Jednog dana, ako ikada dobijemo rečnike kojih nemamo...

      Saznajem iz uskršnje “Politike” da su u Beogradu otvorene dve prodavnice engleskih knjiga, kao predstavništva izdavačke kuće Oksfordskog univerziteta. U razgovoru s direktorkom, koja nosi englesko ime i prezime ali za koju se napominje da je “Beograđanka koja je pre više od 30 godina otišla u Englesku”, zabeležene su sledeće njene reči: “Oksford je inače neprofitabilna organizacija. Tu se dohodak od prodatih knjiga, nakon plaćanja svih troškova, vraća u istraživački rad da bi se metodologija rada što više unapredila.”
       Nadam se da direktorka nije baš tako rekla, ili ako jeste, da njena izjava neće biti doslovno prevedena njenim šefovima u Oksfordu. Neprofitabilno je ono što ne donosi zaradu, što se ne isplati. Na engleskom bi se to reklo unprofitable. U jednom od svojih čuvenih monologa (čin prvi, scena druga), Hamlet uzvikuje:
       How weary, stale, flat, and unprofitable
       Seem to me all the uses of this world!
       Vladimir Živojinović Masuka, naš najpoznatiji prevodilac Šekspira, upotrebio je tu reč jalov:
       Kako mi bljutav, glup, otrcan, jalov
       Izgleda svaki korak tu na svetu!
       Za mnoge naše izdavačke kuće, naročito one starije, državne, zaista se može reći da su neprofitabilne. Oxford Universitdž Press, međutim, sigurno nije jalov, beskoristan, ne posluje s gubitkom. On je neprofitna organizacija (non-profit organization), to jest organizacija koja ne posluje radi profita, jer se sav zarađeni novac - kao što je lepo objašnjeno u citiranom tekstu - ponovo ulaže u rad.
       Jednog dana, ako ikada dobijemo rečnike koji nam toliko nedostaju, u njima će morati da bude objašnjena razlika između pojmova neprofitabilan i neprofitan. Postojeći rečnici su beznadežni. U Matičinom rečniku i kod Vujaklije ovih prideva nema, nema čak ni prideva profitabilan, iako smo ga svi čuli i znamo šta znači. (Ima ga u Klaićevom “Rječniku stranih riječi” i u hrvatskom rečniku Vladimira Anića.)
       U istom uskršnjem trobroju (inače nemam običaj toliko da čitam novine, ali šta drugo da radite u zemlji gde praznici traju deset dana?) objavljen je članak o beogradskoj porodici koja se vratila posle 12-godišnjeg boravka u Africi i Argentini. Tu se opisuje kako su iz Buenos Ajresa krenuli za grad Kordobu, “ne znajući da ih čeka put od 800 kilometara kojeg je valjalo preživeti u letnjoj afričkoj garderobi”. Put je neživa imenica, dakle pravilno je jedino “put koji je valjalo preživeti”.
       Kasnije, priča glavni junak reportaže, “mi se spakujemo i sa svega sto dolara obremo sred Buenos Ajresa”. Glagol obresti, od istog korena kao i sresti, ima sadašnje vreme obretem, obreteš, obrete: mi se obretemo sred Buenos Ajresa.
       U zanimljivom članku o globalizaciji Italije, pod naslovom “Vaza iz Sorenta”, tvrdi se da turisti u restoranima obavezno poručuju čašu “čanti klasiko”. Mogućno je da neki neuki Amer tako kaže, ali svaki Italijan će ga poučiti da se ch u italijanskom čita kao k, pa se i ime vina Chianti izgovara kjanti i nikako drukčije.
       S napisima o Kini “Politika” baš nema sreće. Prošli put sam citirao članak o kineskoj sklonosti ka psećem mesu, gde je kroz ceo tekst stajalo “bernandinac” umesto “bernardinac”. Ovog puta isti novinar piše o borilačkim veštinama u Kini i Hongkongu. Da li su ispravno napisani nazivi tih veština kao “taići”, “ćigung”, “vušu” i tako dalje - to bi mogao da nam kaže neki sinolog. Neobično je, međutim, što se stanovnici Hongkonga u ovom članku nazivaju “Hongkožani”, što se govori o “hongkoškim filmovima”, “hongkoškom stilu”, “hongkoškoj vladi”, “hongkoškim dolarima” i tako redom, bez izuzetka. Kud se dede drugo N iz reči Hongkong? Da li bi ovaj novinar građane Pekinga nazvao “Pekižanima” i da li bi mu pridev glasio “pekiški”?
       Iz jednog februarskog broja “Večernjih novosti” čitalac G. M. mi šalje članak o otkrivanju fabrike droge u Staroj Pazovi. Tu na tri mesta piše “labaratorija”, ali je ista reč još četiri puta napisana ispravno, laboratorija. U “Novostima”, znači, to rade nasumce. “Politika” je mnogo doslednija. Kao da ima korektore koji, kad jednom primete grešku, i sve ostale primere iste reči okrenu na pogrešni oblik, jednoobraznosti radi.
      
       IVAN KLAJN