Žiri smatra da je delo akademika Hajdina kao čoveka, naučnika i konstruktora velikih mostova - kao što su: Železnički most u Beogradu, most Slobode u Novom Sadu i most preko Visle u Poljskoj - dobro poznato javnosti

      U člancima u NIN-u oglasili su se saradnici prof. Reisa (M. Jovičić, S. Lelović), kao i B. Karadžić (čiji rad nije nagrađen ili otkupljen) sa primedbama vezanim za konkursnu proceduru i odluke žirija, kao i jedan od autora trećenagrađenog rešenja: M. Korica sa svojim komentarom. Ovom prilikom im ukazujemo na sledeća činjenična stanja:
       1. B. Karadžić i M. Jovičić stavljaju primedbu da je žiri povredio postupak konkursa dodeljivanjem nagrade grupi autora (CIP-COWI) jer se među njima (njih 7) nalazi i mr. B. Stipanić, pri čemu se potencira da je on “najbliži saradnik” predsednika žirija prof. Hajdina, pa prema opšim uslovima konkursa nije imao pravo da na njemu učestvuje. Pri tom se kao dokaz navodi da su Hajdin i Stipanić pobedili na međunarodnom konkursu za most preko Visle u Poljskoj, čije građenje počinje ovih dana.
       Pomenuti B. Stipanić jeste, pre šest godina, dakle davno pre raspisanog konkursa, učestvovao kao privatna osoba zajedno sa prof. Hajdinom na anonimnom internacionalnom konkursu za most preko Visle u Poljskoj. Tom prilikom je taj rad nagrađen prvom nagradom. Stručnoj, a i široj javnosti ova činjenica je poznata. Ali, B. Stipanić nije bio saradnik prof. Hajdina u okviru neke organizacije ili ustanove, ili pak na osnovu ugovornog odnosa. S obzirom na dugu profesionalnu karijeru profesora Hajdina i dobar deo ostalih učesnika konkursa sudelovao je takođe u bližoj ili daljoj prošlosti zajedno sa prof. Hajdinom na različitim projektima, među kojima i na više projekata mostova.
       Članovi žirija smatraju da učešćem B. Stipanića, kao i ostalih autora koji su imali prilike da tokom obavljanja svoje stručne delatnosti sarađuju sa prof. Hajdinom, nisu povređene propozicije konkursa, jer se nijedan od njih ne može svesti pod kategoriju “bliski saradnik”. Svi radovi su pregledani i ocenjeni kao anonimni (pod šifrom) i tek posle definitivno donete odluke izvršeno je otvaranje koverata sa imenima autora. Drugim rečima, nije povređen princip anonimnosti.
       Izjavama Karadžića i Jovičića pokušava se da se dezavuiše odluka žirija, tj. na silu se traži formalan razlog za pobijanje regularnosti konkursa, a ne vodi se računa o suštinskom kvalitetu konkursnih radova. Žiri je ocenio da dva rada koja su podelila prvu i drugu nagradu po kvalitetu prikazanih tehničkih rešenja imaju prednost nad ostalima i to je bilo presudno i merodavno u donošenju odluke.
       2. M. Jovičić postavlja takođe pitanje kvalifikovanosti sastava žirija.
       Sastav žirija je isključivo stvar Raspisivača konkursa (Republička direkcija za puteve). Učesnici su znali sastav žirija u trenutku raspisivanja konkursa, pa su shodno tome na konkursu mogli da učestvuju ili ne učestvuju. Inače, od šest nagrađenih ili otkupljenih radova, četiri rada su mostovi od betona, što znači da je i u ovoj oblasti žiri svoj posao obavio korektno, pa izrečena primedba na kvalifikovanost žirija po pitanju betonskih rešenja očigledno ne stoji.
       3. B. Karadžić navodi kao primedbu da je spisak izvestilaca (dakle stručnjaka koji detaljno pregledaju pojedine delove projektne dokumentacije po specijalnostima) proširen u odnosu na onaj koji je objavljen u konkursnom materijalu sa mr Dušanom Okrajnovim, dip. inž. građ. i da je taj postupak nedopustiv tokom trajanja konkursa.
       Ovaj stav B. Karadžića takođe ne stoji. Izvestioci ne donose odluke o nagradama, oni su stručni tim koji svojim radom pomaže žiriju, a Raspisivaču konkursa niko ne može da ospori pravo da proširi tim Izvestilaca po potrebi. Još na prvoj sednici žirija konstatovano je da predviđeni izvestioci po svojim stručnim kvalifikacijama pokrivaju oblasti armiranobetonskih, prednapregnutih, spregnutih i čeličnih konstrukcija, kao i oblast fundiranja, a da nedostaje stručnjak kome bi se, u trenutku kada se za to steknu uslovi, poverila kontrola prezentiranih predmera i predračuna radova od strane projektanata i njihovo usaglašavanje. Na svojoj trećoj sednici, posle izvršenog užeg izbora šest radova za nagrađivanje, žiri je uključio mr Dušana Okrajnova, dipl. inž. građ. da izvrši odgovarajuće analize.
       4. Sledeće sa čime B. Karadžić polemiše je odluka žirija da se treća nagrada dodeli radu koji je odstupio od “situaciono i nivelaciono jednoznačno definisanog” rešenja (most “blizanac”) u tački 2.1 tehničkih uslova konkursa.
       U istoj tački tehničkih uslova konkursa u nastavku decidirano piše:
       “Učesnici konkursa mogu da odstupe od uslova iskazanog u prvom stavu ove tačke ukoliko smatraju da se i drugačijim pristupom mogu postići bolja rešenja u duhu principa u osnovi veštine projektovanja mostova.
