U takmičarskoj selekciji, od 28. maja do 4. juna, biće prikazno sedam predstava: tri inostrane i jedna u međunarodnoj produkciji, a Off Pozorje nudi četiri domaće predstave pravljene po tekstovima savremenih inostranih autora. Selektor želi da se više ne produbljuje podela publike na onu koja ide na Exit i onu koja gleda Pozorje

      Osnovni koncept ovogodišnjeg Pozorja nije se menjao - u igri za nagrade su najbolje predstave rađene po domaćim tekstovima. Velika inovacija je u činjenici da od ukupno sedam takmičarskih predstava tri dolaze iz inostranstva, tri su domaće a jedna je rezultanta međunarodne koprodukcije.
       Od 28. maja do 4. juna kada će biti uručene nagrade i odigrana predstava u čast nagrađenih, novosadska publika će videti sledeće predstave u takmičarskoj selekciji 48. Sterijinog pozorja:
       Ravanagrad - Đorđa Lebovića, u režijia Dejana Mijača, Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada i Paviljoni, Milene Marković, u režiji Srđana Janićijevića, Makedonski naroden teatara; Govornica pisca i režisera Jagoša Markovića, Jugoslovensko dramsko pozorište; Hazarski rečnik Milorada Pavića, u režiji Tomaža Pandura, međunarodna produkcija Supermarket Biljane Srbljanović, u režiji Kristijana Benedetija, Teatar studija Alfortvil, Pariz, Porodične priče Biljane Srbljanović, u režiji Gabora Rusnjeka, Pozorište “Čiki Gergelj” iz Kapošvara (Mađarska), Hasanaginica Ljubomira Simovića, u režiji Jagoša Markovića, Narodno pozorište iz Beograda.
       Novina ovogodišnjeg programa je Off Pozorje na kojem će publika videti četiri domaće predstave rađene po delima savremenih stranih autora: Disko svinje Endija Volša, u režiji Predraga Štrpca, SNP; Shopping & Fucking Marka Rejvenhila, u režiji Ive Milivojević, JDP; Noć Helvera Ingmara Vilkvista, u režiji Nenada Prokića, Bitef teatar iz Beograda, Porša Koklan Marine Kar, u režiji Ksenije Krnajski, Pozorište “Duško Radović” iz Beograda.
       Ovaj program Off Pozorja treba da pokaže kako naše pozorište čita tu vrstu dramaturgije. Samim tim, on je u direktnoj vezi sa sa 11. međunarodnim simpozijumom pozorišnih kritičara i teatrologa, među kojima su ove godine veoma značajna imena kao profesorka An Ibersfeld, ili kritičar italijanske La republike Franko Kvadri, engleski dramski pisac Dejvid Edgar (profesor Sare Kejn, rodonačelnice novog talasa kome je simpozijum i posvećen), Jan Herber, predsednik Međunarodne organizacije pozorišnih kritičara i Mišel Vajt, generalni sekretar iste organizacije...
       Očigledna je želja selektora da takmičarska selekcija, Off Pozorje i simpozijum o novoj evropskoj drami, budu povezani “kao one ruske babuške”, da se ostvari dijalog imeđu stranih predstava rađenih po domaćim tekstovima u glavnom programu i naših predstava pravljenih po stranim tekstovima u Off selekciji.
       Pozorje mladih, kao deo ovogodišnje manifestacije, predstavlja smotru sedam pozorišnih akademija koje će izvesti studentske predstave. Dogodiće se, tako, da se u toku četiri festivalska dana odigraju čak tri predstave dnevno, od 19.30, od 22.00 i od 23.30 časova. Cilj ovako gustog programa očigledno nije da svi vide sve, već da svako napravi izbor prema svom ukusu i da publika vidi predstave u što većem broju. Ako se tome dodaju okrugli stolovi, promocije, tribine... može se reći da će Pozorje ove godine živeti od ujutru do kasno u noć. Selektor Medenica to objašnjava ne samo svojom željom da ponudi dobar umetnički koncept, već svojim ciljem da se stvori dobra festivalska atmosfera. A posebno mu je stalo da se animira nova publika, da se ne produbljuje podela na publiku koja ide na Exit i onu koja ide na Sterijino pozorje. Naprotiv.
       Reč - dve o predstavama o kojima se manje zna - ostvarenjima iz inostranstva koja su rađena po delima domaćih pisaca.
       Srđan Janićijević je mlad reditelj koji je postavio Paviljone u nacionalnom makedonskom tetaru, i ako je verovati nezvaničnim izvorima, autorki Mileni Marković se od svih izvođenja njenog teksta, ovo najviše dopada. A selektor kaže da mu je drago što će ovdašnja publika videti i neko drugo pozorište od onog koje je do sada imala prilike da vidi, a koje se kretalo u rasponu Unkovski-Popovski i Popovski-Unkovski.
       Francuska predstava Supermarketa je dobila veoma dobre kritike u vodećim francuskim dnevnim listovima i na osnovu tog uspeha ova nezavisna trupa iz Alfortvila (predgrađe Pariza iz kojeg se metroom stiže do Ajfelove kule) koja je bila u velikim finansijskim nevoljama, dobila je od države ne samo materijalnu pomoć već i novi prostor. Mlada ekipa glumaca realizovala je predstavu Porodične priče u nama poznatom Pozorištu u Kapošvaru ( gostovali su na Bitefu) i može se reći da ove tri strane predstave reflektuju tri različita kulturna konteksta - onaj eks-jugoslovenski, regionalni i onaj koji pripada velikoj, staroj Evropi.
      
       R. S.