|
Od osnivanja programa Cinefondation, pre šest godina, prikazano je oko sto filmova kratkog metra mladih reditelja iz čitavog sveta. Prvi put na njemu se nalaze i dvojica Srba
Nekoliko dana pred početak Filmskog festivala u Kanu (14-25. maja) dvojica mladih srpskih reditelja pakuju kofere i obavljaju poslednje pripreme pred odlazak. Njihovi kratki filmovi uvršćeni su u jedan od zvaničnih programa festivala, Cinefondation, kojim ove godine predsedava Emir Kusturica. Vladimir Perišić predstaviće se filmom “Dremano oko”, kojim je nedavno diplomirao na pariskoj filmskoj školi LA FEMIS, koju će i predstavljati u Kanu, a Pavle Vučković filmom “Beži, zeko, beži”, koji je uradio kao student druge godine režije na FDU. Obojici je ovo prvo učešće na jednom festivalu.
Glavni selektor ovog programa studentskih filmova kratkog i srednjeg metra Loran Žakob, nakon 850 pregledanih sveo je konačni izbor na dvadeset filmova. “Nisam se mnogo dvoumio oko izbora filma koji dolazi iz filmske škole LA FEMIS”, kaže specijalno za NIN. “Perišićev film je klasično režiran, nije revolucionaran u estetskom smislu, ali glumci su vrlo dobri, tema je jaka a rediteljski posao dobro urađen. Film Pavla Vučkovića stigao je vrlo kasno, posle zadanog roka, na video traci, ali smo nakon konsultacija ipak odlučili da ga uvrstimo u program. Tražili smo da ga prebaci na traku i to je urađeno vrlo brzo, i tehnički ne baš vrhunski, ali ideja nam je bila važnija”, objašnjava Žakob, čiji otac, Žil Žakob, na otvaranju ovogodišnjeg festivala predstavlja dokumentarnu trilogiju o Kanu.
Od osnivanja programa Cinefondation, pre šest godina, prikazano je oko sto filmova kratkog metra mladih reditelja iz čitavog sveta. Ovo je prvi put da se na njemu nalaze i dvojica Srba. Po prirodi filmova koje prikazuje - studentski filmovi kratkog metra - Cinefondation se odvija u senci glavnih takmičarskih programa. Nije atraktivan medijima koji u Kan dolaze zbog velikih zvezda, ali uživa veliki ugled, pre svega zbog velikog broja najznačajnijih filmskih škola iz sveta koje uključuje, a onda i po zvučnim imenima predsednika žirija (prošle godine je to bio Martin Skorseze).
Za karijeru mladog reditelja to je korak od sedam milja. U pitanju je takmičarski program, a prvonagrađenom se garantuje da će prvi dugometražni film koji napravi biti prikazan na jednom od narednik kanskih festivala. Ove godine su se tako u Kan vratile Emilija Jang iz Velike Britanije, sa filmom “Poljubac života” i Austrijanka Rut Mader, koja je snimila film “Borba”. Druga i treća nagrada su novčane (15 000 i 11700 evra). Reditelji čiji su filmovi prikazani u programu Cinefondation imaju velike šanse da potom budu primljeni na studijski boravak u elegantnom zdanju nedaleko od Pigala, gde su im pola godine na raspolaganju “nepristojno” raskošni uslovi za rad na projektu za sledeći film.
Specifičnost ovogodišnjeg programa jeste što se na njemu nalazi šest animiranih filmova, za razliku od prošle godine, kada nije bilo nijednog.
Pavle Vučković, koji za mesec dana puni 21 godinu, kaže da je za Cinefondation saznao sa plakata koji je stajao pored ulaznih vrata na fakultetu i odlučio da pošalje svoj prvi zvučni film koji je snimio za kolokvijum druge godine FDU. U filmu lisica juri zeca kroz zaleđenu šumu - odgovor na rediteljski zadatak koji je glasio - potera.
“Za ovu vrstu studentske vežbe škola ne daje buxet. Studenti se, međutim, sami snalaze da prikupe sredstva, ukoliko imaju zahtevniji scenario”, objašnjava Vučković. “Sa fakulteta sam za ovaj film koristio samo stativ za kameru i ‘dat’ (uređaj za snimanje zvuka), zato što je oprema uglavnom loša. Kameru sam pozajmio iz škole Akademskog filmskog centra Studentski grad, koju im je poklonio Vlada Petrić, profesor i osnivač filmskog arhiva na Harvardu.” Prebacivanje na filmsku traku takođe je zahtevalo snalaženje i pomoć različitih sponzora. Tehnička strana filma, na sreću, nije igrala odlučujuću ulogu.
