(“Tri rata bez ratne štete”, NIN br. 2731)

      Razlog za moje povećano interesovanje je to što sam i sam pretrpeo značajnu štetu u NATO bombardovanju 1999. godine.
       U to vreme sam bio vlasnik i direktor preduzeća koje je direktno pogođeno bombom u jednom od mnogobrojnih bombardovanja Niša i okoline. Preduzeće se bavilo trgovinom na veliko i imalo je na zalihama značajne količine robe od čega je jedan deo uništen. Takođe, uništen je i veliki deo inventara (kojim je preduzeće bilo izuzetno dobro opremljeno), što je značajno uvećalo štetu. Osim neposredne materijalne štete postoji i značajna poslovna šteta (izgubljena dobit i sl.) koju je preduzeće pretrpelo zbog otežanih uslova pošto je kancelarijski prostor u pogođenoj zgradi totalno uništen.
       Budući da se već više od dve i po godine nalazim na Novom Zelandu, zamolio bih za detalje kako stupiti u kontakt sa Milanom Pakom (pomenutim u članku) iz Udruženja lica oštećenih u NATO bombardovanju i sličnim organizacijama.
       Neposredno posle bombardovanja postao sam (po ko zna koji put) i žrtva Miloševićevog režima (velika količina robe mi je nezakonito oteta od strane tadašnjeg RUJP-a pa bi mi koristilo ako me možete uputiti i na one koji se bave tom problematikom, tj. kako i koga utužiti za štete koje mi je neposredno naneo bivši režim.
       Zašto sam sada ovde gde jesam, iz navedenog je prilično jasno.
       NIN redovno pratim već petnaestak godina, sada preko Interneta i jako mi je drago da je, koliko vidim, i dalje naš najbolji i najozbiljniji nedeljnik.
      
       DARKO ARANĐELOVIĆ,
       Novi Zeland