Za dve nedelje na prestižnom svetskom sajmu “Ekspomenadžment” u Madridu, jedni naš predstavnik po pozivu biće Univerzitet “Braća Karić”. Na ovom svetskom bazaru znanja govoriće Džordž Buš Senior, Filip Kotler, Džefri Saks i mnogi drugi priznati svetski eksperti. Među njima biće i Bogoljub Karić - osnivač prvog privatnog univerziteta u bivšim socijalističkim zemljama i prvog u ovom delu Evrope koji je za NIN izneo svoja iskustva i svoje viđenje značaja visokog obrazovanja

      Sve što sam u životu radio, bio je korak do sna, jer svako ima svoj put i način da artikuliše ljubav prema svojoj zemlji i ljudima. Ja to činim energijom koja me nemilice ganja da ostvarujem svoje vizije. Kada se okrenem iza sebe i sam se začudim tolikoj odvažnosti da se oprobam u ogromnim projektima, kapitalnim ulaganjima, da do danas istražujem kako da Srbija bude Evropa i svet. A da bi dospela tamo, potrebni su joj mladi i odvažni stručni ljudi čiji će talenat i intelektualni apetiti dobiti odgovore u jednom drugačijem, modernijem, sadržajnijem obrazovanju.
       Pre dvanaestak godina ljudi su moju viziju o prvom privatnom univerzitetu primali sa nevericom, gotovo podsmehom. A ja sam znao da je budućnost u ljudima koji će sa fakulteta izlaziti spremni za veliku tržišnu utakmicu. Rešenje je moderan koncept obrazovanja koji prati svetske tokove, koji je prilagodljiv, koji od njih stvara taktičare i ekonomske gerilce spremne da se snađu i opstanu na svakom iskušenju tržišne ekonomije, na razmeđi koncepcije zapadnog i istočnog menadžmenta, na previranjima tranzicije u praksi.
       Takvu edukaciju daje Univerzitet “Braća Karić”, jer obezbeđuje rad u malim grupama, individualne tretmane, jer student nije broj već ime i prezime, ambicija i emocija, neponovljiva jedinka. Odgovore dobija od profesora - autoriteta, junaka sa kojima se poistovećuju, profesora koji postaju kolege i prijatelji u pravom smislu reči. Jedino u takvom ambijentu, moguća je zdrava naučna i obrazovna komunikacija između učitelja i đaka. Potvrdilo se danas da ono što je bila vizija postoji kao univerzitet koji Srbija zaslužuje. Bilo je teško na početku, bio je pravi izazov naći predavače eksperte iz tada, velike Jugoslavije. Dolazili su iz Slovenije, Hrvatske, Bosne. Danas je već lako, jer je postalo pitanje pedagoškog prestiža biti predavač na našem Univerzitetu. Počeli smo u Peći, potom u Beogradu, pa u Moskvi. Posle deset godina postojanja, posle generacija uspešnih diplomiranih menadžera koji danas rade u vodećim, najuglednijim korporacijama, najvećim institucijama, ja znam da smo još na početku. Još udaramo temelje jednoj školi, koja će svoje stubove čvrste i trajne videti tek za pola veka, kada budu izlazile sve nove i nove generacije istinskih eksperata. I tada će naši diplomci osmišljavati i praviti Srbiju ekonomski jaku. Kada budem svoju zemlju takvu video, znaću da je ogroman deo Srbije svoje ideje, svoje vizionare i vođe imao i među našim diplomiranim studentima.
       Za nas je velika čast i potvrda kvaliteta naše obrazovne stragetije to što nas je ovim pozivom na “Ekspomenaxment” svet svrstao među sebi ravne, među najbolje. To je velika čast i za Srbiju. Ponudićemo im svoje najbolje lice - sistem edukacije koji će im olakšati poslovnu saradnju sa zemljama jugoistočne Evrope, sa zemljama u tranziciji. Još jednom, moja vizija je da Univerzitet “Braća Karić” bude obrazovni most Zapada i Istoka, edukativni centar bez koga neće biti moguća brza i laka biznis komunikacija drugačije učenih zapadnih menadžera sa jugoistočnim delom starog kontinenta. Mi smo na tom putu povezivanja otvorena kapija u oba smera. Naše iskustvo sa Univerzitetom “Braća Karić” u Moskvi su upravo takva: na specijalizacijama koje traju od tri meseca do više semestara menadžeri sa Zapada upoznaju specifičnosti istočnoevropskog tržišta, mentalitet, rekao bih istočnoevropsku poslovnu filozofiju. Takav koncept za Balkan već od sledeće školske godine primeniće i naš matični Univerzitet u Beogradu.
       Naša posebnost je u tome što naši brucoši postaju članovi naše porodice. Pratimo ih i kada diplomiraju, pratimo njihove karijere, negujemo osećaj pripadnosti. Grci, Uzbekistanci, Libijci, Rusi, naši strani studenti uopšte, danas su na ključnim mestima u vladama svojih zemalja ili u bitnim privrednim subjektima. Zamislite samo kakva je to poslovna infrastruktura za Srbiju.
       Očekujem da najavljene reforme kao posledicu imaju spremne i uvažene eksperte diplomce. Očekujem da će zaživeti koncepcija koju moj Univerzitet već neguje - da škola ode kod đaka u njegov rodni grad, a ne obrnuto - da se studenti slivaju u jedan centar. Time bi ih trebalo zadržati u mestima gde su rođeni, jer svaki grad ima potrebu za svojim intelektualcima i visokoškolcima.
       Budućnost Univerziteta “Braća Karić” vidim kao budućnost Srbije. Koliko odmah, ta budućnost počinje nastavom na engleskom jeziku, Internetom, novim fakultetima, izgradnjom najmodernijeg zdanja... Vidim ljude iz celog sveta kako studiranje ili predavanje na našem univerzitetu doživljavaju kao pitanje prestiža u sticanju i davanju znanja. Sve će to doći - videćete.