NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Nemamo pravo na grešku

Osećam veliku zebnju gledajući kako se olako poigravamo onim najboljim što nam je ostalo iz prošlih vremena, našom školom. Neka reformama prvo naprave sve moguće greške oni bogatiji. Pridružimo im se kada se stekne pozitivno iskustvo

      Poslednje četiri godine katedru za srbokroatistiku na Fakultetu stranih jezika i književnosti u Bariju vodi prof. dr Svetlana Stipčević. Ona već ima iskustva sa novim, reformisanim i evropski ustrojenim programom koji je na snazi već dve godine.
       Srpska katedra u Bariju jedinstvena je u Italiji pre svega zbog svog ambicioznog programa studiranja: šest časova lektorata nedeljno za svaku godinu, istorija jezika, književnost od svetog Save do Matije Bećkovića, posebni kursevi narodne književnosti i stare dalmatinsko-dubrovačke književnosti, kao i predavanja o savremenoj srpskoj poeziji. Pored ovoga, katedra u Bariju ima i najveći broj studenata među slavističkim katedrama u Italiji:
       - Od prošle godine - kaže za NIN prof. dr Svetlana Stipčević - pristižu i prvi diplomci sa tezama o srpskoj narodnoj poeziji, “Hasanaginici”, modernoj srpskoj poeziji u barijskoj književnoj reviji “La Valiza”, koja više od dve decenije prevodi i objavljuje srpske pisce. Za ovu godinu studenti pripremaju radove o Kišu, Paviću, M. Pavloviću, D. Maksimović, srpskim nadrealistima, Svetozaru Markoviću...
       Napominjući da su na Kosovo ovog proleća išli i studenti političkih nauka iz Barija, “usvojeni” na katedri za srbokroatistiku, profesorka Stipčević ističe ogromnu važnost upoznavanja ovih studenata sa zemljom i narodom čiji se jezik i književnost studiraju:
       - Dobro je što za ove moje napore postoji razumevanje Međunarodnog odeljenja Ministarstva prosvete, a posebno gospođe Blanke Banauh, tako da su ovi dolasci studenata u Beograd od velikog značaja za njihovo buduće opredeljenje i njihov odnos prema zemlji čiji jezik studiraju.
       Profesorka Stipčević nerado govori o novom evropskom univerzitetskom ustrojstvu, takozvanoj Bolonjskoj deklaraciji koji će srpski ministar prosvete Gašo Knežević potpisati ove jeseni i time će srpsko visoko školstvo krenuti u nametnute i neminovne reforme:
       - Neophodni su oprez i mudrost u promenama jer se još ne može jasno sagledati šta se dobilo studijama od tri godine i diplomama prevodioca, lingviste, turističkog radnika, evropskog menadžera, šta se dobilo zbrajanjima kredita i mogilnošću studiranja... Nejasno je i kakve će biti i one dvogodišnje studije koje tek treba da se osmisle i usaglase na celom evropskom prostoru. Ove trogodišnje studije omogućavaju sticanje diplome za prvu pomoć, studiranje jezika pretvorilo se u školu za strane jezike sa manje prednosti nego što imaju one pri Gete institutu, Servantes institutu, Bajron institutu ili školama Društva Dante Aligijeri.
       Studije jezika van Evropske unije, a posebno slavistike, ozbiljno su ugrožene. Moje četvorogodišnje profesorsko iskustvo u Italiji učinilo je da korigujem svoje negativno predubeđenje, ne samo o našim fakultetima već i o našoj školi uopšte: oni su, u celini gledano, ubedljivo bolji i to objašnjava uspeh naše dece u svetu. Osećam veliku zebnju gledajući kako se olako poigravamo onim najboljim što nam je ostalo iz prošlih vremena, našom školom. Neka reformama prvo naprave sve moguće greške oni bogatiji. Pridružimo im se kada se stekne pozitivno iskustvo. Mi nemamo pravo na grešku - zaključuje profesorka Stipčević.
      
       Profesor dr SVETLANA STIPČEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu