Anketa Centra za istraživanje tržišta FON a i Saveza studenata Beograda pokazuje da 21 odsto studenata poznaje profesora ili asistenta koji uzima novac

      Ovih dana policija je medijima saopštila da je privela šesnaest Beograđana “zbog osnovane sumnje da su izvršili veći broj krivičnih dela falsifikovanja isprava od 1999. godine”. Za 200 do 750 evra, u zavisnosti od težine ispita, deo njih polagao je ispite za druge studente. Sumnja se da je bilo skoro hiljadu slučajeva nelegalno položenih ispita. Na ovaj način, za tri i po godine, zaradili su oko 200 000 evra!? Prvo opštinsko javno tužilaštvo pokrenulo je istragu protiv dvadeset dva lica, takođe osumnjičena da su učestvovala u aferi polaganja ispita za druge, uz novčanu nadoknadu. Kako tvrdi Vladimir Milić, dekan Pravnog fakulteta, dvojica iz grupe su studenti prava, a ostali su sa ekonomije.
       U intervjuu NN osobe objavljenom u “Monopollist”- u, listu Studentske unije Ekonomskog fakulteta u Beogradu, saznajemo: “Počeo sam zbog para. Prvi ispit sam dao u oktobru 1994. godine. Drugu je falio ispit za uslov iz predmeta koji sam tada već položio na svom fakultetu. Zaradio sam tada 150 DEM. Prosečna plata u Srbiji te godine bila je 30 DEM. Jedino čega se sećam je trema i profesor koji je došao na ispit neistuširan. Bilo me je strah, ali strah uvek postoji, i prvi i poslednji put”. NN je sedam godina polagao ispite za druge iz trinaest različitih predmeta, na deset beogradskih fakulteta. Položio je ukupno devedeset ispita.
       Prema prošlonedeljnom saopštenju policije, Igor i Ivan Petrić (Ivan je poznat na Ekonomskom fakultetu zbog provale u profesorski kabinet) stupali su u kontakt sa zainteresovanim studentima. Nudili su im položen ispit za određenu svotu. Po pristanku, dobijali su indeks zainteresovanog, govoreći mu kod kog profesora da prijavi ispit. U zavisnosti od ispita, polagali su Miloš Bubanja, Saša Žunković, Siniša Živković, Aleksandar Mićović ili Milan Rakić. Za 15 evra Aleksandar Nikolić je menjao fotografije na indeksima, a onda ih vraćao braći Petrić. Na dan ispita, Petrići su “polagačima” davali falsifikovane indekse i sredstva radio-veze. Prilikom hapšenja, kod Petrića su pronađene tri radio-stanice, pet bežičnih slušalica, 960 različitih fotografija i pečati Pravnog i Ekonomskog fakulteta.
       Zanimljivo je da su sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu još pre godinu i po dana upozoravali na ovu pojavu i policiju i Ministarstvo prosvete. Na Pravnom su ćutali “u interesu istrage”, a znali su već u februaru. Tako bar tvrde.
       Kako su se polagali ispiti?
       “Monopollist” piše: “Ispite je polagao pismeno i usmeno. Uz menjanje slika na indeksima i falsifikovanja pečata fakulteta, radio je i sa vokmenima sa radio-predajnikom i prijemnikom. Kasnije je došla mobilna telefonija. Najlepše i najbezopasnije je bilo polagati pismene na kojima se ne kontrolišu lične karte i indeksi.”
       “Ljudi na Univerzitetu znaju mesta gde treba da se jave da bi dobili ‘uslugu’. Nailazili smo na ‘dublere’, imali smo slučajeve provala u profesorske kabinete da bi se došlo do ispitnih pitanja, nalazili smo falsifikovane lične karte. Sve smo to dostavili SUP-u. U ovom slučaju pominje se i pečat Ekonomskog Fakulteta. To su ozbiljni prekršaji. Insistirali smo da policija ovo uradi valjano i dobro je da su krenuli. Očekujem da će ovde još mnogo toga da se otkrije, ali treba sačekati kraj istrage”, kaže za NIN Božidar Cerović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
       U ovoj priči iznenađuje, možda, samo rešenost policije da i ovde konačno “počisti teren”. Zato, valjda, ne žele da govore za NIN. Student četvrte godine Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koji je želeo da ostane anoniman, poverio nam se: “Gledao sam čoveka kako priprema indeks za drugog. Odlepi sliku, zalepi novu, na gumici, tintom odslika pečat fakulteta i završi posao. On je student mašinstva, pa mu nije teško da sve precizno otcrta. Onda slično uradi i sa ličnom kartom. Do njega su dolazili preko prijatelja, ali je on radio na sitno.”
       Zbog “neregularnosti”, Viša poslovna škola (sada Beogradska poslovna) verovatno je “najčuvenija”. Naš sagovornik sa ETF-a priznaje: “Moja ortakinja je, zbog para, polagala ispite za druge na Višoj poslovnoj. Njoj dobro dođe tih pedesetak evra. Zvali su je i sa Saobraćajnog, ali nije pristala.”
