Televizijski prenosi skupštinskih zasedanja za jedne su odličan način da se vidi šta se u Skupštini radi, za druge sramota koju treba sakriti

      Vanredno stanje samo što je ukinuto, a bučni radikali zavapili su nad nepravdom. “U čemu se ogleda ukidanje vanrednog stanja u zemlji, kada nema direktnog TV prenosa iz Skupštine Srbije?”, priupitala je Gordana Pop-Lazić iz Srpske radikalne stranke zvaničnike u Skupštini. Usledio je i odgovor. Ukidanjem prenosa, odgovorila je potpredsednica Skupštine Gordana Čomić, ne povređuje se skupštinski Poslovnik. Naglašavajući da su prenosi “demokratska tekovina, koju svi delimo”, ona je dodala i da je pitanje direktnog TV prenosa isključivo tehničke prirode. Ovo poslednje, izgleda, naročito je pogodilo sve one koji se zalažu za prenošenje skupštinskih zbivanja. Tim više, kada je istog dana Aleksandar Crkvenjakov, direktor RTS-a, najavio da nikakvih tehničkih smetnji nema i da bi, što se RTS-a tiče, prenos mogao odmah da počne. Čekao se, izgleda, poziv skupštinskih zvaničnika.
       Na pitanje zašto nema prenosa, Aleksandar Crkvenjakov odgovara, kontrapitanjem: “Zašto dnevne novine ne objavljuju kompletne stenograme sa skupštinskih zasedanja?. Direktni prenosi niti su obaveza niti su racionalni za RTS.” Ipak, da li će ih biti?
       “Budući da je Skupština još uvek vlasnik i osnovač RTS-a, direktni prenosi zavise od stava same Skupštine. Ako skupštinski zvaničnici narede, mi ćemo nastaviti sa prenosima, ali to će biti samo u korist naše štete”, navodi Aleksandar Crkvenjakov, direktor RTS-a. Do tada, rukovodstvo ove kuće može samo da predahne. Jer, kako Crkvenjakov navodi, direktni prenosi skupštinskih zasedanja ovoj kući samo - štete. “Prvo, oni razbijaju koncepciju kanala na kome se emituju. Kada zasedanje krene, sve staje, celokupni komercijalni, serijski program, a time i gledanost kanala.” Izuzev u “vanredno” zanimljivim situacijama, kao kada se poslanici polivaju vodom, na primer, zasedanja, prema rečima Crkvenjakova, nisu gledana. “Drugo, ti prenosi koštaju. Treba angažovati reportažna kola, opremu koja je skupa, ekipu ljudi koja će stalno biti na raspolaganju. A mi nismo baš bogata kuća”, navodi direktor RTS-a.
       Rasprave o razlozima za ukidanje direktnog prenosa traju od oktobarske demokratske revolucije, iako je isto pitanje predstavljalo jedno od ključnih zahteva opozicije tokom decembarske borbe protiv Miloševićevog režima. U poslednje dve godine, navodi Ivan Andrić, predsednik Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, Aleksandar Crkvenjakov šalje pisma Skupštini u kojima zahteva da se ukinu prenosi, jer se remeti programska šema televizije, pri čemu ni finansijski gubici nisu zanemarljivi. “Pregovori sa RTS-om traju jako dugo. Ja verujem da su u problemima, ali trebalo bi naći neko zadovoljavajuće rešenje, kako bi prenosa ipak bilo”, tvrdi Andrić.
       U prilog stavu rukovodstva RTS-a o neracionalnosti ovog posla idu iskustva zapadnih zemalja. Kada je britanski Parlament u pitanju, zanimljivo je da dugo nije bilo dozvoljen ni tonski ni vizuelni zapis parlamentarnog zasedanja. Izlaz je pronađen formiranjem parlamentarne televizije, sa jasnim pravilima i pod ingerencijom britanskog parlamentarnog odbora. Postoje mišljenja da bi i u našem slučaju takvo rešenje bilo najcelishodnije, jer bi se opterećenom RTS-u skinulo veliko breme sa pleća.
