Istraživanja Centra za menadžment Beogradskog univerziteta pokazuju da je Srbiji, kao zemlji u tranziciji, potrebno 188 000 menadžera koji će pokrenuti privredu, kaže profesor dr Branislav Mašić, dekan Fakulteta za menadžment Univerziteta BK

      Danas, na čija god vrata da zakucate u potrazi za poslom, diploma visoke škole samo je viza, mogućnost da pređete prag firme u kojoj biste želeli da radite. Polagaćete test, razgovarati sa poslodavcem i jedino vam znanje može biti garancija da ćete posao i dobiti, kaže profesor dr Gordana Ajduković, dekan Fakulteta za trgovinu i bankarstvo i prorektor za nastavu Univerziteta BK.
       U Srbiji, pored šest državnih univerziteta (u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici), to znanje mladi ljudi poslednjih godina počeli su da stiču i na, zasad, tri privatna univerziteta i nekoliko privatnih fakulteta (vidite okvir). Pored ovih, koji imaju tzv. dozvolu za rad Ministarstva za prosvetu i sport Republike Srbije, zapravo akreditaciju za svoje postojanje i diplome koje važe kao i one “državne”, osnovan je i priličan broj onih koji taj važan papir nemaju. Ko se odluči za neki od tih fakulteta, plaća studije na svoju odgovornost, jer je reč o visokim školama sumnjivog kvaliteta, kažu u Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije.
       Kakvo znanje nudi prvi priznati Univerzitet BK čiji je osnivač Karić Fondacija? Šta za njih znači reforma visokog obrazovanja u Srbiji? Gde su mladi ljudi koji su završili ovu visoku školu?
       Prvi privatni fakultet na prostorima bivše Jugoslavije i cele jugoistočne Evrope osnovan je 1992. u Beogradu - Fakultet za menadžment “Braća Karić”. Potom je u Peći 1993. osnovan Fakultet za trgovinu i bankarstvo “Janićije i Danica Karić” čije je sedište zbog rata 1998. preneto u Beograd. Od ova dva fakulteta nastao je Univerzitet BK koji ove godine slavi desetogodišnjicu postojanja, objašnjava prof. dr Branislav Mašić, dekan Fakulteta za menadžment BK. Kasnije su osnovani i Fakultet za preduzetni menadžment u Novom Sadu i Akademija umetnosti BK, a najmlađi je Fakultet za menadžment u sportu, osnovan pre godinu i po dana.
       “Kada smo pre desetak godina počeli, ideja nam je bila da ne izmišljamo mnogo, već da uzmemo programe koji su se u svetu pokazali kao dobri, i da po njima radimo. Strogo smo se držali pravila da pošto imamo 120 stolica u našoj najvećoj sali, primimo tačno toliko studenata. I danas je tako”, kaže profesorka Ajduković i ističe da je velika prednost studenata BK Univerziteta mogućnost da svoje znanje proveravaju i primenjuju tokom studija jer “BK sistem je iza nas”. “Studenti imaju praksu na BKTV, u Mobtelu, Astra simitu i Femili tursu, a često se tu posle završenih studija i zapošljavaju. Međutim, sklapamo i veliki broj ugovora sa firmama u kojima naši studenti obavljaju praksu i nalaze posao. U trgovini, bankarstvu i reviziji ne možete steći praksu ukoliko ne radite upravo u bankama, trgovinskim i revizorskim kućama. Naši studenti, uporedo sa diplomom, dobijaju i specifične sertifikate za obavljeni posao tokom prakse.” Neke od tih domaćih kompanija ali i predstavništva stranih firmi su: Iveco, British Airnjadžs, Coca Cola, Procter&Gamble, Ernst&Džoung, Societe Generale Džugoslav Bank, Komercijalna banka, Delta holding, PTT Srbija, Narodna banka Srbije, Beogradska berza, Micro Finance Bank, Raiffeisen Bank...
