NASLOV: Dvije
PISAC: Tena Štivičić
REDITELj: Snježana Banović
POZORIŠTE: Atelje 212

      Jedna od dobrih, konkretnih strana nastojanja da se obnove pozorišne veze između Zagreba i Beograda, koje su ovde intenzivne, a tamo se javljaju tek sporadično, jeste i u tome što smo nedavno mogli da vidimo zanimljiv komad “Dvije” Tene Štivičić, jedne vrlo mlade i očigledno veoma darovite hrvatske spisateljke.
       Njen dramski rad je pre svega interesantan zato što na sceni oživljava sliku socijalne sredine u kojoj je nastao. Ona to postiže pomoću upotrebe mnoštva pojedinosti, koje karakterišu život u njenom gradu, iz kojeg iščezava građansko zdravlje, gde rasprostranjeno uživanje droge, bulevarski tabloidi, prodor kriminala u sve društvene pore, iz temelja razaraju stari, tradicionalni poredak vrednosti. U suštini, spisateljka pri tom vešto izbegava da komad bude samo inventar karakterističnih detalja, uspeva da oni pojačavaju živost i upečatljivost i likova, i opisanih događaja, i obrta u radnji, onoga što je posebno u ljudskim sudbinama i uvek jeste pravi predmet prikazivanja u svakom iole ozbiljnom pozorištu.
       Iz tog miljea, posredstvom još jedne Zagrepčanke, rediteljke Snježane Banović, u vrlo dobroj interpretaciji Jelene Đokić, i, pogotovo, Aleksandre Janković, prirodno izrastaju figure dve frivolne devojke, likovi Anje i Lene, od kojih je prva ljubavnica oca ove druge. Njihov odnos je ocrtan s lakim cinizmom, pri čemu je naglašeno da one žive od danas do sutra, zapravo bez nade da će ikad izroniti iz svog patološkog socijalnog okruženja, da su one jednom nogom u trivijalnoj melodrami, a drugom u nečem što liči na istinsku, prigušenu tragediju. U predstavi je, osim toga, kad god je to bilo moguće, izbegnut konzervativan naturilistički postupak, pa i ono što pripada mimetskom teatru, u mnoge scene je ubrizgana velika doza teatralnosti: na primer, Lenini roditelji, Sonja i Emil, koje igraju Stela Ćetković i Svetislav Goncić, kruže kao duhovi iz prošlosti oko mladih protagonistkinja drame određujući im životne putanje.
       Takav kakav jeste, komad “Dvije” deluje katarzično i na beogradske gledaoce, jer im omogućava da u ogledalu stvarnosti prepoznaju i sopstvenu situaciju, što bi postizale i drame Biljane Srbljanović ili Milene Marković kad bi bile prikazane pred zagrebačkom publikom.
      
       VLADIMIR STAMENKOVIĆ