       Koliko bi se sami građani složili i šta bi o tome rekli sami skupštinski poslanici, drugo je pitanje. Aleksandar Crkvenjakov kategorički tvrdi da to i nije problem RTS-a. Jer, “ne postoji nijedna zemlja u kojoj se na kanalu koji ima svoju stalnu koncepciju i programsku šemu prenose integralne verzije skupštinskih zasedanja”, a “prekidanje programa može da bude razumljivo kada su u pitanju veoma važne sednice”. Ivan Andrić navodi da je predložio da Skupština zakupi kanal na kojem bi se emitovala zasedanja u potpunosti (verzija parlamentarnog kanala), ali je Ministarstvo finansija procenilo da bi taj poduhvat opteretio budžet, te da tome nije vreme.
       Šta će se, međutim, dogoditi kada RTS bude transformisan u javni servis i kada, što je najvažnije, građani budu počeli iz svojih džepova da finansiraju ovu kuću? Po pretpostavci, imali bi prava da prate i ono što se zbiva u skupštinskoj sali. Radiodifuzna agencija će izabrati novi upravni odbor, koji će birati novog direktora, pa će dalje odluke zavisiti od njih. Ali, malo je verovatno da će sadašnje stanje biti bitno promenjeno, tim pre što i Crkvenjakov navodi da će budućem sastavu “preporučiti da se ne upušta u takve neracionalne poslove”.
       Šta bi bilo rešenje? Ako se odbaci mogućnost da se nastavi sa dosadašnjom praksom - bilo da se zasedanja direktno prenose ili ne - ostaju, tvrdi Andrić, tri mogućnosti. “Moguće je da se umesto direktnih prenosa prave reportaže ili da same poslaničke grupe imenuju nekoga ko bi ‘uređivao’ priloge sa zasedanja, pri čemu bi vreme koje se posvećuje poslaničkim grupama bilo proporcionalno njihovoj većini u Skupštini. Ali, moguće je i da se zasedanja reemituju noću.”
       Po toj logici, građani će biti obaveštavani, a po obećanju, objektivno i nepristrasno. Zagovornici ukidanja prenosa kažu da će građani biti pošteđeni nepristojnosti i uvreda koje se (neretko) pojavljajuju za skupštinskom govornicom (“Ne možemo istovremeno tražiti od novinara da ne šire mržnju, a puštati jezik netrpeljivosti i mržnje sa skupštinske govornice... Smatram da posle deset godina lošeg iskustva, ratne retorike i govora mržnje, to iskustvo treba prekinuti”, tvrdio je Stojan Cerović, član UO RTS-a, u “Večernjim novostima”). I dok neki smatraju da uvrede, dobacivanja, polivanja vodom, pretnje... predstavljaju materijal koji bi javnost trebalo da vidi, drugi smatraju da toj sramoti treba stati na put, zalažući se za “političku higijenu”. Prvi se pozivaju na demokratiju i njena načela, a drugi na zaštitu javnosti od demokratskih devijacija.
      
       DRAGANA MATIĆ
      

Zabava penzionera Prema istraživanju agencije AGB Strategic, najgledanija sednica (usvajanje budžeta) u poslednjih pet meseci imala je prosečan rejting osam. Poređenja radi, najgledanije emisije na RTS-u, serije “Srećni ljudi”, “Lisice”, kao i Drugi dnevnik, pojedinačno imaju rejting preko 20. Darko Broćić objašnjava da se emisije sa rejtingom do pet smatraju malo gledanim, dok one sa rejtingom između 5 i 10 imaju osrednju ili prosečnu gledanost. Emisije čiji rejting dopire do 20 veoma su gledane, a one koje prelaze 20 - izuzetno gledane. Ako se uzme u obzir da su najgledanije sednice imale rejting osam, objašnjava Broćić, vidi se koliko se one, u stvari, slabo prate. Inače, direktne prenose zasedanja Skupštine najčešće prate penzioneri, jer su zasedanja uglavnom u toku radnog vremena.               D. M.