       Radovan Knežević, direktor Beogradske poslovne, kaže za NIN: “Krajnje je vreme da se stvari isteraju na čistac. Postoje slučajevi falsifikovanja pečata i potpisa. Ja sam gledao falsifikat lične karte tako vešto urađen da se samo pod lupom vidi da nije prava. Imamo oko pet odsto falsifikovanih diploma i uverenja, ali je to nastalo izvan škole. Kad se utvrdi takav slučaj, policija ništa ne uradi. Istražni organi treba da utvrde poreklo ovih falsifikata i na tome insistiramo.”
       Organizovani kriminal na Unioverzitetu baca u zasenak prepisivačke tehnike- tzv. puškice, gotove koncepte koji se doturaju iz drugog, trećeg reda, označene kvitice sa ispitnim pitanjima. A tu su i nova revolucionarna sredstva, mobilni telefoni sa slušalicama, vrlo pogodni za skoro svaki ispit.
       Najskuplja varijanta je kupovina ispita.
       Anketa Centra za istraživanje tržišta Fakulteta organizacionih nauka i Saveza studenata Beograda pokazuje da 21 odsto studenata poznaje profesora ili asistenta koji uzima novac ili drugu materijalnu nadoknadu umesto regularnog polaganja ispita. Dvanaest odsto njih navodi i cenu ispita na svom fakultetu.
       Ministar prosvete Gašo Knežević to komentariše rečima: “Jasno je da je mito dvostrano delo. Ipak, ako 21 odsto studenata tvrdi da zna ljude koji uzimaju novac, a ne smeju to da kažu i to je onda problem. Čega se plaše? Neka prijave meni, policiji.”
       Iz Studentske unije Srbije, međutim, odgovaraju ministru: “Kao što se ne može očekivati od naših roditelja da prijave korupciju u bilo kojoj javnoj ustanovi, tako ni od studenata ne možete to da tražite. Studenti nemaju podršku za to. Dešavalo se da svi znaju da profesor ucenjuje studenta kupovinom knjige ili slično, pa da niko ne reaguje.”
       Dekan Cerović tvrdi: “Ako imate korumpirano okruženje, izvesno je da će i u univerzitetsku sredinu da se uvuče deo ovog manira. Ne isključujem postojanje korupcije na Univerzitetu, ali mislim da je toga mnogo manje nego što anketa pokazuje.”
       Pravo pitanje je, ipak, zašto bi neko uopšte bio spreman da plati ispit, bilo kome? Zašto je sve lakše od učenja?
       Ministra prosvete Gašu Kneževića brine činjenica “da postoji značajan broj ljudi koji treba da štite pravo, a spremni su na kriminal. Sociološka strana priče je najteži deo. Sankcije su jasne. Strah me kuda ide takav sistem. Podseća me na promenu moralnih vrednosti koja se događa od devedesetih naovamo. Mi smo izgubili kompas i tu se stvorila ovakva klima.”
       Student ETF-a je radikalan: “Oni koji plaćaju ispite su bednici. To su mamini i tatini sinovi koji su olako došli do para i ne znaju da cene ništa! Kad bih ja kažnjavao, kaznio bih ih tri puta strože nego ove druge. Pored njihovog imena bi stajalo šta su uradili pa bi se poslodavci zamislili koga primaju da im radi. Mada, ni ne čudi takvo ponašanje tatinih sinova. Jer im stric, tetka, ujna, kažu: ‘Ti samo dobij diplomu, posao ćeš lako da naučiš.’ Oni koji nešto znaju, nemaju prođu, jer nemaju vezu. To je princip po kome sve funkcioniše.”
       A kakve ih kazne čekaju? Svi koji su diplomirali na “mufte”, ostaće bez diploma. Poništiće se svaki ispit koji sam vlasnik indeksa nije položio. Zbog falsifikovanja, odnosno korišćenja falsifikovanih isprava, preti zatvorska kazna od šest meseci do pet godina zatvora. Najstroža disciplinska mera koju fakulteti preduzimaju je suspenzija do godine dana. Ekonomski fakultet primenjivao je tu sankciju. Ali, po isteku suspenzije, student normalno nastavlja studije na istom fakultetu. Da li je poruka da se “zločin” isplati?
       NN student s početka priče koji je položio onih devedeset ispita, poručuje: “Nisam sebi platio nijedan ispit i ako naučim svoje dete da plati ispit, naučiću ga da u životu plati i neke druge stvari. Poenta je da nauči da radi i ceni svoje znanje. Neki ljudi su platili samo jedan ispit, jer nisu mogli da ga polože, ali ima i onih koji su plaćali i meni i profesorima. Mislim da su pare bacili, jer dolazi vreme znanja i sposobnosti.” Dok to vreme “znanja i sposobnosti ne dođe, i ovog juna “polagaće” se - kao i dosad.
       Nego, pošto ispit ovog juna?
      
