|
Zakon o univerzitetu biće kompromis između svih nas i diktiraće brzinu reformi. Svaki univerzitet imaće široko područje da se sam reformiše
Na levoj obali Dunava na 259 807 kvadratnih metara, smešten je novosadski kampus, tik uz centar grada. To je i jedini srpski univerzitet koji ima kampus. Na njemu se nalazi ukupno sedam od 13 fakulteta ovog univerziteta. Četiri fakulteta smeštena su u Subotici (dva), Somboru, Zrenjaninu. Medicinski je u krugu Kliničkog centra u Novom Sadu, a Akademija umetnosti malo u gradu a malo na Petrovaradinu.
Nekim univerzitetima u Srbiji takav kampus rešio bi skoro sve probleme, a Novosadski univerzitet ih i dalje ima “na pretek”: “Svi će vam reći da je materijalna situacija u kojoj se država nalazi istovremeno i rak-rana visokog školstva”, kaže prof. dr Fuada Stanković, rektor Univerziteta u Novom Sadu. “Nažalost, od vlade i Ministarstva za prosvetu, ne možemo očekivati da dobijemo više novca. Naše plate su relativno male, ali u poslednje dve, tri godine mnogo su veće nego što su bile. Nezadovoljni smo pa zaboravljamo kako je bilo pre tri godine. Ipak, u ovom trenutku te plate nisu dovoljne da stimulišu najbolje mlade na Univerzitetu da tu i ostanu. Problem je što i dalje veliki broj sjajnih mladih ljudi razmišlja da ode.”
Oprema je, kao i na ostalim visokim školama u Srbiji u lošem stanju, “a bez dobre tehničke opreme u priličnom broju naučnih disciplina ne možete postići rezultate čak i kad imate sjajne ljude”.“Zbog siromaštva”, kaže rektorka Stanković, “ne možemo da renoviramo tu opremu dovoljno brzo, pa zajednički sa Ministarstvom za nauku, i donatorima, pokušavamo nešto da učinimo”.
Poslednjih meseci, u raspravama srpske akademske javnosti o reformi visokog školstva, često je postavljano pitanje finansiranja reforme. Za razliku od onih koji misle da “nema reforme bez para”, profesorka Stanković kaže da se “mnogo toga može postići i u siromaštvu”:
- Očigledno je da, baš kao i u drugim oblastima, moramo napraviti ključne reforme visokog obrazovanja za jedno izvesno vreme. To se kod nas očekuje i kao jedan od uslova za ulazak u EU. Do jeseni ćemo potpisati tu Bolonjsku deklaraciju koja podrazumeva da će univerziteti u Srbiji do 2010. postati deo jedinstvenog evropskog visokog obrazovanja.
Rektorka Fuada Stanković kaže da se profesori srpskih univerziteta u vezi s pitanjem reformi razlikuju međusobno oko tempa kojim treba ići. “Promene su toliko radikalne, pa je moje mišljenje da u reformu ne bi trebalo ići polako. Na našem univerzitetu savladali smo tu psihološku barijeru samog ulaska u reformu. Nikog više ne treba ubeđivati u to. Jedino smo sad još uvek fleksibilni da ne moraju svi baš ići istim tempom. Ako neko može brže da se reformiše, uslovi za to postoje i sa ovim sadašnjim zakonom. Čini mi se da smo mnogo vremena izgubili i da korak sa Evropom treba hvatati što pre. Mnogi ne misle tako. Zakon o univerzitetu biće kompromis između svih nas i diktiraće brzinu reformi. Svaki univerzitet imaće široko područje da se sam reformiše. Naš univerzitet je već krenuo u te reforme i ja sam priličan optimista”, kaže prof. dr Stanković i dodaje da je veoma važno da se i sami studenti što pre uključe u taj proces.
Poslednjih godina korupcija nije zaobišla ni univerzitete u Srbiji. I roditelji i učenici se žale na “kupovinu ispita i diploma”, ali dokaza je manje nego žalbi. U anonimnim anketama koje su pokretali fakulteti u Srbiji kao i u analizi Evropske asocijacije univerziteta, ovo je takođe jedan od glavnih problema srpskog visokog školstva. Profesorka Fuada Stanković kaže da je dobro što se o tome mnogo govori: “Danas je psihološki teže odlučiti se na korupciju nego pre, jer ipak postoji javna kritika. Pozvali smo, na našem univerzitetu, da nam se korupcija uvek prijavljuje. Ima različitih nivoa korupcije. Prodavanje ispita je teško dokazati jer tu moraju da učestvuju obe strane. Onaj ko je platio i onaj kome je plaćeno. I jedno i drugo je krivično delo. Oni koji su u tome učestvovali, nisu skloni da to i prijave, a s druge strane, neće da priznaju da su na taj način završili fakultet. Zato je korupciju teško dokazati.
U Novom Sadu je policija uspela da - kad su prijavljene takve stvari - obeležavajući novčanice utvrdi da je bio slučaj korupcije. Ipak, malo toga stigne do suda. Štampa o tome piše, studenti i roditelji prijavljuju, ali se vrlo malo toga na kraju i otkrije.”
Ipak, u “lakšim oblicima” korupcije, Univerzitet je u mogućnosti da reaguje, kaže profesorka Stanković. “Možemo da se izborimo da profesori ne teraju studente da kupuju njihove udžbenike. Toga je dosta bilo na Novosadskom univerzitetu. Tim našim pozivima na prijavljivanje, galamom koju smo podigli, postigli smo dobar efekat. Ima i loših odnosa između profesora i studenata. Razgovarali smo zato o tome da osnujemo etičke odbore na fakultetima. Oni bi se bavili nekim pitanjima koja nisu za sud ali se na Univerzitetu ne bi smela događati. Visoka škola bi trebalo da bude moralni uzor u društvu, a profesori i studenti, ambasadori visokoetičkog ponašanja.”
U Novom Sadu postoje i tri privatna fakulteta: Fakultet za uslužni biznis pri Novosadskom sajmu, Fakultet za preduzetni menadžment, Fakultet za menadžment. Rektorka Stanković naglašava da je reč o fakultetima koji imaju saglasnost Ministarstva da se osnuju: “Međutim, u svakom od ta tri slučaja, neki od postojećih fakulteta trebalo je da napravi analizu njihovih planova i programa i zapravo, odobri ih. Ministarstvo nas je zamolilo da to uradimo u nedostatku bilo koga drugog. To je bilo protivrečno jer pomagali smo svojoj konkurenciji. U međuvremenu, osnovana je Komisija za akreditaciju. Sada je njen zadatak da se bavi analizom nastavnih planova i programa.”
Profesorka Fuada Stanković je spomenula još da se u Vojvodini osnivaju privatne škole bez dozvole Ministarstva za prosvetu Republike Srbije: “Poslednji za koji sam čula je privatni stomatološki fakultet u Pančevu. O njemu smo saznali iz novina. Niko nas nije zvao da damo mišljenje o njegovom osnivanju, niko nije kontaktirao Stomatološki fakultet Novosadskog univerziteta. Rečju, ne znamo o čemu se tu radi.”
|
