Od ove godine Kulturni centar Beograda ustanovljuje manifestaciju “Festival jednog pisca”

      Kulturni centar Beograda, kao jedna od naših najkreativnijih i najdinamičnijih ustanova kulture, nalazi se pred ostvarenjem jedne, za naše prilike, veoma originalne zamisli: “Festivala jednog pisca”. Taj pisac je, ovog puta, Rastko Petrović (1898-1949), ličnost stvaralački širokog dijapazona i uzbudljive književne i ljudske sudbine. Sledećih godina, pošto se manifestacija ustanovljava kao stalna, godišnja ili bijenalna, festivalski reflektori biće usmereni na nekog drugog književnog stvaraoca sličnog značaja i formata vezanog delom ili životom za Beograd.
       Zašto se insistira na toj duhovnoj i egzistencijalnoj vezi sa Beogradom i zašto je prvi na red došao baš Rastko?
       Prvo, valjda zato što je KCB, pre svega, gradska kulturno-informativna institucija a, drugo, verovatno i stoga što je senzibilitetu publike koju je ona odnegovala, modernost i žanrovska raznovrsnost opusa ovog pisca prijemčivija u mnogo većoj meri nego onoj publici koja se okuplja oko nekih drugih prestoničkih tribina. Po oba kriterijuma, na red bi tako veoma brzo mogao doći i Marko Ristić koji je u svom pamfletskom eseju Tri mrtva pesnika (1954) svog nekadašnjeg prijatelja Rastka Petrovića otpisao iz literature, kao što su ga neki brzopleti kritičari, kako primećuje Predrag Palavestra, otpisali i iz života. Festivalski junak mogao bi da postane i jedan od tvoraca “beogradskog stila”, Slobodan Jovanović, kojeg prijateljevanje s Petrovićem nije sprečilo da mu kod Gece Kona, “iz razloga političkog oportunizma” onemogući objavljivanje romana.
       U svakom slučaju, festivalski dani posvećeni Rastku Petroviću mogu da budu i privlačni i sadržajni i njegov izbor je, iz mnogo razloga, pun pogodak. Takav izbor potvrđuje i činjenica da se Beograd, sem što mu je preneo posmrtne ostatke iz Amerike, Rastku Petroviću još nije odužio na pravi način. Na jedan takav dug ukazuje i Svetlana Velmar Janković u knjizi Nigdina: “Istoga dana i godine, u astrološkom znaku Bika, rođena je jedna srpska pesnikinja i jedan pesnik, Desanka Maksimović i Rastko Petrović, ona u Brankovini kraj Valjeva, on u Ratarskoj ulici, ispod Tašmajdana. Brankovina neguje spomen na Desanku. Beograd ne neguje spomen na Rastka... Nadežda i Rastko su obeležili srpsku umetnost XX veka, a muzej koji im je posvećen, odavno propada, Valjevo ume da poštuje duhovni napor, Beograd ne ume...” I u obrazloženju projekta festivala koji se održava iduće sedmice, napominje se da legat njegove porodice, višestruko značajne za našu kulturu (otac Dimitrije Petrović, istoričar, sestra Nadežda Petrović, slikarka) propada, zajedno sa rukopisima, umetničkom kolekcijom i drugom zaostavštinom Rastka Petrovića. Jedan od ciljeva Festivala je, kaže se, i da pitanje sudbine tog legata reši na odgovarajući način.
       Autor projekta Olivera Stošić naglasiće još da je ova svestrana stvaralačka ličnost do danas ostala uskraćena i za obuhvatniju valorizaciju svog dela. Posebno onog dela koje je prevazilazilo književnu vokaciju, a gde se Petrović pojavljuje kao likovni kritičar, diplomata, etnograf sa darom za crtanje, filmsko snimanje i fotografiju. Sve će to, tokom festivalskih dana, kako se vidi i iz programa koji je objavljen, biti predstavljeno kroz jednu multimedijalnu prezentaciju i interpretaciju, koja je uvek u Kulturnom centru Beograda na izuzetno visokom profesionalnom nivou.
      
       S. D.