Mentalni stav društva je: Šta nas briga koliko studirate, to je vaš lični problem kad mi ionako ne možemo da vas zaposlimo, kaže dekan Pravnog fakulteta profesor dr Vladimir Milić

      Pre četrdesetak godina, profesor Radomir Lukić je brucošima na Pravnom fakultetu uz dobrodošlicu rekao: Prvih deset godina je najteže - i tako, možda, bacio kletvu.
       Ako se prošetate po beogradskim fakultetima, bar onim najmasovnijim, i pitate studente kako im je, reći će vam da ih je mnogo, da sede jedni drugima na glavi, da su profesori nervozni i strogi, da su im udžbenici loši i dosadni, da bi ih pola trebalo baciti jer ne služe ama baš ničemu, da je mnogo bubanja, suve teorije, da nemaju nikakvu praksu... “Pričaju nam o interaktivnim studijama, Internetu, a tablu brišemo krpom, jer nema ni sunđera. Čitaonica nam je dva sa dva, kompjuteri raspadnuti... Nemamo mi uslova za to”, kaže Nikola Mitrović, student druge godine Ekonomskog fakulteta, koji već sada zna da će se upisati i na postdiplomske studije.
       Ispred Pravnog fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, studenti čekaju u redu da uđu u zgradu. Čekaju i oni unutra da izađu napolje. Naviknuti i nimalo nervozni. Zato što ih ima dvanaest puta više.
       “To je zgrada za hiljadu, najviše hiljadu i po ljudi, a njih je 12 hiljada”, kaže profesor dr Vladimir Milić, dekan Pravnog fakulteta. “To je dvanaest hiljada problema.”
       A onda, nastavlja dr Milić, dugo se studira: “Mentalni stav društva je šta nas briga koliko studirate, to je vaš lični problem jer mi ionako ne možemo da vas zaposlimo. Da imaju neku perspektivu, verovatno bi se uozbiljili. Ovako, studiraju šest, sedam, godina u proseku.”
       Pet rokova godišnje, 12 hiljada studenata, 40, 50 hiljada ispita u jednom roku, stotinak nastavnika, profesora i saradnika-asistenata, ali svega 50 profesora-ispitivača, a svaki od njih ima oko sto prijavljenih ispita dnevno... Profesor Milić je opterećen brojevima na Pravnom fakultetu jer “pretvorili smo se u mašineriju za ispitivanje, a gde su tu nauka i istraživanje?”
       Ove godine će biti upisano 1 500 brucoša, sedam stotina iz budžeta i osam stotina samofinansirajućih. “Razumljivo je što roditelji žele da sklone decu sa ulice, jer ne mogu da ih zaposle sa, recimo pravno-birotehničkom školom. Svakog juna priča se ponavlja. Traže da primimo više studenata. To na hemiji nije moguće, jer nemate toliko epruveta, a mi radimo kao u srednjem veku. Malo krede i table, i reč.”
       Nedostatak prostora i veliko interesovanje mladih za studije na Fakultetu organizacionih nauka, jesu dva glavna problema i dekana FON-a prof. dr Nevenke Žarkić-Joksimović. “Svu školarinu samofinansirajućih studenata, a njih je više od 300, u proteklih godinu dana, uložili smo u dogradnju fakulteta. Januara ove godine taj prostor je završen. To su dva manja amfiteatra, kompjuterska učionica, Internet kafe za studente i još petnaest laboratorija i kabineta, ukupno šest stotina kvadrata dograđenog prostora. Međutim, zbog tolikog broja studenata i sve većeg interesovanja svake godine, nama ni ovaj prostor nije dovoljan. Imamo i građevinsku dozvolu za još 1 100 kvadrata, ali problem su nam finansijska sredstva”, kaže profesorka Žarkić-Joksimović.
       Od države FON dobija, zapravo od Ministarstva prosvete i nauke, svega 32,6 odsto, a za ostalih skoro sedamdeset odsto prihoda, snalazi se sam. “Ne bih rekla da je to snalaženje”, kaže dr Žarkić-Joksimović, “to je ozbiljan rad”. Na FON-u do deset uveče gore svetla, parkirani su automobili i ljudi prolaze, i tako je i subotom i nedeljom. “To nije samo rad sa studentima redovnim i samofinansirajućim, ovde se održavaju specijalističke studije, a radimo i projekte za potrebe privrede. Tu je i oblast konsaltinga i trening seminari iz raznih oblasti.”
