Mile Perić kaže da homoseksualni sajt nije popularisao ni reklamirao već da su to uradili Tužilaštvo i policija preko medija

      Mile Perić, upravnik biblioteke u Istraživačkoj stanici Petnica kod Valjeva, osuđen je sa 30 000 dinara posle 19 dana provedenih u zatvoru jer je uređivao Internet sajt “Valjevski pederi on-lajn”. Problematični sajt http://valjevo.editthispage.com/ http://valjevo.editthispage.com/discuss/msgReader$10 postoji već dve godine otkako ga je Perić postavio na “content” serveru u SAD, dosad nikom nije smetao; do njegovog hapšenja, imao je oko 6 000 posetilaca. Mile Perić je na suđenju rekao da homoseksualni sajt nije ni popularisao ni reklamirao već da su to uradili Tužilaštvo i policija tako što su novinarima citirani delovi spornog sajta.
       - Petog aprila su me uhapsili, kao “opasnog za bezbednost Republike i njenih građana”, a po čl. 98. KZRS (“...javno izložio poruzi Vladu Srbije i predsednika vlade tako što je sa svog kompjutera na Internetu EMITOVAO tekstove...). U ponedeljak, ljubazni istražni sudija odredio mi je pritvor na osnovu nepostojećeg (u poslednjoj reviziji izbrisanog) stava ZKP-a! Vanraspravno veće sudija iz opštinskog i okružnog suda potvrdilo je to 100 odsto protivpravno rešenje i produžilo pritvor “da ne bi ponovio ili dovršio delo kojim preti”. Pretim?! Čime, da ponovo napišem isti tekst?!
       Moje građansko pravo je da kritikujem svaku vlast. Zauzvrat, demokratska vlast me je smestila u samicu sa 24-časovnim osvetljenjem, čučavcem bez vodokotlića i česmom bez lavaboa. I dobro sam prošao, drugi su bili u tzv. starim samicama čak i bez takvog čučavca - sa plastičnom kofom koja je pražnjena jednom u 24 sata (kibla je fini izum devetnaestog veka, ima poklopac sa vodom koji može lepo da zatvori posudu), sa pacovima i bubašvabama, bez grejanja i stakla na prozorima, kaže Mile Perić.
      
       Kako je izgledalo samo hapšenje?
       - Bilo je i smešno i neverovatno. Pre nešto više od godinu dana baš sam držao obuku policajcima, istim ovim koji su me uhapsili, i to baš o kriminalu na Internetu. Pokazao sam im kako mogu da se nađu uputstva za gajenje “trave”, kako da se napravi bomba, kako da se koriste tuđe bankovne kartice, o pornografiji, pedofiliji. Pokazao sam im i kako se policije drugih zemalja predstavljaju na Internetu i kako komuniciraju sa građanima...
      
       I šta se desilo?
       - Došli su u kancelariju u Petnici. Tu je bio i neki njihov ekspert za računare. Prvo je počeo da mi priča nešto o “kešu računara”, mučenik uopšte nije prepoznao da radim na Mekintošu i da mi ne može ništa. Kad su me pitali koji računar koristim, i kad sam im rekao da koristim 36 računara u stanici, u laboratoriji, učionici, kancelariji, ova tri ovde... samo su blenuli u mene. Osamnaest sati isleđivanja u MUP-u, započeto je u subotu pre podne, kako ne bih mogao da se žalim na policijski pritvor do ponedeljka. Svakih nekoliko sati su se konsultovali sa načelnikom valjevskog MUP-a o tome šta dalje da mi rade.
       Prvih sedam dana Perić nije jeo, pa su mu zapretili da će mu u usta nabiti crnu gumenu cev i sipati mleko i jaja; onda je počeo da uzima jedan plazma keks po obroku do kraja. Za devetnaest dana smršao je 15 kilograma.
      
       Kakvo je Perićevo zatvorsko iskustvo?
       “U pritvoru sam se naslušao najneverovatnijih stvari. Stručno mišljenje pritvorenog sudije, koji je presudio proces protiv Nove demokratije, posle pregleda dokumenata dvadesetak pritvorenika: ‘za najmanje 50 od pritvorenih ne postoji nikakav pravni osnov za pritvor! Ovo ne umem ni da komentarišem, ovi slučajevi su pravno nemogući!’ Ipak, svi smo bili koristan statistički prilog ‘akciji Sablja’. Petorica od dvadesetak pritvorenih koje sam upoznao tvrde da su tokom poslednjih nekoliko meseci bili u javnom sukobu sa načelnikom valjevskog MUP-a, za koga se inače tvrdi da je ekstremno osvetoljubiv čovek. Kao šesti, ne samo da sam mu se politički i stranački zamerio, već se, izgleda, zbog mene našao lično i porodično pogođen. Usputno ‘na našim univerzitetima’ nevoljno sam naučio praktične tehnike trgovine narkoticima i srodnim delatnostima u oblasti male privrede, kao i praktične savete o korumpiranju policije i dobrog dela pravosuđa. Ko bi rek’o da ‘dobar’ valjevski advokat po potrebi ne samo da podmićuje sudije ili ode noću na mesto zločina da ukloni ili doda poneki dokaz, već je raspoložen i da popuši svom klijentu u zatvoru!?
       Narkomani su mi ispričali da dva inspektora valjevskog MUP reketiraju ‘svoje’ dilere droge (500-1000 evra mesečno), a hapse samo ‘nezavisne’ i njihove klijente. Druga dvojica se bave iznuđivanjem, od kojih jedan još i zelenašenjem a drugi trgovinom službenom municijom i oružjem. Upoznao sam čoveka koji se kune da je načelnik valjevskog MUP-a svojevremeno bio u krivičnoj evidenciji i pravosnažno osuđen (K. br. 569/92 za krivično delo uvrede iz čl. 93 st. 1 i krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz čl. 67 st. 1 KZS) i da je i te kako umešan u ,biznis’ četvorice svojih inspektora. Imao sam i (ne)sreću da sedam dana slušam naizmenične tužbalice i napade besa veoma značajnog i veoma nezadovoljnog finansijera jedne DOS-ove stranke.”
      
       Šta ste prvo uradili kada ste izašli iz pritvora?
       “Te iste večeri kad su nam se razišli silni prijatelji koji su došli da me vide, apdejtovao sam sajt. Na njemu sad stoji rečenica: ‘Da li je ovo vredno 19 dana zatvora?’”
      
       MILENA ČUKIĆ
      

Pismo ministru U stvari ja lično već dvadeset devet godina poznajem ministra Mihajlovića. Zajedno smo bili u Mladim istraživačima Srbije, organizaciji koju je Mihajlović osnovao i uspešno vodio pre nego što je zavrljao u politiku. Sećam se da sam u dva navrata, sredinom osamdesetih, dok je bio gradonačelnik Valjeva, pismima čestitao na originalnim, hrabrim i časnim političkim potezima, neočekivanim od člana njegove tadašnje partije. Bojim se da je današnji ministar policije Dušan Mihajlović brzo izgubio navedene kvalitete i da je vreme da od mene dobije jedno sasvim drugačije sitno pismo. Sredinom devedesetih u intervjuu NIN-u branio je Slobodana Miloševića izjavom da “još nije vreme za demokratiju”, a onda sredinom 2001. otpremio je istog u Hag pravdajući to obrnutim argumentom.