       Fakultet za trgovinu i bankarstvo “Janićije i Danica Karić”, ima i svoja odeljenja po Srbiji: U Novom Sadu, Novom Pazaru, Užicu, Kraljevu, Kruševcu, Ćupriji... Po broju studenata moglo bi se reći da je to i najpopularniji fakultet Univerziteta BK zato što pored stotinak studenata koji se svake godine upišu na ovaj fakultet u Beogradu, toliko ih godišnje primi i svako od ovih odeljenja u ostalim gradovima Srbije. “To je veliki doprinos podizanju praga znanja u Srbiji. Jer, ti mladi školovani ljudi, ostaće u svojim gradovima, da tu žive i rade. Pre nekoliko nedelja promovisali smo 15 mladih Kraljevčana, koji su diplomirali na našem fakultetu i sada su zaposleni u svom gradu, u Micro Finance Bank, u Agenciji za razvoj raškog okruga, u Vojvođanskoj banci, u UNHCR-u. Od 19 diplomiranih studenata u Novom Pazaru samo dvoje ne radi i to ne zato što ne mogu da se zaposle, već zato što biraju posao. Neki od njih su direktno iz školske klupe postali šefovi filijala, na primer, Meridijan banke, naravno u Novom Pazaru”, kaže profesorka Ajduković i ponavlja da je neophodno svuda imati školovane ljude, u svakom gradu, ma koliko mali bio.
       Fakulteti za menadžment, trgovinu i bankarstvo, pa i preduzetni menadžment, proizvode iz godine u godinu profile stručnjaka koji se takođe školuju na ekonomskim fakultetima državnih univerziteta u Srbiji. Poslednjih desetak i više godina to su i najpopularnije studije u našoj zemlji. Kakva je saradnja Univerziteta BK sa ovim državnim fakultetima?
       Profesorka Ajduković kaže da je, pored toga što jedan deo kolega radi na FON-u i Ekonomskom fakultetu u Beogradu, “postojao i sporazum o saradnji koji nije uvek poštovan, zapravo nije zaživeo do kraja. Dešava se da naše diplomce ne prime na postdiplomske studije, i to je nešto na šta pravno ne bismo mogli da prigovorimo. Oni imaju pravo da propišu da na njihove postdiplomske studije idu samo studenti sa smerova kakvi postoje na njihovom fakultetu. Smatramo da to ipak nije u redu i nadamo se da će novi zakon o univerzitetu to ispraviti jer će, nadamo se, voditi računa o Bolonjskoj i Lisabonskoj konvenciji, koji će omogućiti mobilnost studenata ne samo unutar jedne zemlje nego i unutar cele Evrope.”
       Dekan Branislav Mašić kaže da će reforme u visokom školstvu, Univerzitetu BK samo potvrditi da je put kojim su pre deset godina krenuli zapravo jedini mogući: “Od samog početka insistirali smo na tome da student sam oblikuje svoj nastavni plan, i sam gradi svoju profesionalnu karijeru. Zapravo, mi smo još pre deset godina u svoj sistem školovanja ugradili elemente Bolonjske i Lisabonske deklaracije. Imamo, na primer, 38 predmeta koji su, uglavnom jednosemestralni. Potpisali smo globalni sporazum sa Šilerovim međunarodnim univerzitetom i tada smo imali više od 100 priznatih kredita, nisu nam priznali samo engleski jezik. Američki sistem, na primer, ima između 124 i 132 kredita i naš fakultet je jedan od retkih s kojima oni imaju razmenu. Naši studenti mogu da nastave treću i četvrtu godinu bilo gde u svetu a ne samo na Šilerovom univerzitetu.”
       Univerzitet BK je dosad uspostavio saradnju sa sedam stranih univerziteta u SAD, ali i sa univerzitetima u Kanadi, zapadnoj Evropi, Bugarskoj, Rumuniji, Rusiji, Iranu.