       O reformama, budućem zakonu o univerzitetu i sporovima o pravnom subjektivitetu fakulteta i univerziteta profesor dr Vladimir Milić kaže: “Stvara se svojevrsna ideologija da univerzitet ne postoji. On postoji. Univerzitet je jedna asocijacija na koju su određeni fakulteti preneli prava da se zajednički dogovaraju i vode politiku... Pitanje svake vrste autonomije krajnje je ozbiljno, od autonomije čoveka, do svake institucije. Međutim, ne možete preneti svoju autonomiju, posebno ne onu koja se tiče vaše finansijske delatnosti. To je takozvana poslovna politika, pitanje stimulacije. Zašto bi jedna birokratizovana struktura zvana sekretarijat univerziteta bolje znala pojedinačne probleme fakulteta nego što to znaju sami fakulteti? To je isto kao kad bi novinarima Ministarstvo kulture i informisanja određivalo platu.”
       Profesorka Žarkić-Joksimović, koja vodi Komisiju za reforme BU, a član je i Komisije Republičkog saveta za visoko obrazovanje, misli da bi ukidanje fakulteta kao pravnog subjekta dovelo do haosa i na Univerzitetu i na fakultetima: “Pitala sam Mariju Bogdanović, rektorku Beogradskog univerziteta, koja - da ne bude zabune - nije za to, kako bi se snašla kad bi sve pare od Ministarstva stigle u Rektorat. Dakle, trebalo bi da ih alocira po fakultetima. Šta će da učini kada je FON zove i kaže: Trebaju nam tri tonera, a Filozofski kaže: Prokišnjava nam krov. A to je naša stvarnost. Na ovaj način kad su fakulteti pravna lica, svi se snalaze kako ko zna i ume. Neko ima trening seminare, neko izdavačku delatnost i ono što bi država trebalo da finansira, fakultet finansira sam.
       Nepostojanje fakulteta je moguće u uslovima društvenog blagostanja, u Finskoj, Švedskoj... Ako država njima kaže da će nešto finansirati - to i radi. Kod nas tako nešto nema smisla. Takođe, neophodno je za tako nešto i visokoprofesionalno, obučeno osoblje koje je u stanju da upravlja Univerzitetom da operativno radi i odlučuje. Ograničeni finansijski resursi i neosposobljenost ljudi na Univerzitetu, ako hoćete i njihova malobrojnost, postojaće bar u narednih pet godina. I ne verujem da će fakulteti izgubiti status pravnog subjekta. Nekome je to izletelo a nije razmišljao o posledicama.”
       Dekan Milić zato smatra da zakon mora da menja Univerzitet sadržajno, a ne institucionalno: “Kad je reč o velikom broju nepotrebnih predmeta koje nam zameraju studenti, neophodno je da se napravi korpus onih 12, na primer, ključnih predmeta na Pravnom - i to je onda osnovno obrazovanje. Ostali predmeti mogu da budu izborni. Tako bi se studije mogle svesti na tri godine. Ali, postoje i neka sasvim nova prava, kosmičko, medicinsko pravo za zamenu organa... Ako bismo o tome mislili, onda bi nam ove četiri godine bile prekratke, kao što su i sad.”
       Međutim, dekan Milić misli da je na Pravnom fakultetu neophodna inovacija znanja unutar predmeta jer za 10 godina, svet je u pravnim naukama odmakao od nas: “Mada, mi imamo dobro klasično pravničko obrazovanje.”
       Da li su vam to rekli evropski eksperti, prilikom evaluacije?