       Odstupanje od pomenutog uslova mora se posebno obrazložiti i pružiti ubedljive argumente.”
       Treće nagrađeno rešenje je odstupilo od rešenja mosta blizanca samo u nivelacionom, a ne i u situacionom pogledu, uz zadovoljavajuće obrazloženje (informacije koje B.Karadžić ima o pomeranju mosta nizvodno za 30-40 metara nisu tačne i ne odnose se na konkursno treće nagrađeno rešenje). I rad portugalskog autora prof. dr A. Reisa, sa saradnicima (M. Jovičić, S. Lelović i dr), koji je otkupljen, odstupio je od mosta “blizanca” u smislu veličine raspona glavne rasponske konstrukcije preko Dunava i siluete mosta, takođe uz zadovoljavajuće obrazloženje.
       Dodeljivanjem treće nagrade žiri nije povredio uslove konkursa.
       5. B. Karadžić i M. Jovičić su u pravu kada se radi o neispunjenju predviđenih rokova za završetak rada žirija. Skup subjektivnih okolnosti (velika zauzetost dva člana žirija koji su istovremeno vršili važniju ministarsku funkciju) i objektivnih okolnosti (veći broj radova je predat na nivou opširnijeg stepena obrade od zahtevanog, poneki čak sa grafičkom dokumentacijom na nivou glavnog projekta, vrlo različit pristup autora naročito kada je u pitanju predmer radova i sa drastično različitim cenama u predračunu radova) doveo je do prinudnog produženja rada žirija i zakašnjenja sa objavama rezultata. Ovo zakašnjenje sigurno može biti predmet kritike učesnika, ali je žiri sa izvestiocima bio dužan da pregleda svu prispelu dokumentaciju i to je i učinjeno. Zakašnjenje nije imalo efekta na odluke žirija.
       6. Što se tiče izložbe radova, žiri je doneo odluku da se svaki regularni rad (njih 9 ukupno) prikaže u vidu obaveznih grafičkih priloga (dispozicija, izgled, prikaz tehnologije građenja) uz štampani katalog sa najkraćim prikazom nagrađenih i otkupljenih radova, što je i učinjeno, u skromnim prostornim mogućnostima sale DIT-a, a o čemu su svi učesnici i šira javnost bili obavešteni. Konkursom nije bila predviđena javna rasprava. Održanu “javnu raspravu” u Beogradu organizovao je Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije, a ne Raspisivač konkursa. Prema tome, i u tom pogledu se ne mogu prihvatiti izrečene primedbe da učesnici nisu pozvani na javnu raspravu.
       7. Posebnu zabunu u javnosti prouzrokovao je jedan od autora trećenagrađenog rešenja M. Korica. On je, neposredno po objavljivanju rezultata konkursa, samoinicijativno organizovao prikazivanje svog rešenja po raznim mestima u Vojvodini, kao i u štampi, koristeći se pri tom i sopstvenim ocenama svoga rada (najbolje rešenje, najekonomičnije i sl. - što se očito ne slaže u potpunosti sa mišljenjem žirija). Čak je, kao na primer na stručnom skupu u Novom Sadu, u terminu predviđenom za prikazivanje konkursnih rešenja, javno govorio ne o konkursnom rešenju već o nekom izmenjenom rešenju (most kraći za 1000 metara, pomeren nizvodno za 50 metara). Tvrdio je da je to izmenjeno rešenje u stvari konkursno rešenje. Bila je potrebna intervencija jednog od prisutnih izvestilaca konkursa (prof. Bajić) da se prisutnim stručnjacima objasni da Korica predstavlja rešenje koje žiri nije ni video ni cenio.
       Inače, konkursni rad M. Korice i M. Azdejkovića je po nekim komponentama originalan, ima svojih kvaliteta u smislu boljeg kontakta mosta sa okolinom i stvaranja mogućnosti za transformaciju obale Dunava (zbog čega je i nagrađen III nagradom), ali ima i svojih nedostataka, koje je žiri konstatovao u pogledu neekonomičnosti (znatno je skuplje rešenje od ostalih, jer pored mosta treba izgraditi i oko 700 metara tunela) i bezbednosti (ugrožena bezbednost saobraćaja i same nove mostovske konstrukcije u slučaju incidentnog pada vozila sa starog na novi most sa nižom niveletom).
       8. Konstatacija B. Karadžića da je žiri napravio nedopustive povrede propozicija (izuzev prekoračenja roka za objavljivanje rezultata - što u suštini ne menja jednoglasno donete odluke žirija o nagradama i otkupu) nije tačna i ne postoje dakle nikakvi objektivni razlozi da se konkurs proglasi nevažećim.
       9. Komentar M. Korice da je žiri obavezan da donese odluku koje se od nagrađenih rešenja preporučuje za dalje projektovanje i izvođenje ne stoji u propozicijama konkursa. Raspisivač konkursa, prema uslovima, ima pravo da se koristi nagrađenim radovima u celini ili delimično, i da samostalno donosi odluku o izboru projekta za izvođenje.
       10. Komentare autora koji ne spadaju u stručnu sadržinu članka, kao što su izjave lične prirode, posebno one koje se odnose na akademika Hajdina, žiri nije raspravljao.
       Žiri smatra da je delo akademika Hajdina kao čoveka, naučnika i konstruktora velikih mostova - kao što su: Železnički most u Beogradu, most Slobode u Novom Sadu i most preko Visle u Poljskoj - dobro poznato javnosti.
       Beograd, maj 2003.
       Stručni žiri Republičke direkcije za putevesekretar žirija
      
       MOMČILO VELJOVIĆ,
       dipl. inž. građ.
       (Ovim NIN završava polemiku povodom teksta “Od konkursa do skandala”)