Da li će arhijerejski sabor, koji ovih dana zaseda, raspravljati o izjavi Svetozara Marovića, predsednika SCG, ali i o “klopci” episkopa Atanasija Rakite

      Niko izvan kruga arhijereja ne zna danas (sreda, 14. maj) hoće li Sveti arhijerejski sabor raspravljati o polemikama koje vode neki arhijereji i neki zvaničnici države. Najtvrđu izjavu dao je onaj političar od koga se tvrdoća i očekuje, Nenad Čanak, predsednik Skupštine Vojvodine. “Jedan od nedemokratskih centara moći u Srbiji je Srpska pravoslavna crkva. Njih niko nije birao, a oni imaju veliki društveni uticaj.” Čanak je to rekao u emisiji Hrvatske televizije “Nedjeljom u dva” koju vodi Aleksandar Stanković.
       Kudikamo odmereniji bio je Svetozar Marović, predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora. On je, kao što je poznato, izgovorio jedan pledoaje za reformu Crkve.
       Nenadu Čanku nije odgovoreno. Maroviću je odgovorio patrijarh lično, u vaskršnjoj poslanici. Poručio je da bi pojedinci u ovom trenutku hteli da reformišu i Crkvu, “živeći u zabludi da je ona slična zemaljskim organizacijama koje, da bi opstale, moraju stalno da se menjaju i prilagođavaju”.
       “Crkva”, nastavio je patrijarh, “meri život svemogućom merom Hristovog vaskrsenja i njime obasjanog ljudskog dostojanstva. Kao takva, ona nikada ne prestaje da obnavlja svakog čoveka koji dolazi na ovaj svet i da sve narode, kao i sve oblasti i sve strukture ljudskog življenja, priziva na neprestano usavršavanje i menjanje ka boljem.”
       Poglavar Srpske pravoslavne crkve ocenio je da ljudi ovog sveta neprekidno govore o reformama u društvu i pokušavaju da stvore “novog čoveka”. “Zasnivajući promene na menjanju ništavnih stvari i na površnom prilagođavanju duhu ovog veka, bez osećanja živonosnog ognja Vaskrsenja Hristovog, koji sastavlja, obnavlja i ovekovečuje sve čega se dotakne, oni i sami postaju zarobljenici, ništavila i prolaznosti.” Služeći jednom narodu, Crkva se trudi da bude svetlost svim narodima i svim ljudima, “u težnji da sve narode pretvori u jedan - Božji”.
       Ovo je zapravo bio ceo odgovor patrijarha Pavla na izjavu predsednika državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozara Marovića da Crkva treba da se “modernizuje i reformiše”.
       Mnogi su se zapitali: predstavljaju li ovakvi stavovi visokog državnog funkcionera mešanje u autonomiju SPC, i šta znači tvrdnja da u crkvenim krugovima postoji “žal za nacionalnom istorijom” !?
       Nakon Marovićeve izjave oglasio se episkop šabačko - valjevski Lavrentije koji pretpostavlja da je Marović ovo rekao iz najbolje želje da Crkva ima što bolji uspeh u zemlji na čijem se čelu on nalazi. Jer, Crkva zaista treba da bude dorasla svom vremenu. Vladika Lavrentije naglašava da treba prilagoditi verniku sve ono što je čovečansko u Crkvi, ali se Crkva upravlja i po božanskim zakonima, koji se ne mogu menjati i prilagođavati vremenu. Kao čuvar vere i morala, od svojih članova SPC nastoji da prilagodi čoveka veri, a ne obratno.
       Na pitanje ne krije li se iza Marovićeve izjave mišljenje izvesnih arhijereja, Lavrentije ističe da u Svetom arhijerejskom saboru vlada jednomislije o ovim pitanjima.
       U emisiji “Klopka” TV “Pink”, koju vodi Olivera Kovačević, episkop hvostanski Atanasije Rakita ovako je, međutim, komentarisao patrijarhovu poslanicu:
       “Ta misao nije misao njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla. Ta misao se našla u poslanici, ali nju piše ekipa. Koliko ja znam patrijarha Pavla, a znam ga više nego bilo ko, njegov pristup je pristup ljubavi. On se prema svima odnosi pastirski... On ne bi nikako mogao tako nešto da kaže. Ja nisam zadovoljan takvim stavom, ali govorim isključivo u svoje ime i to veoma odgovorno, jer verujem da ću biti kritikovan.”
       Na pitanje da li to znači da Crkva nije demokratska institucija, episkop hvostanski je rekao u pomenutoj emisiji da Crkva jeste demokratska institucija, iako je pomenuta poslanica takvom ne predstavlja. Ovo su njegove reči: “Crkva kakvu ja želim i zastupam, jeste.”
       Patrijarhova poslanica je uzburkala pravoslavni svesrpski svet. Izjave političara, da nje nije bilo, ostale bi u mnoštvu svakovrsnih izjašnjavanja, kao nešto što treba pamtiti i ne treba pamtiti.
       Zamolili smo profesora beogradskog Bogoslovskog fakulteta dr Dimitrija Kalezića da odgovori na neizbežna pitanja:
       Da li je Njegova svetost napisali Vaskršnju poslanicu, ili je nju, kako se moglo čuti, izdiktirala takozvana zilotska opcija. Ili je, možda, prirodno očekivati da se i srpski patrijarh, kao što to čine i zvaničnici države, oslanja na kolektivnu pamet, u ovom slučaju na Sveti arhijerejski sinod?
       “Reforma u Crkvi jeste uzburkala mnoge duhove i duše, a radi se o sledećem: Neki bi hteli da reformišu crkvu i upoređuju je sa organizacijama ovoga društva. Da bi opstali, nastoje da je saobraze vremenskom ukusu naraštaja. Crkva je večna i praktično izvan i iznad toga. Reč predsednika naše nove države dvojnoga imena, koja je odjeknula na stranicama nekih novina, očigledno je potekla iz glave i srca predsednika koji je bio crkveno neutemeljen. On je kao političar, sociolog i donekle istoričar kulture, politike i države, video Crkvu kao fenomen u drštvu i sa tih pozicija i u tim šemama on na nju gleda, on nju poima i o njoj tako rezonuje. Crkva je božanska ustanova, a država je tekuća prolazna stvarnost.”
       “Poslanicu”, naglašava naposletku naš sagovornik, “potpisuje patrijarh sa Svetim sinodom. Sinod je izvršni organ Sabora kao najviše zakonodavne vlasti u Crkvi, on je prvi najviši izvršni organ. Na sednicama Sinoda se, verovatno, vode i razgovori o tome šta je potrebno jednom poslanicom kazati vernom narodu. Patrijarh skicira, možda i napiše jednu verziju, ili je neko iz Sinoda napiše, ali ostalima se daje da popravljaju i menjaju. Ona je, dakle, sinodski tekst, ali je potpisuje prvi među jednakima, kao predsednik Sinoda. Svojim potpisom on garantuje za njenu autentičnost.”
       Na našu upadicu da “mnogi kazuju kako je poslanicu zapravo napisao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, profesor odgovara:
       “Nije nemoguće, jer on je član Sinoda. Ili je napisao, ili predlagao, kao i ostali, uostalom. Šta je ko sugerisao, ne znam, ali suštinu sinodskog razgovora potpisali su svi, što znači da su se jednoglasno složili.”
      
       NAĐA ANDREJEVIĆ