       Kada je reč o velikom broju privatnih fakulteta u Srbiji, koji se sada već svakodnevno osnivaju, uglavnom bez dozvole za rad, a najčešće su to škole za menadžment, biznis škole, profesori Ajduković i Mašić upozoravaju da u ovom trenutku kriterijumi za osnivanje privatnih škola ne postoje. “U vreme kada je osnivan ovaj Univerzitet, bilo je neophodno pokazati uslove za tako nešto. Prostor, dobar nastavnički kadar, tehničku opremu. Dve trećine predmeta trebalo je da predaju stalno zaposleni profesori. Sve to nam daje ipak neku prednost u odnosu na fakultete koji su kasnije nastali, naročito u odnosu na ove koji su nastali u poslednje dve godine”, kaže profesorka Ajduković.
       Istraživanja Centra za menadžment Beogradskog univerziteta, pokazuju da je Srbiji potrebno 188 000 menadžera, podseća dekan Mašić. “A proces obrazovanja menadžera je izuzetno složen proces. Naš fakultet je za 11 godina i sedam generacija proizveo svega 408 diplomiranih menadžera. A Srbiji, kao i svim zemljama u tranziciji, potreban je veliki broj menadžera stručnjaka. Oni koji otvaraju privatne fakultete, tu su našli svoju šansu, a mladi ljudi najbolje znaju šta je najprofitabilnije.”
       Profesorka Ajduković dodaje da je osnivanje škola za menadžment jeftinije od drugih: “Da biste napravili tehnički ili stomatološki fakultet, neophodne su vam laboratorije, skupa tehnika, učila ili bar ugovori sa klinikama koje bi odgovorile potrebama nastave. Međutim, činjenica je da kada smo mi počeli da radimo, pokrenuli smo prvo menadžment jer su menadžeri ti koji treba da pokrenu privredu u Srbiji, svojom vizijom, energijom i znanjem.”
       I profesori i studenti Univerziteta BK kažu da posle deset godina i ne moraju više da se pravdaju da li su kvalitetni ili ne. “Naša najveća reklama je kada student dovede novog studenta”, reči su profesorke Ajduković. “Zakonski kriterijumi o osnivanju fakulteta i univerziteta su važni, akreditacije takođe, ali tržište će na kraju odlučiti ko će ostati, a ko će biti ugašen. Ako ne budemo dobri, na tržištu nas neće biti. Dobro je što će uslovi biti jednaki za sve, i što će česte akreditacije podsticati na borbu za kvalitet. A nas je ionako tržište stavilo u poziciju da moramo stalno da se menjamo i poboljšavamo svoj rad.” Tu profesori Univerziteta BK i vide osnovni problem našeg školstva: konzervativizam, okoštala struktura, tromi i veliki fakulteti na kojima se decenijama ništa nije menjalo, jer nije bilo nužno da se menja. “Promene i korak sa svetom, nama su bili modus vivendi”, zaključuje profesor Mašić.
       Međutim, mladim ljudima su, kažu profesori, i dalje oči uprte u svet i veliki je broj studenata sa Univerziteta BK koji odlaze u inostranstvo. Kako ih zadržati ovde?
       “Nove tendencije i u svetu su da čovek sam kreira svoje mesto a ne čeka da mu ga neko kreira”, kaže profesorka Ajduković. “Ako omogućite studentima da u toku školovanja odu na usavršavanje u svet, pružate im priliku da vrlo brzo saznaju kako je tamo, da li je baš onako kako svi zamišljaju... Shvataju da i tamo treba krenuti od nule. Neke moje analize pokazuju da 60 odsto naših studenata počinje svoj biznis, zapošljava se u porodičnim, privatnim firmama. A Internet im bar sad omogućava da uvek budu u kontaktu sa svetom. Mnogo je i onih koji rade u svom gradu, ali za nekoga tamo. A i došlo je vreme kada je i svet stigao kod nas, pa raditi za ‘Mercedes’, recimo, možete i u Beogradu.”