       “Nisam siguran da je došla ekipa koja baš tako sve dobro zna. Ne može ekipa od pet ljudi da bude sveznajuća i za dva dana da uđe u problematiku jednog fakulteta. Ja ne mogu da tvrdim da svoj predmet znam jako dobro, a kamoli da ocenjujem sve živo na ovom svetu. Iz nekakvih državnih razloga se dođe na dva dana i onda se nešto ocenjuje. Njima je sve već bilo predočeno samoevaluacijom. Oni su to pročitali, ako su išta razumeli i u ime ekspertske grupe podneli izveštaj. Koji eksperti mogu da ostanu pola godine ovde pa da ozbiljno nešto izuče?
       Razumem našu želju da se promenimo. Ali ne razumem nestrpljenje, ne razumem tu vrstu osionosti da se uništi sve što je bilo ranije, a tu ima mnogo dobrog. Treba imati odnos prema dobroj tradiciji.”
       Evropski eksperti nisu posetili FON, mada je ovaj fakultet imao i pripremljenu samoevaluaciju. “Mi ne čekamo da nam neko nametne način rada, niti da nam neko kaže šta da radimo. Poslednje dve godine na FON-u se obavlja evaluacija nastavnih sadržaja, programa, rada nastavnika od strane studenata. Pri kraju svakog semestra radi se jedna anonimna anketa gde studenti ocenjuju rad nastavnika: zanimljivost nastavnih sadržaja, pripremljenost za nastavu, aktuelnosti nastavnih sadržaja. To je nama vrlo merodavno. Posle toga svaki nastavnik dobije svoju ocenu. Sa onima koji su lošije ocenjeni prodekan i ja obavljamo razgovor i pokušavamo da otklonimo problem ukoliko postoji. I već se vidi značajan pomak.”
       Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu formirane su tri-četiri ekspertske ekipe: jedna se bavi organizacijom fakulteta, druga se bavi kontrolom kvaliteta, standardizacijom nekih procesa na fakultetu koji treba da budu uvedeni, kaže dekan Ekonomskog fakulteta profesor dr Božidar Cerović. “Dosadašnji pristup nastavi bio je: ja predajem kako je meni moj profesor predavao. Želimo da standardizujemo oblike nastave, da imamo tačnu koncepciju časa, šta mora da sadrži svako predavanje, vežba, da studenti moraju da budu aktivni najmanje toliko i toliko puta u toku godine na tim vežbama, da moraju da provere svoje znanje nekoliko puta pre ispita... Tako je svuda, ali kod nas je to bilo sporadično.
       Trebalo bi i ispiti da se standardizuju, da se zna šta se ocenjuje kada se student ocenjuje: sadržaj onoga što se izlaže, način izlaganja, način prezentacije. Treća, pak, grupa radi na upoređivanju naše prakse sa praksom nekih fakulteta u Evropi. Poslali smo već upitnike na nekih 20 adresa po Evropi.
       Četvrta grupa radi na analizi kreditnog sistema koji nam je značajan ne samo zbog razmene studenata već i zbog našeg režima studija.”
       Fakultet organizacionih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu proizvode profile stručnjaka vrlo slične onima sa privatnih fakulteta za menadžment. “Fakultet organizacionih nauka je jedan od retkih koji je imao konkurenciju . Međutim, nas je ta konkurencija naterala da razmišljamo drugačije, i da budemo svesni da ono što nudimo - nudi i neko drugi. Zato se FON mnogo razlikuje od klasičnih konzervativnih državnih fakulteta. Određeni broj profesora FON-a od osnivanja Univerziteta BK i Megatrenda predaje tamo. To je naš kadar i mi smo ih na taj način podržali. Naši studenti su članovi AISEC-a, međunarodnog udruženja studenata ekonomije i biznis fakulteta, kao i studenti Univerziteta BK, Megatrenda, Ekonomskog fakulteta.”
       Dekan Ekonomskog fakulteta profesor Cerović ima radikalniji stav o profesorima koji predaju i na Ekonomskom i na privatnim fakultetima: “To je vid besplatnog sponzorstva. Nije u redu podržavati svoju konkurenciju i na taj način da im smanjujemo troškove. Umesto da zaposle kvalitetne ljude oni ih angažuju ad hok i honorarno. Pri tom ne za velike novce. Mi ćemo još ove godine prekinuti sa tom praksom jer takvih, sporadičnih slučajeva kod nas još ima. I zakon nas obavezuje na to. Reč je o sukobu interesa.