Mala grudva poluistine vrlo lako se pretvara u medijsku lavinu, koja se završava otkrivanjem prave istine ili proglašenom istinom

      Opšte je prihvaćeno da je savremeno društvo “društvo rizika”. A jedno od njegovih glavnih obeležja jeste - moralna panika! Međutim, i pored toga, problem moralne panike, kao jedan od ključnih socioloških pojmova, još nije dovoljno privukao pažnju stručne javnosti ni u svetu, pa ni kod nas.
       Prazninu je, ipak, dobrim delom popunio svojom knjigom istog naslova - Moralna panika - Kenet Tompson, profesor sociologije na britanskom Otvorenom univerzitetu, koji se bavi istraživanjem savremenih društvenih pojava, naročito iz perspektive delovanja masovnih medija.
       Knjiga je ovih dana objavljena i kod nas, u izdanju izdavačke kuće Clio (prevod Ivane Vranić). Direktor i glavni urednik ove kuće Zoran Hamović kaže da je razlog ovdašnjeg objavljivanja sasvim jednostavan: “Ovo je izuzetno važna sociološka tema koja kod nas još nije dobila neku vrstu stručnog legitimiteta. Niko se još nije pojavio ko je takvu temu artikulisao. A, s druge strane, ima jako mnogo materijala u medijskom i uopšte javnom prostoru koji pruža neograničene mogućnosti za izučavanje ovog predmeta, moralne panike.”
       “Imamo slučaj da se objavi nešto što je poluistina, koja se lansira iz sasvim određenih razloga, najčešće radi političkih ili ekonomskih potreba neke interesne grupe”, nastavlja Hamović da objašnjava zašto je potrebna ovakva knjiga. “U daljem istraživanju drugi mediji, proveravajući tu istinu, dodatno oblikuju javno mišljenje, već time što se bave tom temom. A onda, u tom kontekstu, dolazi do podele mišljenja, gde se u preispitivanju pokazuju oni koji su sa više skepse i koji potiskuju mišljenje da se radi o istinitosti i oni koji se zalažu za suprotno, za proglašavanje da je nešto istina. Najčešće je reč o olako iskazanim kvalifikacijama i neutemeljenim ‘argumentima’, na osnovu kojih javnost potom sudi o ljudima ili određenim institucijama. Mala grudva poluistine vrlo lako se pretvara u medijsku lavinu, koja se završava otkrivanjem prave istine ili proglašenom istinom. U takvim uslovima žrtve postaju pojedinci ili institucije, bez mogućnosti da se efikasno suprotstave pravim argumentima i verodostojnim dokazima.”
       Profesor Tompson kaže da je došlo doba moralne panike, da nas mediji iz dana u dan upozoravaju na neku novu opasnost koja proizlazi iz oslabljenog morala. Ali, moralna panika kaže on nije karakteristična samo za ovo vreme. Podseća da već više od jednog veka postoji panika zbog kriminala, a da se posebno aktivnosti mladih predstavljaju kao potencijalno nemoralne i kao pretnja opšteprihvaćenom načinu života. Tako, džez a onda i rokenrol predstavljeni su kao pojave koje mlade vode u promiskuitet i antisocijalno ponašanje. Pedesetih godina proteklog veka javila se panika zbog mogućeg uticaja kafića na moral mladih; šezdesetih za “seksualno oslobađanje” govorilo se da ima poguban uticaj na tradicionalne porodične vrednosti; sedamdesetih slika mladog crnca pljačkaša bila je u središtu panike povezane sa zakonom i redom...
       No, ipak, upozorava profesor Tompson, bilo bi pogrešno na današnju preokupaciju moralnom panikom gledati kao na doslovan nastavak prethodnog obrasca, i to iz dva razloga: prvo, što je sve veća brzina smenjivanja moralnih panika (jedna gotovo da se i ne završi a druga se već pojavljuje) i, drugo, što savremena panika u svoju mrežu, čini se, hvata mnogo više ljudi nego ranije, kada je ona bila usredsređena na jednu grupu - tinejdžere koji su odlazili u kafiće, uživaoce droga ili mlade crnce pljačkaše.
       Prvi izveštaj o “moralnoj panici” objavio je 1971. godine britanski sociolog Džok Jang, a prema definiciji koju je sledeće godine dao njegov kolega Stenli Koen, moralna panika ima sledećih pet ključnih elemenata ili etapa: nešto ili neko definiše se kao pretnja vrednostima ili interesima, ovu pretnju mediji prikazuju u lako prepoznatljivoj formi, naglo raste zabrinutost javnosti, potom dolazi do reakcije vlasti ili onih koji utiču na stvaranje javnog mnjenja a, na kraju, panika se povlači ili rezultira društvenim promenama.
       A sam termin moralna panika podrazumeva pretpostavku da je pretnja upućena nečemu što se smatra svetim ili izuzetno važnim za društvo, samom društvenom poretku, ili idealizovanoj predstavi jednog njegovog dela.
       Autor knjige kaže da su političari, i levog i desnog opredeljenja, spremni da igraju na kartu strahova većine, a da im u tome pomažu razne “profesionalne grupe”, koje obezbeđuju dokaze o krizi, kao i pojedini mediji, koji podležu pritisku tržišta pa na to odgovaraju prikazivanjem dramatičnih priča sa snažnim moralnim sadržajem, posle čega dolazi do moralne panike. A rezultat svega jeste - preuveličana “ugroženost” savremenog društva!
       Profesor Fakulteta političkih nauka Jelena Đorđević, u pogovoru ove knjige, kaže da “moralne panike nose obeležja društava u kojima nastaju”, i ističe da su vrednovanja svedena na formulu sukoba ili borbe između Dobra i Zla. A “šta je dobro a šta zlo zavisiće od stanovišta zasnovanog na ideološkom vrednovanju”. Tako, dok jedni (sa konzervativno-desničarskim pogledima) “danas vide slom, propast svakog poretka, slabljenje mehanizma regulacije, kao proizvoda preteranih sloboda”, drugi (sa liberalno-levičarskim pogledima) “savremenost tumače kao poredak daleko moralniji od svih prethodnih, upravo zbog osvojenih sloboda u kojima se različitost glasova jasnije čuje, gde kulturne i moralne vrednosti slobodno koegzistiraju, i gde je princip ljudskih prava otvorio mogućnost samoizražavanja za svakog”.
       Konkretno, kako navodi gospođa Đorđević, to izgleda ovako: “Prvi smatraju da je moralan i normalan belac heteroseksualac, drugi - da je svako normalan i moralan ako direktno ne ugrožava drugog. Prvi smatraju da stavovi drugih ugrožavaju poredak, podstiču rasulo i staju na put samom opstanku nacije; drugi tvrde da je poredak fikcija prošlosti i da, ukoliko uopšte postoji, onda je u difuznom, fragmentarnom, nestalnom obliku, pun rizika i uzbuđenja.”
       Moralnom panikom ispunjen je i prostor između ova dva potpuno suprotstavljena gledišta!
      
       JOVAN JANJIĆ