Koliko jedinstva bude u funkcionisanju zajednice, toliko će ga biti i u diplomatiji. Ali, ako ga ne bude, to neće biti problem diplomatije, već će se postaviti pitanje ozbiljnosti i političke odgovornosti jedne generacije političara u našoj zemlji i u EU

      Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Goran Svilanović dao je intervju između teških razgovora o finansiranju ministarstva, budućem konceptu spoljne politike nove državne zajednice, problemima nasleđenim iz bivše države. Za to je potrebno imati veliku diplomatsku veštinu i nešto više strpljenja.
      
       Kakve promene je Ministarstvo doživelo u periodu nestanka jedne i nastanka druge države?
       - Promene bi trebalo tek da nastupe. U ovom trenutku pripremamo novu organizaciju i sistematizaciju, kojom ćemo znatno smanjiti broj zaposlenih, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Jednostavno, nema para. Upravo danas sam imao razgovore sa ministrom finansija Srbije o tome. To će biti bolan proces. Što se tiče političkih posledica formiranja nove zajednice na organizaciju i funkcionisanje Ministarstva, one se još ne vide, ali ja se nadam da će biti vidljivije u nekoliko narednih nedelja. Naime, trebalo bi da stignu predlozi za troje pomoćnika koji će doći iz Crne Gore, a o čijim smo se obavezama manje-više već dogovorili. Oni će obavljati odgovorne poslove u Ministarstvu i ja se nadam da će to svakako činiti na dobro svih građana i Srbije i Crne Gore. Takođe, trebalo bi još nekoliko diplomata da dođe iz Crne Gore u određene direkcije MSP.
      
       Da li nova državna zajednica ima jedinstvenu spoljnu politiku ili je Ministarstvo spoljnih poslova samo servis kroz koji republičke administracije ostvaruju često međusobno suprotstavljene ciljeve?
       - Naravno da postoji jedinstvena spoljna politika. Kad bismo krenuli da ređamo prioritete na način kako ih vide u Beogradu i onako kako ih vide u Podgorici, videli bismo da tu ne može biti strateških razlika. A da li je jedna izjava nijansirana na jedan ili drugi način, to su ipak pitanja manjeg značaja. Izjave se neretko daju i da bi se zadovoljila dnevna potreba za političkim marketingom članova različitih stranaka koji su istovremeno i državni funkcioneri, i toga ima na svim stranama. Međutim, teško mi je da prihvatim vašu ocenu o tome da postoje suprotstavljeni interesi dveju administracija. Kuda ćemo ako ne u susret najbližim susedima na Balkanu i članstvu u EU? Takođe, u vezi s inicijativom za priključenje programu Partnerstvo za mir postoji potpuna saglasnost. Na putu ka evroatlantskim integracijama biće iskušenja, ali nadam se da će nas voditi dugoročni interesi naših građana, a ne dnevne političke potrebe. Ako bude tako, ne samo da ne očekujem podele, onako kako ste ih odredili, već ni podele između stranaka koje vladu podržavaju i opozicionih.
       Budite strpljivi, pa ćete videti da i pitanje viznog režima, kao i pitanje akcionog plana o usklađivanju u ekonomskoj oblasti može biti rešeno. Moramo da budemo strpljivi i da shvatimo da su se unutar EU uskladile i veoma velike zemlje, kao što su Francuska ili Nemačka, sa mnogo manjim zemljama, kao što je Luksemburg ili Slovenija. Zato mi je neprihvatljivo da neko tvrdi kako je nemoguće uskladiti Srbiju i Crnu Goru pre nego što počnemo da usklađujemo državnu zajednicu sa Evropskom unijom. Mi to možemo da učinimo, pitanje je samo da li svi to hoćemo.
      
       Ima li istine u vesti da je Crna Gora predložila da se njoj poveri Jadransko-jonska inicijativa, a Srbiji saradnja podunavskih zemalja?
       - Da, iz Vlade Crne Gore stigao je predlog da neke od regionalnih inicijativa budu poverene crnogorskom MIP-u. Ne vidim tu bilo kakav problem. Oni su u stanju da vode sve poslove u Jadransko-jonskoj inicijativi, na primer, za potrebe cele zajednice. Svu potrebnu pomoć i podršku pružiće im MSP, a baviće se i dalje nizom drugih regionalnih oblika saradnje. Konkretno, JJI u suštini reguliše odnose među priobalnim državama i to vrlo često u vezi sa načinom eksploatacije mora, zaštitom prirodnih resursa ovih mora i priobalja, plovidbom, itd.
      