“Ne trudimo se da uvrstimo tehnički savršene filmove, kao što je tendencija nekih ovdašnjih filmskih škola, da studente obuče da budu briljantni u tehničkom smislu, da prave filmove koji će donositi novac. Nas zanima ono što autori imaju da kažu, priča koja nosi jak lični pečat”, objašnjava svoj izbor Loran Žakob. “Tu je, na primer, film mlade Palestinke sa Kolumbija univerziteta, koji govori o njenom iskustvu u Americi posle 11. septembra, ili film studenta filmske škole u Izraelu. Kada sam pogledao konačnu selekciju filmova, shvatio sam da u svima njima ima nečeg nasilnog, ne uvek brutalnog, fizičkog nasilja, već pre psihološkog. To govori da ovi mladi reditelji osećaju nešto zajedničko o ovom vremenu i društvu.”
Polusatni film Vladimira Perišića takođe govori o jednoj vrsti mentalnog nasilja kojom se bavi i u ranijim studentskim radovima - Realitatsverlust - filmu u kome vodi dijalog sa majkom, Nadom Popović - Perišić, o političkim pitanjima o kojima pre toga nisu razgovarali i Killhouse - u kome jugoslovenski vojnik priča o svojim snovima, u kojima se naslućuju traume koje je preživeo . “Mislim da je nasilje, fizičko kao i mentalno, svojstveno ljudskoj prirodi i sveprisutno u ljudskim odnosima”, kaže ovaj dvadesetsedmogodišnji reditelj. Film “Dremano oko” prati trinaestogodišnjeg dečaka tokom dva dana gradskih sukoba. On je sin političara koji je navodno umešan u te događaje, o čemu saznaje od svojih školskih drugova. Pošto odbija da im poveruje, ali i da zatraži objašnjenje od oca, drugovi ga odbacuju i na kraju ošišaju. Tako ošišan, posle noćnog lutanja, dečak se vraća kući i postavlja pitanja ocu, koji mu ne odgovora. Naslov filma ukazuje na određeni odnos prema stvarnosti, objašnjava Perišić. “Razlika između onoga što se dešava i onoga što mislimo da se dešava, jeste tema koja povezuje sve filmove koje sam do sada uradio. Ono što pokušavam da prikažem na filmu, mogao bi da sažme grafit na Slaviji: ‘Ovo je stvaran svet oko mene’. Svet Markesovog magičnog realizma zamenio je svet gringo kafe i Mekdonaldsa i mene interesuje da posmatram taj svet.”
Iako već šest godina živi u Parizu, Perišića i dalje najviše zanimaju slike koje je poneo iz Beograda devedesetih. “Mislim da je u Beogradu zanimljivije gledati kroz prozor nego ići u bioskop, jer sve ono što se desilo u protekloj deceniji danas se čita u ponašanju ljudi, na njihovim licima, u očima i gestovima. Ne tragam za spektakularnim slikama ili metaforama; mnogo toga se može videti i u običnim, svakodnevnim stvarima.”
Filmovi iz selekcije Cinefondation biće prikazani u Sali “Bunjuel” 23. i 24. maja.
ANA OTAŠEVIĆ
|
Koliko, ko, gde
4 Žiri Kanskog festivala pregledao je ukupno 2 498 filmova - 908 igranih (iz 81 zemlje) i 1 590 kratkog metra, ili 200 filova više nego prošle godine
4 U glavnim salama Kanskog festivala- “Lumijer”, “Debisi”, “Bunjuel” - biće prikazana 52 igrana filma iz 24 zemlje
4 Festival 14. maja otvara francuski film “Fanfan lala” sa Vinsentom Perezom i Penelope Kruz u glavnim ulogama; zatvara ga rekonstruisana verzija filma “Moderna vremena”, Čarlina Čaplina.
4 Emir Kusturica je predsednik žirija Kratkih filmova i Cinefondation, Vim Venders Zlatne kamere, a Oliver Ston programa Lekcija iz filma
4 Festival odaje počast Federiku Feliniju brojnim projekcijama i događajima kojima se obeležava desetogodišnjica smrti čuvenog italijanskog reditelja.
4 Kanski trofej pripašće Žani Moro. Počast se odaje i dvojici francuskih sineasta koji su preminuli prošle godine - reditelju Morisu Pialau i producentu Danijelu Toskanu d’Plantijeu
4 Pariski Centar “Pompidu” organizuje izložbu posvećenu Žanu Koktou, kao najavu velike retrospektive njegovih dela na jesen u ovom pariskom muzeju savremene umetnosti. Žan Kokto je bio jedan od osnivača prvog festivala u Kanu i tri puta predsednik žirija
|
|
