) koji je prozvan krajem bombardovanja (koje će, možda, u budućnosti biti nazvano, kao u Iraku, “oslobođenjem”) i koje je rezultovalo u kapitulaciji (inače nepobeđene jugoslovenske armije) zahvaljujući “ruskim garancijama” koje nisu vredele koliko balon od sapunice... Toliko o vlasti Slobodana Miloševića.
       Nekadašnje radovanje vezano za “trku Rusa prema Prištini”, i poslednji zavisnici od politike to smatraju glupošću, koja je rezultovala (kao i ostali “potezi”) poboljšavanjem ruske pozicije u odnosu na MMF i ostale demokratske ustanove...
       I još nešto: nisu “Rusi” toliko slabi koliko to nama može da se učini, nego su dovoljno pametni da vide gde su njihovi interesi, kao što rade, uostalom, i ostale “značajne članice međunarodne zajednice”. Ako među nama još ima onih koji se uzdaju u “slovensku vezu”, tim žalosnije!
       U zaključku: “stegni zube i raduj se Americi”!
      
       VLADIMIR LAZIĆ,
       Toronto, Kanada