       Kad se mogu očekivati imenovanja novih ambasadora koje predlaže koalicioni partner DOS-a iz Crne Gore i da li ste saglasni sa zahtevom da se ključna diplomatska predstavništva podele na paritetnoj osnovi?
       - Ovi razgovori bi trebalo da se vode tokom maja i juna. Ja sam nestrpljiv da što pre budu okončani, jer stalna polemika u novinama, kao i nagađanja, samo štete našim interesima i onemogućavaju rad diplomatama. Podeliti jednu ambasadu po vertikali nije moguće ni u političkom i profesionalnom smislu, ni u finansijskom, ni u tehničkom. Ona mora biti jedan kolektiv i tako će i ubuduće biti, bez obzira odakle je ambasador ili njegovi saradnici. To će biti ambasada Srbije i Crne Gore, kao jedinstvenog međunarodnopravnog i političkog subjekta. Koliko tog jedinstva bude u funkcionisanju zajednice, toliko će ga biti i u diplomatiji. Ali, ako ga ne bude, to neće biti problem diplomatije i njenog funkcionisanja, već će se postaviti pitanje ozbiljnosti i političke odgovornosti jedne generacije političara u našoj zemlji i u EU.
      
       Da li je usaglašen način finansiranja naše diplomatske mreže?
       - Meni još nije sasvim jasno kako će biti finansirane institucije zajednice. Kako rekoh, o tome sam razgovarao sa ministrom finansija Srbije, ali ne umem da dam odgovor na to pitanje, drugačiji od onog koji sam dao pre nedelju dana. Razumem da od njega treba da očekujem plate za zaposlene i zato sam sa njim a ne s nekim drugim o tome razgovarao.
      
       Kako uopšte funkcioniše Savet ministara, jer ste nedavno izjavili da se većina odluka blokira.
       - Imam utisak da su tu moju izjavu svi pažljivo pročitali, jer je ona odrazila realne probleme sa kojima smo se susretali. Očekujem da svi ti problemi budu postepeno otklonjeni. Dobro je da tako bude, jer potreban nam je Savet ministara koji je u stanju da radi svoj posao i da na taj način bude od pomoći vladama Srbije i Crne Gore. U suprotnom, on će se pretvoriti u još jednog potrošača budžetskog novca. Nadam se da nijedan član Saveta ministara ne želi tako nešto.
      
       Koliko sam shvatio, radnici savezne administracije neće dobiti platu dok se ne dogovore ministri finansija?
       - To zaista nema veze sa dogovorom ministara finansija. Sa Đelićem sam razgovarao zašto nisu isplaćene plate i šta treba učiniti da budu isplaćene i mi smo se dosta brzo dogovorili o svemu, ali to ni na koji način nema veze sa odnosima između dva ministarstva. Više ima veze sa zajedničkom željom da probamo da za kratko vreme prilagodimo ukupan obim nasleđene savezne administracije onome što je moguće finansirati na nivou zajednice.
      
       Šta to znači za broj zaposlenih u ministarstvu?
       Nije to nikakva tajna. Mi smo u jednom trenutku imali 1 425 zaposlenih. Postepeno smo taj broj smanjivali, a pri tom smo primali i nove mlade ljude. U ovom trenutku je broj onih koji su zaposleni oko 1 250. Mi ćemo vrlo brzo morati taj broj da svedemo na 1 135.
      
       Šta će se dogoditi sa ambasadorima koje je svojevremeno predložila Demokratska stranka Srbije?
       - Bez obzira ko je predložio nekoga od ambasadora, oni predstavljaju državnu zajednicu a ne stranku. I tako su se svi i do sada ponašali. Nalazili smo načina da odstupanja predupredimo i otklonimo. Kad bude postignut dogovor o novim ambasadorima, to ću saopštiti javnosti.
      
       Delite li optimističku procenu premijera Živkovića da u poslednjih 50 godina nismo imali tako dobre odnose sa SAD?
       - Teško je obuhvatiti pola veka, ali je izjava tačna u svojoj suštini. Naši odnosi sa SAD jesu u usponu. Izjava koju je u našem susretu pre dve godine dao predsednik SAD Buš odražava tu situaciju veoma dobro. Imajući u vidu oktobarsku promenu vlade kod nas 2000. godine, i upravo okončane izbore kod njih u razmaku od svega nekoliko meseci, Buš je rekao da smo i mi i SAD svoje probleme nasledili i da bi trebalo da jedni drugima pomognemo da to nasleđe prevaziđemo. Mislio je pre svega na našu obavezu saradnje sa sudom u Hagu i na veoma gorke emocije naših građana zbog bombardovanja zemlje. Te reči razumeo sam kao poruku ohrabrenja, poruku da je moguće u kratkom vremenskom roku unaprediti odnose. I to je ono što se događa ovih meseci. Značajnim na tom putu koji smo prešli u prethodne dve godine smatram i odluku Pauela prošle godine o sertifikaciji naše zemlje, kao i prethodnu podršku na Donatorskoj konferenciji i u pregovorima sa Pariskim klubom o otpisu dugova. Sada su naša sredstava odmrznuta, a očekujemo uskoro i normalizaciju trgovinskih odnosa.
      