       DIJANA LAKIĆ
      

Debeovske spravice Vrlo popularan među studentima-prepisivačima je mobilni telefon uz obavezne hends-fri slušalice. Pre početka ispita, “šaptač” sa fiksnog telefona pozove studenta koji polaže ispit na njegov mobilni. Student koji polaže, dolazi na ispit sa malim mikrofonom u rukavu i bubicom zalepljenom za uvo. Tokom celog ispita, “šaptač” ostaje na vezi, da bi izdiktirao odgovore na pitanja studenta koji polaže ispit. Prošle godine, kad je uvedena kategorija samofinansirajućih studenata, na Šumarskom fakultetu u Beogradu zavladala je panika. U drugom oktobarskom roku studenti su bili spremni gotovo na sve. Nastala je velika potražnja za neverovatno tehnološki naprednim “debeovskim instrumentom” koji podseća na “spravice” Džejms Bonda. Korišćen je na način opisan kod mobilnih telefona. Za razliku od slušalica mobilnih telefona koje su prilično velike, ove se ne primećuju. Silikonska žica, tanka kao dlaka, spaja bubicu sa “aparatom”, a sama bubica je veličine minijaturne minđuše. Potražnja je bila tolika da je nedelju dana pre trebalo rezervisati ovu “spravicu”. Iznajmljivana je za 100 evra, a dešavalo se da se uz pomoć nje položi čak pet ispita dnevno. Vlasnik ovog “aparata” platio ga je 500 evra.

      

Kod Gaše - 600 evra Na Pravnom fakultetu se “šuška” da se ispit kod Gaše Kneževića, ministra prosvete i profesora ovog fakulteta, može da kupi. Na pitanje zna li koliko košta njegov ispit, ministar Knežević odgovara: “Ne znam. Gužva je u mom šesnaestercu. Jesam li u vrhu?”        Kažu, 600 evra...        “To je posledica višegodišnjeg stanja na mom predmetu. Dva profesora pre mene učinila su taj predmet naročito teškim. Razumem zašto je cena visoka.”