Kao razlog za odustajanje od projekta zajednice SCG Vladan Batić navodi kašnjenje sa rokovima. Nisu formirane ustanove nove države (misli se, pre svega, na Savezni sud), a rok je bio 4. mart. Kasni se puna dva meseca! I sad, pošto političari kasne (kao da ima nešto što su stigli na vreme), menjati nam je državu

      Taman su malo zamrle raspre o tome jesu li Srbija i Crna Gora jedna ili dve države - na opštu sreću, jer izdržati se više nije moglo. Em je dosadno, em koristi nema. Skinuli smo, naizgled, tu stvar sa dnevnog reda, bar za naredne dve-tri godine, a oglasio se ponovo Vladan Batić, u svojstvu predsednika DHSS-a, i najavio da se ova stranka “najvećim intenzitetom vraća stvaranju suverenih država Srbije i Crne Gore”. Zašto nam to radi?
       Jednoznačan i eksplicitan stav predstavnika Evropske unije je da SCG može računati na dalje integracije (proces stabilizacije i asocijacije, itd.) samo kao jedinstven međunarodni entitet. Govoreći o tekućem usaglašavnju carinskih sistema Srbije i Crne Gore, Havijer Solana i Kris Paten, visoki funkcioneri EU, govore da sporazum “može i mora” biti postignut i da sa EU može sarađivati i pregovarati samo “jedna državna celina”. Nije nužno biti međunarodni politički ekspert, dosta je biti pismen pa razumeti, ko već dosad nije razumeo, da je zajednička država Srbija i Crna Gora ultimativni zahtev EU za sve dalje kontakte. Zašto su tako odlučili - više nije ni važno, to je uslov koji je kao odsudni prioritet označen od strane sve tri vlade, dakle i one srpske u kojoj je ministar pravde i rečeni predsednik DHSS-a Vladan Batić. A da u toj stranci misle ozbiljno, potvrdio je i Milan St. Protić, rekavši da će se “obnoviti zahtev u Skupštini Srbije da se glasa o državnom statusu Srbije”.
       Kao razlog za odustajanje od projekta SCG Vladan Batić navodi kašnjenje sa rokovima. Nisu formirane ustanove nove države (misli se, pre svega, na Savezni sud), a rok je bio 4. mart. Kasni se puna dva meseca!
       I sad, pošto političari kasne (kao da ima nešto što su stigli na vreme), menjati nam je državu.
       Srbija sa donošenjem novog ustava (onog za koji je šef radnog tima Vladan Batić) kasni - koliko? Godinu? Dve godine? I šta ćemo, mi nezadovoljni? Hoćemo li kolektivno, cela Srbija, u red kod ministra pravde da nam da ispis iz državljanstva? Pa kao ljudi da živimo u nekoj drugoj zemlji koja ima ustav, Savezni sud, ima predsednika koji nije v.d., ima himnu, grb i ostala obeležja, a pre svega ima ministre koji uvažavaju međunarodne realnosti.
       Standardno objašnjenje za to zašto se DHSS bacio na promociju nezavisne Srbije, sada i onda, kaže da se razlog nalazi u domenu političkog marketinga. DHSS, kao jedan od, bar zasad, DOS-ovih patuljaka, kuburi sa identitetom i zahtev za samostalnu Srbiju čini je prepoznatljivom na političkoj sceni, koja, uz to, pokazuje i izvesnu sklonost ka toj ideji. Samo, to je ipak bilo onda kada su izmrcvareni žitelji Srbije, biće, optirali za nezavisnu Srbiju kao za izlaz iz situacije u koju su je uvalili vlastodršci iz Podgorice kod kojih se, inače, želja za državnom samostalnošću probudila nešto ranije i skoro isto tako iznenada kao i kod Vladana Batića i DHSS-a. Situacija je danas druga. Prvo, novu državu smo, posle dugotrajnih natezanja i mnogih kašnjenja tek formirali. A zatim, i crnogorski zvaničnici, recimo Milo Đukanović, premijer tamošnji i zvaničnik nad zvaničnicima, reče nedavno da je nezavisna Crna Gora njegova želja koju nije napustio, ali da prioritet, bar za tri sledeće godine ima plovidba ka EU koja je moguća samo na zajedničkom čamcu sa Srbijom.
       Takav je stav EU. Možda oni i greše, ali teško da će ih neko odavde naterati da promene mišljenje, a DHSS neće sigurno. Sve u svemu, džaba je priča: ko hoće da hodi ka Evropi, mora da je za SCG, ko neće - ne mora, ali neka tako kaže.
       A ima tu malo i sukoba interesa. DHSS svoju političku promociju vezuje za projekat nezavisne Srbije. To znači da bi od propasti državne zajednice SCG ta stranka imala koristi, a opstanak te zajednice je proklamovani prioritet Vlade Republike Srbije, one vlade u kojoj je Vladan Batić ministar pravde.
       Zaključak: DHSS neka napusti vladu ili neka se izloži osudi da partijske interese stavlja ispred državnih.
       U DHSS-u, inače, smatraju da su u svojoj inicijativi stekli dragocenog saveznika u G 17 plus i, kako reče Protić, “ohrabruje nas što je došao na pozicije DHSS-a”.
       Nema ništa slađe u Srbiji za političara nego da kaže da je neka stranka došla na njegove pozicije, pa čak i onda kada prozvana stranka to smatra za uvredu.
       U konkretnom slučaju, biće, misli se na istupe Mlađana Dinkića, guvernera Narodne banke i frontmena G 17 plus, koji već dosta dugo ide okolo i vrišti kako su rešenja neprihvatljiva i kako to nema nigde, što sve skupa spada u red onih istina od kojih nema nikakve koristi. Dinkićev problem je problem čoveka naviknutog da egzaktno misli u jednoj tako neegzaktnoj stvari kao što je politika.
       Moderna je, na primer, teza da su strukture privrede Srbije i privrede Crne Gore sasvim različite, te da su legitimni zahtevi obeju republika za sopstvene carinske stope, što bi, razume se, tekuće carinsko usaglašavanje učinilo nemogućim.
       To je, svakako, tačno, kao što je tačno da i privreda opštine Rakovica ima sasvim drugačiju strukturu od privrede susedne opštine Savski venac. Dakle, osnovni nalaz je, recimo, dobar, ali iz njega ne sledi ama baš nikakav upotrebljiv zaključak, a najmanje taj da ove dve beogradske opštine moraju da potraže odvojene puteve za pridruženje Evropskoj uniji.
       A možda u DHSS-u, ko zna, razmišljaju ovako: igrajmo na sigurno - tražimo svakog dana nezavisnu Srbiju i jednog dana ćemo u tome uspeti; ako ne sad, ono za tri godine. Posle one tri godine na koje su Crnogorci oročili svoje odvajanje.
       Ali, to možda ni tada neće biti tako lako. Jer, da je to lako, ne bi bilo toliko teško. I samo zato, kako reče Vladimir Goati, citirajući francusku poslovicu, “ništa nije tako trajno kao privremena rešenja”.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