       Nedavni rat u Iraku otvorio je pukotinu u zapadnom demokratskom svetu koji analitičari već dele na američki i nemačko-francuski blok. Na koji zapad ide naša zemlja?
       - Dopada mi se način na koji ste postavili ovo pitanje. Tačno je da se “zapad” menja. U suštini, nalazimo se na početku procesa novog definisanja evro-atlantskog partnerstva. I mi ćemo u tom procesu biti aktivan učesnik. Više nismo sasvim izvan i nismo nemi posmatrač. Pre svega zbog toga što u ovom trenutku pregovaramo o učešću u Partnerstvu za mir, a nadamo se da tokom ove godine otvorimo i pregovore sa EU o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Dakle, sve dileme, svi problemi koji u ovom zajedništvu postoje unutar EU, unutar NATO-a, ili u odnosima između EU i SAD, pogađaju i nas, važni su i za nas, odnose se i na nas. Druga je stvar što nekada treba biti uzdržan i strpljiv, i gledati sopstvene nacionalne interese pre svega, pa smo i mi tako učinili u vezi s Irakom nastojeći da zaokupljenost celog sveta ovom krizom iskoristimo ne za pozicioniranje na međunarodnoj sceni što bi nas izložilo različitim vrstama pritiska, već za rešavanje sopstvenih problema u senci, i za jačanje podrške svih nama važnih partnera, bez obzira na njihove razlike.
      
       Kada se mogu očekivati pregovori o statusu Kosova, koje, izgleda, sve brže klizi ka nezavisnosti?
       - Sve vreme se razgovara na različitim nivoima i raznim povodima, i razmenjuju se ideje, ali ne želim da nagađam kada će se zaista razgovarati o statusu. Takvih pregovora još nema na vidiku. Slažem se s vašom napomenom da ima sve više konkretnih koraka koji su razlog da govorimo o klizanju u nezavisnost. Evo, danas sam imao duži telefonski razgovor sa funkcionerom EU o samitu u Solunu koji se priprema i o učešću Štajnera, odnosno o mogućnosti da sa njime u delegaciji budu i predstavnici Vlade Kosova. Primetio sam da, na jednoj strani, Albanci na Kosovu stalno izbegavaju dijalog sa nama, što je bio Štajnerov predlog koji smo mi prihvatili, a na drugoj, istovremeno im se otvara pristup različitim multilateralnim sastancima. Očekujem da će i ovu napomenu imati u vidu unutar EU prilikom definisanja svoje pozicije i politike.
       Ali, meni se čini da u ovom trenutku niko ko odlučuje nema gotovo rešenje za status Kosova. O tome ima različitih razmišljanja u nevladinom sektoru, među političkim analitičarima i unutar raznih organizacija, ali još uvek nisu donete odluke. To nije neobično kad se ima u vidu da je sadašnji status regulisan Rezolucijom SB Ujedinjenih nacija, a da je i značaj EU sve veći ako se ima u vidu da se približava početak procesa pridruživanja. Valjalo bi uzeti u obzir naše predloge o decentralizaciji kao procesu koji bi trebalo da teritorijalizuje srpsko prisustvo na Kosovu i da pruži garancije za njegov opstanak.
      
       Poslednjih nedelja, lideri DOS-a, kao što su Čanak, Veselinov, Isakov, Mihajlović, razmenjuju veoma teške optužbe koje ponovo otvaraju priču o održivosti takve koalicije. Da li je DOS-u istekao rok trajanja i da li verujete da neće biti vanrednih izbora?
       - Mesto za takve izjave i polemike jesu sastanci DOS-a. Trebalo bi ih tako koristiti. Što se izbora tiče, mogu samo da vam kažem da se Građanski savez Srbije za izbore priprema stalno. A da li će ih biti do kraja ove godine, ili do kraja naredne godine, videćemo. Voleo bih da pre toga donesemo novi ustav Srbije.
      
