Poglavar Rimokatoličke crkve Jovan Pavle Drugi za mesec dana dolazi kako bi proglasio blaženim Ivana Merca u njegovom rodnom gradu

      U brojnim odborima i komisijama za doček nalaze se bezmalo svi viđeniji političari Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, svih vera i nacija. I protokol, koliko se do sada zna, predviđa kako verske svečanosti, tako i susrete sa državnim vrhom.
       Svi veruju da će papa zatražiti međusobno uvažavanje, toleranciju, poželeti mir, ali neslaganja počinju kada se pokuša odgovoriti na pitanje da li bi poseta mogla značiti podršku centralizaciji BiH ili će poruka Svete stolice ovoga puta biti da se uvaže realnosti o složenoj strukturi BiH sa dva entiteta. Papa će prvo primiti državni vrh BiH a onda posebno vrh Republike Srpske. Neki u ovom detalju vide simboličan čin priznanja posebnosti Republike Srpske u okviru Bosne i Hercegovine.
       Ima li poseta Banjaluci neku šifrovanu diplomatsku poruku Beogradu, jer papa prvi put ipak dolazi u kraj koji je srpski i pravoslavni? Svakako da ima, veruje se u Banjaluci, ali poseta je samo po formi dogovarana i dogovorena sa ovdašnjim vlastima dok je suštinski sve prethodno utanačeno sa stvarnim gospodarima - međunarodnim medijatorima. Pa, ipak, veruje se da će papa u Banjaluci u svom obraćanju ponešto reći što bi mogla biti poruka i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve ali i oficijelnom Beogradu. Verovatno će to biti ispitivanje mogućnosti posete Beogradu.
       Postoje još neki aspekti koji su od prvorazrednog značaja. Pre svega, to je bezbednost samog 22. juna kada papa boravi u Banjaluci. Za podsećanje, ovo je druga poseta pape od zaustavljanja rata. Prva je bila Sarajevu i tada je nakon njegovog odlaska hit tema bila otkrivanje ogromne količine eksploziva ispod jednog mosta kuda je papa prošao. Stvar do kraja za javnost nikada nije razjašnjena, a spekulisalo se različitim pretpostavkama; od toga da je to delo ekstremnih verskih islamskih grupa, do toga da je to delo nekih delova službi bezbednosti koje su sve i organizovale i “otkrile” kako bi poboljšale vlastiti rejting.
       Za Republiku Srpsku bezbednost je od ogromne važnosti jer bi i najmanji incident, veruje se, stravično pogoršao sliku u svetu i Srba i same Republike Srpske.
       Razume se, i mnoge druge trivijalnije stvari - od čistoće, snabdevenosti, smeštaja gostiju i sličnih koje prate ovakve masovne skupove, biće na nivou kakav ovaj kraj ne pamti. Jer, ovdašnjim vlastima je stalo da se predstave u što boljem svetlu. Najavljeno je, do sada, više od pet stotina novinara.
      
       Ko je Ivan Merc
       Široj javnosti Ivan Merc je sve donedavno bio potpuno nepoznat. Biografi beleže da je rođen kao vanbračno dete Nemca iz Češke kojeg je Austrougarska dovela u Banjaluku za šefa železničke stanice i majke Jevrejke iz Mađarske koji su sklopili brak tek tri godine nakon što su dobili sina.
       Merc je rođen 1896. godine u Banjaluci gde je završio osnovnu i srednju školu. Odgojen je u jakom katoličkom duhu. Maturirao je 1914. u rodnom gradu i onda se upisuje na Vojnu akademiju kod Beča. Ubrzo to napušta i u Beču se upisuje na prava, ali je mobilisan i kao austrougarski vojnik odlazi na italijanski front. Tamo dobija i čin oficira. Posle rata vraća se u Beč i kao oficir poražene vojske upisuje se na studije književnosti. Ubrzo dobija stipendiju francuske vlade i školovanje nastavlja na Sorboni. Nakon diplomiranja dolazi u Zagreb 1922. godine i zapošljava se kao profesor Nadbiskupske gimnazije. Godinu dana kasnije doktorira na zagrebačkom Filozofskom fakultetu. Umro je 1928. godini, nije napunio ni trideset dve godine života.
       Zabeleženo je da je bio jedan od osnivača Hrvatskog orlovskog saveza, organizacije koja je okupljala katoličku omladinu i koja je zabranjena godinu dana nakon njegove smrti. Iz ove organizacije nastali su “križari” koje neki istoričari uzimaju kao bazu ustaškog pokreta.
       Osim tekstova u tadašnjoj štampi i specijalizovanim časopisima kao i ličnog dnevnika, drugih pisanih tragova o sebi nije ostavio. Biografi, međutim, beleže svestrano oficijelno i neoficijelno obrazovanje kao i ogroman rad, kao laika, na propovedanju katoličke vere i ogromnu podršku Katoličkoj crkvi.
       Kao osamnaestogodišnjak pojavio se na sudskim procesima 1914. godine u Banjaluci kada je austrougarska vlast sudila velikom broju Srba nakon što je njena vojska napala Srbiju. Merc je tada zvanično, kao svedok optužbe, govorio u korist Srba-đaka, njegovih vršnjaka iz Gimnazije, što je izazvalo veliko razočaranje austrougraskih vlasti.
       Beleže se, međutim, i neki drugi detalji. Tako ustaška štampa u vreme Drugog svetskog rata Merca navodi kao jednog od ideologa ovog pokreta.
       Proces za njegovu beatifikaciju započeo je još 1958. godine u Zagrebu a trebalo bi da se okonača za mesec dana u Banjaluci. Iz Rimokatoličke crkve stigla je prilično zanimljiva poruka koja je potpuno u duhu najnovijih političkih procesa u Evropi: “Merc je evropski svetac. Treba istaći da on nije rođeni Hrvat. Njegov otac je češki Nemac, majka je Židovka iz Mađarske, rođen je u Banjaluci, studirao je u Beču i Parizu, tako da u svoj lik ujedinjuje elemente evropskih naroda i kulture u jednu cjelinu.”
      
       BRANISLAV BOŽIĆ