       Kako tumačite to što su poslanici vaše stranke u parlamentu glasali za izmene u krivičnom zakonodavstvu, koje su istovremeni kritikovali visoki funkcioneri ili ugledni članovi stranke, poput Vojina Dimitrijevića ili Vesne Rakić - Vodinelić?
       - Do reagovanja naših istaknutih članova došlo je zbog toga što je prethodno unutar stranke postignuta saglasnost o potrebi da zakon o organizovanom kriminalu bude amandmanima unapređen. I te amandmane su naši poslanici podneli. Zatim smo unutar koalicije postigli kompromis o tome da neki od amandmana budu prihvaćeni a da neke druge povučemo. Nažalost, na glasanju ti amandmani nisu izglasani i nama je zbog toga veoma žao. Naši poslanici su tada ceo zakon podržali u nadi da će naknadno biti pronađeno rešenje. I tako se i dogodilo, kako vidim iz izjava ministra pravde, ipak će uskoro doći do promena ovog zakona, i to je dobro. Građanskom savezu Srbije je važno da zakoni koje donosimo budu u skladu sa najvišim standardima ljudskih prava, jer insistiranje na potrebi zaštite prava građana je jedna od osnovnih ideja stranke.
      
       Da li je tačno da je jedan broj funkcionera GSS nezadovoljan jer ste se previše bavili diplomatijom, a premalo razvojem stranke?
       - Čudi me da vi uspevate da izgovorite rečenicu kao što je ova da sam se “suviše” bavio svojim poslom. Služiti interesima građana Srbije i Crne Gore, kao ministar spoljnih poslova, najbolja je preporuka za stranku iz koje dolazim, za Građanski savez Srbije. To važi i za naše ostale državne funkcionere i oni se tako ponašaju. Biće mi zadovoljstvo da vas dočekam na skupštini Građanskog saveza Srbije u junu ove godine, pa ćete moći da proverite sve slične informacije.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      

Hag Kao predsednik Saveta za saradnju sa Hagom, kada očekujete da bi se mogao završiti taj proces?        - Sve što u ovom trenutku znam jeste nešto što je javna stvar, a to je da bi istrage trebalo da budu okončane do 2004. godine. To znači da bi do tada trebalo da budu podignute optužnice i onda sledi nekoliko godina u kojima će se voditi sudski postupci. Otuda ja tu 2008. godinu vidim kao godinu kada će svi postupci moći da budu okončani pred Haškim tribunalom, bar prvostepeni. Dakle, istrage će trajati još celu narednu godinu.               Govorili ste da se može očekivati podizanje šest, sedam optužnica...        - Nema ništa novo ni drugačije u odnosu na te brojke.               Da li će promene u vojsci, u vojnoj bezbednosti ili neke druge promene, olakšati tu saradnju sa Hagom, pre svega mislim na pronalaženje i hapšenje ljudi kao što su Šljivančanin, Mladić...        - Verovatno da ove promene omogućavaju napredak u tim istragama, ali ja to stvarno ne mogu da znam. Prosto, Ministarstvo unutrašnjih poslova radi istrage i ono sigurno očekuje da mu u tom poslu pomognu sve druge službe u zemlji koje mogu da mu pomognu.               Da li informacije da je Šljivančanin imao kontakte sa vojskom, da Mladić u poslednjih godinu dana nije u Srbiji, upućuju da su neki delovi DOS-a ili delovi državnog aparata znali gde su se oni nalazili...        - Molim vas da pravimo razliku između državnog aparata i političke koalicije. Dakle, o tim stvarima u koaliciji se sigurno nije razgovaralo i ne razgovara se, a da li su neki od organa u državi znali više pre godinu dana, a da to recimo nisu znali političari koji su morali da znaju, to ja ne mogu da potvrdim. Ja znam za sebe da nikada nisam imao informaciju o tome gde se ko nalazi, ali deo mog posla nije da imam informaciju o tome. To bi zaista morali da znaju oni koji se istragom bave.               Sada se pojavila potreba da se Miloševiću, možda i nekim drugim ljudima kojima se sudi u Hagu, sudi i ovde zbog nekih drugih zločina koji nisu obuhvaćeni optužnicom Tribunala. Očekujete li saradnju Tribunala?        - U poslednjem razgovoru sa Karlom del Ponte rekao sam da smo zainteresovani za neke nalaze koje je Tužilaštvo prikupilo, a koji danas mogu da budu značajni za istragu koja se ovde vodi, bilo u vezi sa organizovanim kriminalom, bilo u vezi sa političkim ubistvima ili ratnim zločinima. To je jedna stvar.        I druga, interes naše vlade je da svi koji su do sada uhapšeni ili se vode postupci prema njima u Tribunalu, budu dostupni našim organima ukoliko mogu bilo da svedoče ili da imaju neku drugu ulogu u postupcima koji se ovde vode.        Zato sam i rekao da, ukoliko se ovde budu vodili postupci protiv Miloševića, Šešelja, Simatovića, protiv bilo koga, svakako oni moraju biti dostupni našim organima i tu ne bi smelo da bude bilo kakve prepreke.